Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Zašto „Fejsbuk“ i „Gugl“ sve češće padaju: Telegram uvek stabilan

CC0 / Pixabay / Društvene mreže
Društvene mreže - Sputnik Srbija, 1920, 17.11.2021
Pratite nas
Možda je reč o korporativnoj sabotaži – samo je jedan od mnogobrojnih skeptičnih rezona koji ljudima obično padnu na pamet onda kada „Fejsbuk“, „Gugl“ ili neki drugi poznati internet-servis prestane da radi. Ipak, iako su sve češći, padovi mreža ne dešavaju se nužno iz kontroverznih razloga.
„Gugl klaud“, „Snepčet“ i „Fejsbuk“ ponovo su pali na određeno vreme u utorak uveče, pa korisnici nisu mogu da im pristupe. To je drugi put za dva meseca da su neke od najvećih društvenih mreža i internet-usluga prestale da rade. Početkom oktobra bili su pali i „Instagram“, „Vocap“, „Gugl“, „Tviter“, „Tik tok“... Ima i izutetaka, aplikacija „Telegram“, na primer, radila je bez ikakvih smetnji.

Zašto padaju „Gugl“ i „Fejsbuk“

IT novinar portala „Netokracija Srbija“ Marko Crnjanski pojašnjava da iza društvenih mreža i internet-usluga stoje složene informaciono-tehnološke infrastrukture, te padove „Gugla“ vezuje za tehničke greške u funkcionisanju sistema, koje se obično otklanjaju za nekoliko dana.
„’Guglu’ je u interesu da njihove alate koristi što više ljudi u što više zemalja. ’Klaud’ serveri i sistemi su jako opterećeni. To su izuzetne strukture, kako ‘Fejsbukove’, tako i ’Guglove’. U njih je uloženo mnogo. To su izuzetni hardveri i serveri. Prosto se u nekim trenucima dešava da padnu serveri, napajanja mreže... Može da bude mnogo razloga“, predočava Crnjanski.
IT konsultant Vojislav Rodić dodaje da na milijarde ljudi svakodnevno koristi internet za različite potrebe i tako opterećuje mrežu:
„Sada svi gledaju video-snimke, igraju igrice... Sve to opterećuje sveukupne resurse. Možda čak nisu otkazali ‘Gugl’, ’Snepčet’ ili ’Fejsbuk’, već neki servisi koji pomažu njima da budu toliko vidljivi u svetu. Prosečan korisnik za te firme nikada nije čuo. One omogućavaju da sav taj saobraćaj stigne svima i da svako u svetu ima sličan doživljaj tih poznatih servisa“.
Crnjanski podseća da su i pre dve, tri godine „Guglovi“ alati: ‘džimejl’, dokumenti, tabele itd, prestali da rade u Srbiji i okruženju i da su tada mnogi razmatrali kontroverzne scenarije, poput tog da je „Gugl“ zabranio korišćenje alata u našem regionu, ali da to ipak nije bio slučaj.
© Sputnik / Vladimir Trefilov / Uđi u foto-galerijuUzrok pada društvenih mreža obično su trivijalne tehničke greške.
Mreža kablova internet servera - Sputnik Srbija, 1920, 17.11.2021
Uzrok pada društvenih mreža obično su trivijalne tehničke greške.

Kontroverze u drugom planu

Rodić podvlači da prilikom pada neke od poznatih društvenih mreža ili internet-usluga ljudi obično prvo pomisle na kontroverzne uzroke, poput korporativne sabotaže, ali otkriva da je na kraju uglavnom reč o trivijalnim tehničkim greškama.
„Desilo se da ‘Fejsbuk’ nije radio nekoliko sati. Dogodila se greška u adresiranju. Ta greška se retko dešava, a kad se desi ima katastrofalne posledice i odjedanput se veliki segmenti interneta uopšte ne vide“, objašnjava Rodić za „Sputnjik“.
Ipak, s obzirom na brojne kontroverze koje poslednjih meseci okružuju kompaniju „Meta“, Crnjnanski smatra da „Fejsbuk“ ne padne uvek nužno zbog tehničkih problema.
„Pad ‘Fejsbuka’ se desio, kvar je opet otklonjen. Mislim da je bio tehnički, ali da je moguće i da je to neko podmetnuo, namerno uradio. Ništa ne može da čudi, ali to sad treba ispitati, ozbiljno istražiti“, zaključuje Crnjanski.
Mreža kablova internet servera - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
SVET
Ponovo haos na Internetu: Pao Gugl, Snepčet i druge platforme, Telegram radi neometano
Pali internet servisi - Sputnik Srbija, 1920, 03.11.2021
SVET
Opet problemi sa Fejsbukom, Instagramom i Mesindžerom; Telegram radi neometano
Fejsbuk logo - Sputnik Srbija, 1920, 04.10.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Zašto je pao Fejsbuk - greška ili sabotaža insajdera
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala