Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Krestić o Medalji SANU: Nosio sam barjak u borbi protiv kapitulacije nauke

© Tanjug / RADE PRELICAkademik Vasilije Đ. Krestić
Akademik Vasilije Đ. Krestić - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Pratite nas
Akademik Vasilije Đ Krestić, jedan od prva dva dobitnika medalje SANU, kaže da je ovim priznanjem rehabilitovan i on kao ličnost i nauka kao takva i da je poslednjih nekoliko decenija uvek nosio barjak protiv snishodljivog i kapitulantskog stava najznačajnije srpske naučne institucije.
Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno 180. rođendan SANU svečano je obeležen danas dodeljivanjem povelje o izboru i znaka Akademije novoizabranim dopisnim članovima. Akademiku Ivanu Gutmanu uručena je Medalja SANU iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, a akademiku Vasiliju Đ. Krestiću Medalja SANU iz oblasti društvenih i humanističkih nauka za 2021. godinu.
Reč je o nagradi koja je ustanovljena u tekućoj godini, kao vid priznanja zaslužnim pojedincima za izuzetna dostignuća u naučnim i umetničkim oblastima. Medalja SANU dodeljivaće se svake godine za pojedine oblasti, i to naizmenično – prve godine dve nagrade, jedna iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka i jedna iz društveno-humanističkih nauka, dok se naredne godine dodeljuje jedna nagrada iz oblasti umetnosti.

Krestić: Medalja SANU – rehabilitacija moje ličnosti i nauke kao takve

Vasilije Krestić kaže za Sputnjik da je u posebnoj situaciji kad prima nagradu SANU posle svega što je doživljavao kao istoričar. Medalja SANU je za Krestića vredno i značajno priznanje i neka vrsta rehabilitacije i njegove ličnosti, i nauke kao takve.
„To je dokaz da je sada prihvatljivo sve ono što u svoje vreme, u ideologizovanom komunističkom društvu nije bilo i zbog čega sam doživljavao i to da budem dobrim delom i ekskomuniciran iz društva, da me žigošu kao nacionalistu, šovinistu čak i fašistu, hrvatomrsca, tvorca teorije genocidnosti. Sve to je poništeno ovakvim priznanjem ustanove kakva je Akademija“, ističe Krestić.
Dodao je da je zahvalan onima koji su ga predložili za vrlo značajno priznanje i da je ponosan što je među prvim dobitnicima Medalje SANU.

Nosio sam barjak u borbi protiv kapitulacije

Krestić naglašava da se u poslednjih nekoliko decenija identifikovao sa Akademijom kad je prolazila kroz krizne situacije podsećajući da je bio član komisije koja je radila Memorandum zbog koga je SANU doživela možda i najžešće kritike i napade u svojoj istoriji.
Ističe da je tada branio SANU i da je bio inicijator ideje da se što pre objavi Memorandum, da se prevede na nekoliko jezika i da svima, „što bi rekao Jovan Dučić, urbi et orbi, stavi do znanja da Memorandum nije ono zbog čega ga neprijatelji Akademije i srpskog naroda napadaju“.
„Bilo je to vrlo dinamično vreme i kad ga posmatram iz perspektive od pre više od 30 godina ponekad sam čak mislio da nije bilo razloga rašta se i roditi. Bila su to vremena gde se često stavljao moral na kocku i postavljalo se pitanje ko će se kako ponašati tako da je i Akademija u tim situacijama znala da poklekne. Naročito u vreme kad je predsednik bio Nikola Hajdin i kad sam ja bio jedan od retkih protiv toga da Akademija u strahu od napada beži čak i od sopstvenog nacionalnog imena. On je prihvatio da Akademija bude Akademija nauka a ne Srpska akademija nauka. Ja sam i tada nosio barjak u borbi protiv tog i takvog snishodljivog, kapitulantskog stava“, ističe Krestić.
Prema njegovim rečima, u tim vremenima nije bilo lako živeti ali je ponosan što je bio član SANU i što se nalazio uvek na strani gde je moral bio u pitanju i da je sačuvao moral.

Akademija gubi značaj, snosiće posledice u budućnosti

Na pitanje kako vidi društvenu ulogu SANU u budućnosti, Krestić odgovara da se boji da SANU gubi značaj zbog kog je osnovana kao Društvo srpske slovesnosti 1841. godine „zbog geopolitičke situacije i svetskog trenda da tehničke nauke sve više potiskuju društvene, posebno nacionalne nauke“.
Podseća da je Društvo srpske slovesnosti osnovano da bi se bavilo istorijom jezika, istorijom samom i kulturom u najširem smislu reči.
„Mi, predstavnici tih nauka danas smo u SANU u manjini i zato mislim da Akademija gubi mnogo od svog primarnog značaja, što nije dobro i zbog čega će snositi posledice u perspektivi. Ovi izbori su pokazali da predstavnici egzaktnih nauka imaju malo razumevanja za društvene nacionalne nauke i ne shvataju da Akademija bez tih nauka nema fizionomiju koju bi trebalo da ima“, zaključio je Krestić.
Spomenik Alojziju Stepincu - Sputnik Srbija, 1920, 21.04.2018
Krestić: Podižu spomenik Stepincu na mestu gde je počeo pokolj nad Srbima
Legenda jugoslovenske kinematografije, slikar i pisac, Slobodan Šijan - Sputnik Srbija, 1920, 15.11.2021
DRUŠTVO
Prvi filmski autor u SANU: Slobodan Šijan otvorio vrata Akademije za filmadžije
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala