Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Da li će aspiracije albanskih nacionalističkih krugova uneti razdor između Grčke i Albanije

Grčka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 20.11.2021
Pratite nas
Grčka je oštro protestovala zbog izložbe fotografija i mapa u Tirani na temu „genocid nad Čamima“ i „teritorije Albanije koje je okupirala Grčka“, a koju je posetio i albanski predsednik Iljir Meta. Pitanje je — da li će aspiracije albanskih nacionalističkih krugova uneti razdor između Grčke i Albanije?
Naime, fotografije su postavljene ispred ograde kod albanske predsedničke palate, a praćene su optužbama protiv Grčke vezanim za „genocid nad Čamima“, kao i mapama koje prikazuju Grčku kao „okupatora albanskih teritorija“. Grčka ambasada u Tirani uložila je oštar protest i zatražila objašnjenje od kancelarije albanskog predsednika Iljira Mete o incidentu, preneo je „Katimerini“.
Kako za Sputnjik objašnjava dopisnik grčke državne televizije ERT iz Beograda Nikos Pelpas, reč je o izložbi crteža i mapa „Velike Albanije“, gde jedan deo prikazanih teritorija danas pripada Grčkoj, a koji Albanci zovu „Camurija“.

Velikoalbanske aspiracije

Aspiracije nekih nacionalističkih krugova u Albaniji nisu ništa novo, kao ni te težnje da se prikazuje da jedan veliki deo grčke teritorije, od današnje albanske granice duž obale Jonskog mora, pa i do centralne Grčke, pripada, kako oni to kažu, autohtonim Albancima, a da ih je navodno Grčka okupirala. Oni čak idu toliko daleko da tvrde da se radi o milion i po Albanaca koji žive danas u Grčkoj, ali nemaju nikakva prava da se izjasne kao Albanci. To su naravno nebuloze, jer da je postojala tako velika manjina u bilo kojoj državi, to ne bi bilo moguće sakriti“, navodi Pelpas.
Albanci se, kako dodaje, pozivaju na istorijske podatke s početka 19. veka, po kojima su neki hajduci učestvovali u ustanku protiv Otomanskog carstva.
„Mi u Grčkoj zovemo ih ’Arvanites‘ i reč je o etničkog grupi koja je u Grčku stigla sredinom 18. veka. Tu se radi ili o pravoslavnim Albancima sa juga Albanije ili o pravoslavnim Grcima koji jesu učestvovali u ustanku protiv Otomanskog carstva i koji su nenasilno asimilovani. Naime, tada nije ni postojala moderna grčka država, pa nije moglo biti vršeno nasilje protiv njih, a oni su se i tada predstavljali kao Grci. Čak bih rekao da su oni veći Grci i od samih Grka“, ukazuje novinar.
Albanci iz Čamerije, poznatiji i kao Čami, već neko vreme traže da Grčka prizna da je 1944. godine nad njima izvršila genocid. Čamerija je toponim koji koriste uglavnom Albanci za delove priobalja Epira na jugu Albanije i severozapadne Grčke, na kojem žive Čami (Albanci).
Na pitanje na kakav genocid misle oni koji takve optužbe upućuju Grčkoj, Pelpas kaže da se ta kvalifikacija danas, nažalost, prelako koristi.
„Ne mislim da Albanci misle na to da su na tom prostoru ubijeni neki ljudi, već na to da su nasilno asimilovani. Oni dakle u tom smislu pričaju o genocidu, a ne o ubistvu. Međutim, treba znati da se ti hajduci i vojskovođe koje su učestvovale u tom ustanku nikada nisu izjašnjavali kao Albanci. Radi se o ljudima koji verovatno jesu poreklom iz Albanije, ali su se uvek izjašnjavali kao Grci“, navodi Pelpas.

„Namigivanje“ nacionalističkim krugovima

Problem, kako kaže, ovde nije toliko u pokazivanju tih mapa jer je toga bilo i ranije, a takvih pojava i težnji ima u svim balkanskim zemljama, već to što je ovu izložbu posetio predsednik Albanije.
„Čudno je da jedan predsednik države ide na takve izložbe, ali ne verujem da je on to nesmotreno ili slučajno uradio. Naime, u Albaniji se uvek nekako ’namiguje tim nacionalističkim krugovima, sa namerom da se oni pridobiju. Ali, ipak je najgore to što u albanskom narodu, a čak i u jednom delu zapadnog sveta, postoji verovanje u te tvrdnje da postoji nekakva manjina od milion i po Albanaca koji se ugnjetavaju danas u Grčkoj. Čak je jedan kolega sa jedne britanske televizije, slušajući takve priče, pre nekoliko godina poželeo da poseti taj deo Grčke gde se navodno ugnjetavaju Albanci. Naravno, uverio se da to nije tačno, ali problem je što i sama država Albanija podržava takve ideje i aspiracije“, napominje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li se zbog ovoga može očekivati neki ozbiljniji problem između Grčke i Albanije, Pelpas kaže da mu to nije poznato, ali da dve zemlje u ovom trenutku pregovaraju o nekim stvarima poput ekskluzivne ekonomske zone, koja još nije definisana.
„U tim pregovorima i ponašanju Albanije prema Grčkoj imamo i umešanost Turske, pa taj ugovor, koji je trebalo da se potpiše još pre dvadeset godina, prilično kasni. U svakom slučaju, ovakvi potezi Albanije, poput posete predsednika jednoj takvoj izložbi, svakako ne doprinose pregovorima i mogli bi možda da predstavljaju smetnju u postizanju dogovora“, zaključuje Nikos Pelpas.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala