Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Nemci tvrdo protiv Dodika i Srpske: Radikalan plan koji nema podršku ni u EU

© Sputnik / Aleksandar MilačićRS
RS - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
Pratite nas
Nemačka politika prema BiH nikada nije bila konstruktivna — umesto da se zalagala za dijalog političkih faktora unutar BiH, ona je podsticala nametanje rešenja. Stoga, zagovaranje uvođenja sankcija Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj od strane odlazećeg nemačkog šefa diplomatije Hajka Masa ne treba da čudi.
Ovako poslednju izjavu Hajka Masa o uvođenju sankcija predstavniku Srba u Predsedništvu BiH Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj komentariše Željko Budimir, profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka.

Nemačka politika prema Republici Srpskoj — nametanje rešenja rasturilo Bosnu

Mas je, podsećamo, na marginama sastanka šefova diplomatija članica EU u Briselu izjavio da su sankcije mogućnost da se zaustave negativni politički tokovi u Bosni i Hercegovini, a za negativne političke tokove optužio je Dodika, koji, prema Masovom mišljenju, narušava arhitekturu Dejtonskog sporazuma.

„Sankcije, nametanja rešenja, pritisci su i doveli BiH na ivicu funkcionalnosti i održivosti. BiH je, koja je poligon za eksperimentisanje sankcijama, pritiscima, nepravnim nasiljem i tako dalje, zbog takve politike postajala sve više i više podeljena. Tako da je jedan od razloga zbog čega je BiH postala nemoguća i neodrživa državna zajednica upravo to — zato što odnos prema politici ne može da bude posledica nametanja“, kaže Budimir.

Zašto EU ne može da uvede sankcije Dodiku

Posmatrajući odnos snaga u EU, uvođenje sankcija protiv Milorada Dodika ili Republike Srpske teško će proći, dodaje Budimir. Štaviše, tako nešto je gotovo nemoguće.
„Imate zemlje poput Mađarske, Poljske, vrlo verovatno i Slovačke, koje nisu spremne da slede politiku Berlina, Holandije ili Brisela kada su u pitanju odnosi na Zapadnom Balkanu. Tako da uopšte nisam siguran u održivost inicijative ministra inostranih poslova Nemačke“, ističe Budimir.
Saradnik beogradskog Instituta za političke studije Dušan Dostanić smatra da bi bilo dosta čudno da se zemlja poput Mađarske prikloni politici Nemačke prema Miloradu Dodiku, ne samo zbog dobrih odnosa između Dodika i mađarskog premijera Viktora Orbana. Mađarski premijer svestan je činjenice da bi nešto slično moglo i njemu da se desi.
Milorad  Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
REGION
„Situacija je ekstremno zabrinjavajuća“: Nemačka za sankcije protiv Dodika
Osim toga, Dostanić ukazuje na probleme kojima je EU ophrvana — u poslednjih desetak godina EU je pogodilo nekoliko kriza — kriza sa evrom, migrantska kriza, „Bregzit“, problemi sa članicama Višegradske grupe koje ne žele da pristanu na tutorisanje Brisela, na sve dublje integracije i sve čvršću uniju…
„I u tom kontekstu, da takva Unija postavlja uslove na Zapadnom Balkanu, uvodi sankcije Miloradu Dodiku, disciplinuje nekog, to prosto, barem mi se tako čini, ne izgleda kao dobro rešenje“, smatra Dostanić.
Naš sagovornik ističe da politika sankcija, pritisaka i tutorisanja ne može da dâ rezultate.

„Mislim da je takav tvrd pristup pogrešan. Čak i da stvarno imaju neki problem sa Dodikom i da pokušavaju da ga ’pacifikuju‘, pogrešno je ići ovim putem, jer mu samo daju dodatne argumente za mobilizaciju njegovih birača i za mobilizaciju Republike Srpske oko njega“, navodi Dostanić.

Čak i politički protivnici Milorada Dodika, u slučaju daljeg uslovljavanja, mogli bi da stanu na njegovu stranu ukoliko mu Zapad uvede sankcije, dodaje on.
Hajko Mas nije jedini koji govori o mogućnosti uvođenja sankcija Miloradu Dodiku — prvi je to učinio specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar prilikom prvog susreta sa Dodikom. Kasnije su o tome počeli da spekulišu mnogi zapadni mediji, ali priče o sankcijama učestale su poslednjih nedelja. Mas se u tim zalaganjima ističe – pre dve nedelje takođe je govorio o tome.
Na prvi pogled može da izgleda logično što Nemačka predvodi međunarodni pokret za uvođenje sankcija Dodiku i Republici Srpskoj; Kristijan Šmit, koga je Zapad, mimo volje Saveta bezbednosti UN, jednostrano i nelegitimno proglasio za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, nemački je „kadar“ i to kadar Angele Merkel.
Zastava BiH - Sputnik Srbija, 1920, 15.11.2021
REGION
Sastanak u Sarajevu: Izetbegović, Čović, Eskobar, Šmit i viši savetnik iz Vašingtona
S obzirom da njegova funkcija visi u političkom vakuumu, jer mu legitimnost osporavaju Rusija, Kina i Republika Srpska, izgleda sasvim logično da odlazeći šef nemačke diplomatije na svaki način pokušava da spasi što se spasti može od Šmitovog ugleda i autoriteta.
Stvar je, međutim, kaže Dostanić, mnogo dublja. Tinjajuće neraspoloženje prema Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku u delu političkih elita SAD, Velike Britanije, Nemačke i EU, starije je i bilo je prisutno i pre nego što je Kristijan Šmit stupio na tlo BiH.
„I ranije su postojali pritisci na Republiku Srpsku. Ne možemo da kažemo da su odnosi do sada bili manje-više korektni, pa su se pogoršali zbog Kristijana Šmita, koga Nemačka pokušava da progura“, objašnjava Dostanić.
Karakteristika nemačke spoljne politike je u vreme Angele Merkel, dodaje naš sagovornik, bila dosta tvrda i nervozna. Takav je bio slučaj u pogledu „Bregzita“, kada su kritičari optuživali Angelu Merkel da je isterala Britaniju iz EU, takav je slučaj u odnosima sa Poljskom i Mađarskom, takav je slučaj i u odnosima sa Rusijom. Bivša kancelarka uspela je da stvori sliku o Nemačkoj koja se u spoljnoj politici zamera na različitim stranama — u tom smislu bi trebalo posmatrati i nemački stav prema Republici Srpskoj, zaključuje Dostanić.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala