Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Vreme čuda pod Avalom: Kome uopšte može da padne na pamet da ukrade svete mošti iz crkve

© Sputnik / Senka MilošNarod celiva mošti Svetog Nikolaja Žičkog ispred manastira Lelić
Narod celiva mošti Svetog Nikolaja Žičkog ispred manastira Lelić - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2021
Pratite nas
U romanu „Vreme čuda“ Borislava Pekića, na početku izgradnje komunističke Jugoslavije, lokalni komesari su krečili freske po crkvama. Ali, tad nije zabeleženo da neko krade svete mošti. Upravo to se desilo u ovom vremenu. Pod Avalom.
Brojni su razlozi zbog kojih je neko mogao da ukrade svete mošti, njihovo preotimanje i kupovina su aktuelni, a mošti se nikada nisu čuvale. Krađa se dogodila jer smo u dobu siromaštva, materijalnog i duhovnog, kaže za Sputnjik povodom krađe moštiju Svetog cara Konstantina iz crkve u Zucama profesor Bogoslovskog fakulteta Dragomir Sando.

Krađa moštiju — siromaštvo materijalno i duhovno

Čestice moštiju Svetog cara Konstantina, ali i Svetog Maksima Goričkog ukradene su u ponedeljak uveče iz crkve u podavalskom selu Zuce. Lopovi su razbili prozor crkve i posle premetačine iz oltara odneli kutije sa moštima. Policija za njima traga.
Protojerej-stavrofor prof. dr Dragomir Sando kaže da je mošti mogao ukrasti bilo ko, običan kradljivac koji zna da vrede, ali ne zna i zašto, a ne isključuje ni mogućnost da je to uradio neko ko veruje da će mu pomoći.
„Ko zna iz kojih pobuda ljudi kradu mošti, teško je prodreti u sve razloge. Možda neko želi da ih dâ nekome kome su potrebne, kome treba pomoć svetitelja u domu gde je neko oboleo, možda nekome crkava stoka, možda je neki porodični razdor, pa računaju da će mošti na najbolji način da im budu zaštitnik jedinstva, kompaktnosti, crkvenog ustrojstva u jednom domu. A prolaznici to čine da bi mošti negde unovčili, ima i toga, vreme je duhovnog siromaštva“, ističe ovaj profesor Bogoslovskog fakulteta.
© Sputnik / Senka MilošMošti Prepodobnog Justina Ćelijskog u manastiru Ćelije kod Valjeva
Mošti Prepodobnog Justina Ćelijskog u manastiru Ćelije kod Valjeva - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2021
Mošti Prepodobnog Justina Ćelijskog u manastiru Ćelije kod Valjeva

Svete mošti niko ne čuva

On dodaje da svete mošti niko ne čuva, da ih nikada nije čuvao, jer se smatra da za tim nema potrebe, pa čak i na mestima gde se čuvaju celi delovi tela svetitelja.
„Ne postoji ni portir, ni stražar, ni policajac pored moštiju Svetog Vasilija Ostroškog, ni na Cetinju u manastiru Svetog Petra, tako je i u drugim crkvama, ne čuvaju se ni mošti Svetog Arsenija Sremca, monaštvo je u kelijama. Nema razloga da neko uzme pušku i dežura pored manastira, retko se ovo dešavalo u prošlosti, ovo je siromaštvo današnjeg vremena, gde ljudi pokušavaju da nešto ućare u materijalnom, ali i u duhovnom smislu“, ističe Sando.

Da li lopovi znaju šta su ukrali?

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac za Sputnjik kaže da je malo verovatno da su počinioci znali da je u crkvi čestica moštiju cara Konstantina, da nije reč o nepoznatom svetitelju, već o veoma značajnom. Veruje da se radi o neznalicama, kojima nije jasno čemu svete mošti zapravo služe.
„Pođite od sebe, šta će vam mošti da ih držite u svojoj kući, ako ne dolazi sveštenik da obavi službu nad njima. Ako toga nema, ne znači ništa, kao da imate komad krpe, nije u funkciji, zato mislim da ovo rade oni koji pojma nemaju da je ovo, kako se kaže, kolateralna šteta“, ističe Kusovac.
© Sputnik / Dejan SimićVernici se klanjaju moštima Svetog Vasilija u Nikšiću
Vernici se klanjaju moštima Svetog Vasilija u Nikšiću - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2021
Vernici se klanjaju moštima Svetog Vasilija u Nikšiću

Svetinja kao najvrednija relikvija

Sando sa druge stane dodaje da Rusi imaju običaj da mošti svetitelja čuvaju u kući, odnekud ih donesu, dobiju na poklon kao izraz velikog poštovanja i ljubavi, jer reč je o, u duhovnom smislu, najvrednijoj relikviji koja se poštuje i druži na posebnom mestu.
„To je poštovanje koje možemo da uporedimo sa ikonom svetitelja zaštitnika porodice kod Srba. I sâm sam dobio od jednog velikog ruskog duhovnika delić moštiju Svetog Tihona Zadonskog. Odneću ih u crkvu jer ni ja, ni moj dom nismo dostojni da ih čuvamo.“

Može li se prodati čestica van Srbije

Poznat kao najbolji procenitelj umetničkih dela, nekadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac kaže da mu nikada niko nije doneo mošti na procenu, što mnogi čine kada žele nešto da prodaju. On ipak ne isključuje mogućnost da je mošti ukradene iz crkve u Zucama moguće prodati van granica zemlje.
„Znam sa kolikom je ljubavlju vatikanski nuncije ovde otkupljivao stare ruske ikone i nosio ih svojim prijateljima. Oni znaju to da cene, hoću da kažem da se može dogoditi i nešto takvo. Uostalom, znamo koliko je sovjetska Rusija oštećena svojim grubim stavom prema crkvi, koliko je razvučeno stvari, čudotvornih ikona i moštiju izneto, poharano. Verovatno se od toga moglo napraviti jedno tržište“, kaže Kusovac i dodaje da Rusi danas iste dragocenosti otkupljuju, sve što je njihovo vraćaju u zemlju.
© Foto : Mitropolija crnogorsko-primorskaRuka Svetog Jovana Krstitelja, relikvija neprocenjive vrednosti, čuva se u manastiru Svetog Petra na Cetinju
Episkop Joanikije služio pomen mitropolitu Amfilohiju u Cetinjskom manastiru - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2021
Ruka Svetog Jovana Krstitelja, relikvija neprocenjive vrednosti, čuva se u manastiru Svetog Petra na Cetinju

Buran put ruke Svetog Jovana Krstitelja

Sando dodaje da su preotimanje i kupovina moštiju uvek bili aktuelni. Navodi primer Svete Petke kako je stigla iz Carigrada u Beograd, vratila se u Carigrad, pa su mošti otkupili u Rumuniji i danas se nalaze u Jašiju.
Buran put imala je i ruka Svetog Jovana Krstitelja koja se danas nalazi u manastiru Svetog Petra Cetinjskog, mošti Svetog Nikole koje su završile u Bariju ili mošti Svetog Jovana Zlatoustog koje su odnete u vreme raskola, kao i mošti brojnih drugih svetitelja koje su otišle ka Rimu.
On dodaje da se plaši da se u današnje vreme, kako kaže, preteruje po pitanju svetih moštiju. U brojnim manastirima u Srbiji izložene su mošti više svetitelja, što ranije nije bio slučaj.

Važna nova odluka Sinoda SPC

„Bojim se da nismo malo otišli u drugu krajnost, jer su mošti korišćene samo da se stave na Časnu trpezu, najvažniji deo oltarskog prostora, bez njih se nije moglo služiti. Zato je dobra odluka Svetog sinoda, a prethodila joj je odluka Ruske pravoslavne crkve, da svete mošti ne mogu tek tako da ’šetaju‘ svuda po svetu, već mora da postoji odluka Svetog arhijerejskog sinoda za prenos moštiju sa jedne strane na drugu, iz jedne svetinje u drugu“, kaže Sando i dodaje da sada nadležni episkop isključivo na osnovu pisane dokumentacije daje blagoslov da se mošti negde mogu odneti.
Oba sagovornika Sputnjika se nadaju da će policija obaviti svoj deo posla, kao što je slučaj u Rusiji.
© Foto : Milan AndrićČudotvorne mošti Svetog Stefana Dečanskog
Čudotvorne mošti Svetog Stefana Dečanskog - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2021
Čudotvorne mošti Svetog Stefana Dečanskog

Negde će Gospod progovoriti

Ove godine u martu policija je u Rostovu na Donu uhapsila osumnjičenog za krađu ćivota sa moštima Svetog Aleksandra Svirskog, vraćene su, a kradljivac će odgovarati.
Mesec dana ranije u Tihvinskom Uspenskom manastiru u Lenjingradskoj oblasti muškarac je iz crkve ukrao delić moštiju Svete Matrone Moskovske i pokušao da ih proda za 500 rubalja. I on je uhapšen.
Protojerej-stavrofor Dragomir Sando ne isključuje još jedan scenario:
„Negde će Gospod progovoriti, pa mogu i da se vrate, kao što su se mnoge mošti vratile na mesto sa koga su odnete. Možda i ovo bude neki vid misionarenja, ali to sada ne dopire do naših vidika.“
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala