Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Rivalstvo ali ne i otvoreni sukob: Šta je dogovoreno na samitu Sija i Bajdena

© AP Photo / Susan WalshVirtuelni samit predsednika SAD i Kine Džoa Bajdena i Si Đinpinga
Virtuelni samit predsednika SAD i Kine Džoa Bajdena i Si Đinpinga - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
Pratite nas
Odnosi Kine i SAD ostaće i dalje teški, ali su lideri dve zemlje, Si Đinping i Džozef Bajden, u prvom razgovoru od dolaska američkog predsednika na vlast, pokušali da uspostave neke „zaštitne barijere“ oko niza problema kako se rivalstvo ne bi pretvorilo u otvoreni sukob.
Iako uoči virtuelnog samita Bajdena i Sija nije bilo velikih očekivanja, kako kaže novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović, ali atmosfera u kojoj je njihov razgovor protekao ipak nije bila preterano teška, a razmena mišljenja je bila iskrena i mogla bi da doprinese uzajamnom razumevanju.
To je, dodaje on, bio i glavni cilj koji su „arhitekte“ ovog samita zamislile - da se uspostave neke „zaštitne barijere“ oko niza problema koji postoje u američko-kineskim odnosima, najvažnijim bilateralnim odnosima u međunarodnoj zajednici s obzirom na politički, ekonomski i diplomatski značaj koji dve zemlje imaju.

Samit Sija i Bajdena

„Razmatran je širok krug pitanja, ali nije bilo nikakvog spektakularnog proboja, pa bi se moglo pretpostaviti da će odnosi dve države i narednih meseci ići nekom silaznom linijom, tim pre što oba lidera vrlo vode računa o tome kako da njihove politike što bolje budu primljene u domaćoj javnosti. Bivši predsednik SAD Donald Tramp je, naročito kada je reč o odnosima sa Kinom, uspeo mnogo mostova da spali za sobom, pa je Bajden veoma oprezan da ne stvori utisak da je popustljiv prema Pekingu jer bi to dodatno otežalo šanse demokrata na izborima u novembru 2022. godine“, navodi Korkodelović.
U tom smislu je, kako dodaje, interesantno da je istog dana kada je održao samit sa kineskim predsednikom Bajden uspeo da u Predstavničkom domu progura veliki investicioni program, što bi u domaćoj javnosti moglo da se tumači kao jedno od njegovih velikih dostignuća.
Tokom višečasovnog video razgovora, prvog od kako je Bajden postao predsednik, lideri Kine i SAD istakli su odgovornost svojih država prema svetu i potrebu da se izbegnu sukobi. Si Đinping je, prenose mediji, rekao da Kina i SAD kao dve najveće svetske ekonomije i stalne članice Saveta bezbednosti UN moraju da osnaže komunikaciju i saradnju, dok je Bajden obećao da će se pozabaviti pitanjima koja izazivaju zabrinutost, uključujući ljudska prava i druga pitanja u indo-pacifičkom regionu.
Prema rečima našeg sagovornika, pitanje Tajvana posebno je istaknuto, a predsednik Si je veoma odlučno nastupio rekavši da će Kina preduzeti drastične mere ukoliko Tajvan bude preduzeo neke jednostrane korake.
„Time je, na neki način, hteo da upozori SAD da ne daju tako bezrezervnu podršku vlastima u Tajpeju. Iako je Bajden proširio podršku Tajvanu u još većoj meri nego što je to činio njegov prethodnik u Beloj kući, imam utisak da je na ovom samitu bio dosta pomirljiv jer je rekao da Vašington ostaje privržen politici „jedne Kine“, da poštuju sva tri zajednička kominikea između Pekinga i Vašingtona postignutih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kao i takozvanih „šest uveravanja“ koje su SAD dale Pekingu u pogledu politike prema Tajvanu. Ali, Bajden je dodao i da se Vašington snažno protivi koracima koji bi mogli da promene status kvo ili da potkopaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu. Tako da mislim da su dve strane veoma jasno jedna drugoj predočile šta se očekuje u pogledu Tajvana i da bi to moglo u određenoj meri da smanji tu vruću atmosferu koja postoji poslednjih meseci“, kaže Korkodelović.

Prednosti i poteškoće

Treba imati na umu, primećuje naš sagovornik, da su predsednici dveju zemalja u troiposatni samit ušli sa određenim prednostima ili poteškoćama.
„Predsednik Bajden je bio, na neki način, pod pritiskom avgustovskog povlačenja iz Avganistana, ali i činjenice da se bori sa rastućom inflacijom i da je njegova partija nedavno izgubila izbore u Virdžiniji. To za njega i Demokratsku stranku nije baš najpovoljnije imajući u vidu da ih za godinu dana čekaju izbori za Predstavnički dom i trećinu Senata, a njihovi protivnici republikanci i bivši predsednik Tramp su veoma agilni i koriste svaku priliku da im otežaju vođenje politike“, navodi Korkodelović.
Sa druge strane, kako kaže, predsednik Si se na samitu sa američkim predsednikom pojavio osnažen prošlonedeljnim Šestim plenumom 19. centralnog komiteta KP Kine, na kome je dodatno istaknuta njegova uloga u razvoju partije i društva, a analitičari smatraju da je na dobrom putu da dobije i treći mandat generalnog sekretara na Kongresu Komunističke partije Kine.
„Kinesko rukovodstvo smatra da, uprkos veoma teškoj globalnoj situaciji zbog pandemije, pada međunarodne trgovine i međunarodnih ekonomskih odnosa, Kina ipak uspeva da opstane i da je za poslednje dve godine njen međunarodni uticaj porastao. Kina, dakle, deluje sve odlučnije u međunarodnoj zajednici pa otuda i traži da bilateralni odnosi sa SAD budu ravnopravni, da koriste i jednoj i drugoj strani i da budu na dobrobit čitave međunarodne zajednice. Kako je predsednik Si rekao, u narednih 50 godina će razvoj prilika u međunarodnoj zajednici u velikoj meri zavisiti od odnosa Pekinga i Vašingtona“, ističe naš sagovornik.

Rivalstvo, ali ne i oružani sukob

Na pitanje da li su predsednici ovim samitom uspeli u tome da rivalstvo dveju zemalja ne pređe u otvoreni sukob, Borislav Korkodelović kaže:
„Amerika odlučno insistira na takozvanom nadmetanju sa Pekingom, što predstavlja odstupanje u odnosu na stavove prethodnih administracija poput one koju je predvodio Džordž Buš mlađi ili Barak Obama. Predsednik Bajden je jasno rekao da cilj SAD nije oružani sukob sa Kinom, ali jeste jedna tvrda trka gde svaka od strana ističe prednosti svog društveno-političkog i ekonomskog sistema i nastoji da za vrednosti koje zastupa obezbedi podršku ne samo svojih saveznika, već i što šireg međunarodnog auditorijuma.“
Nakon video sastanka dvojice lidera Bela kuća je saopštila da je predsednik Bajden izrazio zabrinutost zbog prakse NR Kine u Sinđangu, na Tibetu i u Hong Kongu, kao i zbog stanja ljudskih prava u širem smislu.
Podsetimo, SAD i Kina se ne slažu, između ostalog, oko porekla pandemije korona virusa, pravila trgovine i konkurencije, širenja nuklearnog arsenala Pekinga, odnosa prema Tibetu, kao i u pogledu Tajvana.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala