Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Tihi ljudi iza kamere - kako su legendarni srpski filmski snimatelji osvajali slobodu

© Foto : Branko Vukadinović, arhiva JKSnimanje filma Kad budem mrtav i beo (1967)
Snimanje filma Kad budem mrtav i beo (1967) - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Pratite nas
Rodili su se zajedno sa filmom, u stopu pratili percepciju filmske umetnosti - od Kino-kluba do modernih ostavarenja, snimatelji su, zajedno sa tehnološkim i društvenim razvojem koji je neminovno uticao na status sedme umetnosti, takođe morali da promene rakurs.
„Digitalni svet koji podrazumeva drugačiji oblik formiranja informacije izmenio je sve naše živote, a u film je uneo drastične mutacije. Slika je ostala slika, ali sve što je bilo u vezi sa zanatom sad je drugačije. Moglo bi se, čak, reći da je klasičan zanat u tom smislu nestao“, kaže čuveni filmski snimatelj i profesor kamere Milorad Glušica, povodom izložbe i monografije „Snimatelji u srpskom igranom filmu“.
© Foto : Goran Basarić, privatna arhivaSnimanje filma "Sabirni centar" (1989)
Snimanje filma Sabirni centar (1989) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Snimanje filma "Sabirni centar" (1989)
Snimatelji u srpskom igranom filmu „Nevidljive osobe“ koje su ujedno i deo najužeg autorskog tima u stvaranju jednog filma, dobile su zasluženi prostor u srpskoj kulturi upravo izložbom „Snimatelji u srpskom igranom filmu“ u Dvorani Kulturnog centra Beograda i istoimenom monografijom autorke Maje Medić. Od prvih snimljenih ostvarenja do današnjeg dana, ona je podigla spomenik srpskom igranom filmu i to iz ugla snimatelja.
„Već neko vreme se bavim arhivom domaćeg igranog filma, a ova monografija kombinacija je iskustva snimatelja i fotografija sa filmskih snimanja. To su zaista neponovljivi trenuci i ja ih doživljavam kao zapis o istoriji filma, naročito jer se tehnologija vremenom drastično menjala. Danas, mladi ljudi, koji odrastaju uz kompjutere i digitalne tehnologije, ne mogu da zamisle kako su nekada izgledale kamere, filmska rasveta i slično“, kaže za Sputnjik Maja Medić.
© Foto : privatna arhivaMaja Medić
Maja Medić - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Maja Medić
Iskustva trideset snimatelja koji su srpsku kinematografiju gradili, a stvaraju je i dan danas, Maja Medić je prikupila iz časopisa „Sineast“, a sa većinom je imala priliku da lično razgovara. Otuda su pred nama portreti vrsnih snimatelja, i to iz nekoliko kadrova, od Mihajla Popovića, snimatelja filma „S verom u Boga“ iz 1932. godine, do Maje Radošević koja je 2019. godine snimala film „Ajvar“.
Za formu u kojoj će ove umetnike predstaviti Medićeva je izabrala upravo intervju i dala nam uvid u razvoj i transformaciju filmske profesije u našoj sredini iz prvog lica.

Kino-klub kao mesto u kojem se uči sloboda

Pre akademije i profesionalnih škola, naši filmski stvaraoci svoje prve filmske korake načinili su po izlazu iz Kino-kluba, mesta u kojem se, kako čuveni filmski snimatelj Milorad Glušica kaže, učila sloboda. I ne samo on, u Kino-klubu je svoje prve kadrove sa Dušanom Makavejevom snimio Milorad Jakšić Fanđo, snimatelj kultnih filmova poput „Buđenja pacova“ i „Ljubavni slučaj službenice PTT-a“. Svoje umeće u Kino-klubu sticali su i Marko Babac, Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović, Makavejev, Srđan Karanović…
„Kino-klub je mesto u kojem se osećate kao neko ko je u orbiti, neko ko leti, ko može sve. Iza sebe nemate složenu mašineriju, koja se zove profit, prestiž. Kino-klub je sredina u kojoj su svi članovi kluba probali sve. To je privilegija. Vi i film i ništa između vas – to je Kino-klub donosio. Neki ljudi su preneli deo toga u profesionalne vode, a ostali su postali službenici u filmskoj industriji“, otkriva Glušica, koji je svoje pionirske korake na filmu načinio s legendarnim Slobodanom Šijanom.
© Foto : Jelena Prekajski, privatna arhivaMilorad Glušica na snimanju filma "Beli lavovi" (2011)
Milorad Glušica na snimanju filma Beli lavovi (2011) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Milorad Glušica na snimanju filma "Beli lavovi" (2011)
„Šijan je došao na režiju posle Likovne akademije, a ja sam se družio s likovnjacima, koji su me Šijanu preporučili. Prve kadrove koje je Šijan zamislio ja sam pritiskom na dume kamere snimio. Snimali smo zajedno studentske radove, posle toga TV filmove, da bi prvi film u profesionalnim vodama bio ’Kako sam sistematski uništen od idiota’, meni veoma značajan film jer sam imao slobodu da radim onako kako sam zamislio. Nastavili smo dalje sa filmom ’Davitelj protiv davitelja’ i drugima“, navodi cenjeni snimatelj.
© Foto : Rodoljub Jovanović, privatna arhivaSnimanje filma "Kako sam sistematski uništen od idiota" (1983)
Snimanje filma Kako sam sistematski uništen od idiota (1983) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Snimanje filma "Kako sam sistematski uništen od idiota" (1983)
On kaže da je reditelj čovek kome je data mogućnost da bira saradnike i tako donose niz odluka koje čine film u likovnom, narativnom i, konačno, u komercijalnom smislu.
„Lako je sarađivati s rediteljem koji oseća film. Ne mora čak ni da bude zanatlija, samo čovek sa vizijom. Tako se stvaraju zajednički pogledi, a snimatelj i reditelj pulsiraju na istoj frekvenciji. S druge strane, ima reditelja koji su okrenuti zanatu u tvrdom smislu i oni bi na svaki način da se realizuje njihova zamisao, koja najčešće prati trendove. Film nije stvar trenda. Ako vi ponudite rešenje koje je izvan trenda, oni nisu spremni da ga prihvate i film ne donose rezultat koji bi nastao zajedničkom energijom, tvrdi Glušica.
© Foto : Aleksandar Letić, privatna arhivaSnimanje filma "Zavet" (2007)
Snimanje filma Zavet (2007) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Snimanje filma "Zavet" (2007)

Ko su žene snimateljke

Na pitanje koliko se status snimatelja menjao kroz vreme, autorka monografije kaže da je, proučavajući građu za ovu knjigu, shvatila da su se snimatelji oduvek žalili na iste stvari, a to je, pre svega, razumevanje produkcije za njihove profesionalne potrebe. Ono što se, pak, promenilo, smatra Medićeva, jeste upliv žena snimatelja u posao.
„Prva žena snimateljka sa ovih prostora je Nevenka Redžić Tot. Ona je, sedamdesetih godina, završila akademiju u Pragu još pre nego što je kod nas postojala katedra za kameru. Posle nje nije bilo mnogo žena snimatelja, da bismo sada imali veoma uspešne snimateljke kao što su Bojana Andrić, Maja Radošević… Moja želja je da napravim raspon, ne samo šta je bilo nekada, već i presek kako je sada, da bi se videle ove značajne promene“, ističe Maja Medić.
© Foto : arhiva Mali BudoKadar iz filma "Jesen samuraja" (2016)
Kadar iz filma Jesen samuraja (2016) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Kadar iz filma "Jesen samuraja" (2016)

Tiha persona iza kamere

U međuvremenu ipak se i status snimatelja promenio. Od nevidljive osobe iza kamere, autora, stvaraoca slike, snimatelji se danas suočavaju s mnogim izazovima koje donose tehnologija i tržište.
„Uvek sam smatrao da je misao najvažnija i da, posle misli, dolazi strategija, promišljanje da bi se napravio određeni potez, a da je zanat neminovan način da iskoristite alat da biste došli do filmske slike. U današnjoj digitalnoj eri to je mnogo jednostavnije. Danas postoji širok tim ljudi koji učestvuju u stvaranju slike i to dovodi u pitanje budućnosti snimatelja“, naglašava Glušica.
© Foto : Art & PopcornKadar iz filma "Ničije dete" (2014)
Kadar iz filma Ničije dete (2014) - Sputnik Srbija, 1920, 12.11.2021
Kadar iz filma "Ničije dete" (2014)
On ističe i da se razlika koja je svojevremeno postojala između snimateljskog rada na televiziji, reklami i na filmu u poslednje vreme briše.
„Osim profita, reklame su unele lošu dimenziju u percepciju slike, a snimateljima ne otvaraju prostor koji bi oni želeli. Pored prisustva generisane slike, od njih se traži da prave ’lepu sliku’, a ja taj termin ne uvažavam na filmu. Slika na filmu mora doneti nove emocije da bi funkcionisala kao slika, ona mora biti slika u službi dramskog sadržaja“, zaključuje on.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala