Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Lars fon Trir: Tvorac filmske religije koja drobi mozak

© AFP 2021 / VALERY HACHELars fon Trir
Lars fon Trir - Sputnik Srbija, 1920, 20.11.2021
Pratite nas
Portret jednog od najgenijalnijih umetnika današnjice, režisera Larsa fon Trira, predstavljen nam je u knjizi „Trir o fon Triru“ autora Stiga Bjorkmana. Režiser inovativnog stila, čiji su filmovi duboko originalni i provokativni, u ovoj zbirci intervjua govori o svojim počecima, filmovima i idejama koje su od njega napravili brend.
„Više nas ne zadovoljavaju surogati. Želimo religiju na platnu. Želimo da gledalac varniči životom: nemogućim, glupim, tvrdoglavim, uzbudljivim, odvratnim, monstruoznim i svakim kojeg je kastrirao i pripitomio ogorčeni stvaralac, moralista i puritanac – donosilac vrline finoće koja drobi mozak“, izjavio je Lars fon Trir 1984. godine uoči danske premijere filma „Elementi zločina“.
„Pričalo se da je težak kao osoba, rezervisan. To je daleko od istine“, piše Stig Bjorkman u uvodu knjige „Trir o fon Triru“, zbirke intervjua koja otkriva ko je filmski stvaralac koji je otvoreno koketirao s kontroverzama, bio miljenik publike, ali i „persona non grata“.

Priču o fon Trirovom životu režirala je njegova majka

„Interesantno je da je sam Trir došao na ideju za ovu knjigu tako što je prethodno čitao Bjorkmanove knjige, ’Vudi Alen o Vudiju Alenu’, ’Bergman o Bergmanu’, a ta će se knjiga, kao i sam Bergman, često projavljivati u Trirovim odgovorima. Za Trira je Bergman duhovni otac koga nikada nije upoznao“, kaže za Sputnjik Ana Jovanović, izvršni urednik u izdavačkoj kući „Arete“ koja je objavila ovu knjigu.
Sam Trir ističe da bira intervju sa Stigom Bjorkmanom kao formu ove knjige jer stavlja na papir umetnikove reči, njegova svedočenja o tome kako je od svog imena napravio brend, ali i to da je priču o njegovom životu režirala – njegova majka.
„Lars je živeo u ubeđenju da je njegov otac čovek s kojim je živeo i za koga je bila udata njegova majka. Međutim, na samrtnoj postelji, majka mu je otkrila da je njegov otac – drugi čovek, iz umetničke porodice. Ona je želela dete umetnika i izrežirala je kompletnu situaciju, a to otkriće za Larsa predstavlja početak filmske karijere“, svedoči urednica izdanja.

Po cenu dobrog ukusa i estetske vrednosti

Osim intervjua s Larsom fon Trirom, u ovu su knjigu uvršteni i sinopsisi njegovih filma, kao i manifesti koji su ih pratili. Najznačajnija pozicija, svakako, pripada Manifestu „DOGMA 95“ koji je fon Trir kreirao 1995. godine zajedno s čuvenim filmskim režiserom Tomasom Vinterbergom.
Polazeći od tvrdnje da film nije iluzija, fon Trir i Vinterberg postavili su niz pravila u stvaranju filmova koji podrazumevaju snimanje na lokaciji, iz ruke, bez filtera, bez veštački umetnutih zvukova, obrade boje... „DOGMA 95“, po cenu dobrog ukusa i estetske vrednosti, zabranjivala je i žanrovske filmove, površne akcije poput ubistava, kao i ispisivanje imena reditelja.
„Ovaj manifest je važan dokument istorije filma i najbliže objašnjava stvaralaštvo Larsa fon Trira. Zanimljivo je, međutim, to što je, prvom prilikom, Lars fon Trir uspeo da se ogreši o svoj manifest, jer je obožavao da njegov film počne njegovim imenom. Ono čega se držao jeste način snimanja filmova iz ruke na originalnim lokacijama, mada je i tu bilo izuzetaka. Može se reći da se Vinterbergovi filmovi više drže manifesta“, smatra naša sagovornica.
© AFP 2021 / PASCAL GUYOTLars fon Trir i Bjork na dodeli Zlatne palme za film "Ples u tami"
Lars fon Trir i Bjork na dodeli Zlatne palme za film Ples u tami - Sputnik Srbija, 1920, 20.11.2021
Lars fon Trir i Bjork na dodeli Zlatne palme za film "Ples u tami"

Reditelj manipulator

„Glavni zadatak reditelja je da ubedi sve učesnike u filmu, one ispred i one iza kamere, da se priključe njegovoj igri i pristanu na njegove uslove. Kao dete, ubrzo shvatite da ne možete samo da kažete drugoj deci šta treba da rade i da očekujete da će ona zbog toga hteti da se igraju. Bolje je da nađete način da ih ubedite da se priključe zato što baš to žele. Igra proizvodnje filmova podrazumeva da morate biti prilično manipulativni“, kaže fon Trir u knjizi.
Iskren je i kad govori o radu na filmskom setu, naročito s glumcima, koje je primoravao da izvode replike u neobičnim okolnostima ili okretao kameru od njih dok izgovaraju monolog.
„U dokumentarcu o snimanju filma ’DogvilNikol Kidman izgovorila je reči koje nisu bile u scenariju - ’Pomozite mi’. Kaže se da u tom trenutku nije glumila. Trir je poznat po tome da je opsesivno posvećen. On odlazi u detalje tražeći savršenstvo, i od glumaca, i od kadra. Voleo je za sebe da kaže da ima problem s drugim ljudima samo ukoliko oni ne rade ono što on kaže. Tako da je on apsolutno iskren u svojoj nameri da jedino njegovo mišljenje bude važno u snimanju filma“, navodi Jovanovićeva.
© AFP 2021 / BORIS HORVATNikol Kidman i Lars fon Trir na projekciji "Dogvila" na 56. Filmskom festivalu u Kanu
Nikol Kidman i Lars fon Trir na projekciji Dogvila na 56. Filmskom festivalu u Kanu - Sputnik Srbija, 1920, 20.11.2021
Nikol Kidman i Lars fon Trir na projekciji "Dogvila" na 56. Filmskom festivalu u Kanu

Demoni anksioznosti

Pateći od fobija različitih vrsta, kao i potrebe za kontrolom u realnom životu, fon Trir je svoju egzistenciju izmestio u film.
„Ako svoju energiju ne sumiram u stvaralački rad, ona se pretvara u demona anksioznosti“, otkriva fon Trir, što njegovu kreativnost stavlja u kontekst ne samo potrebe za stvaranjem, već nagona za opstankom. Možda su zato preispitivanje, izazovi, vraćanja česti motivi Larsovog rada na filmu, kombinovani, naravno, sa određenom dozom provokacije. Od telesnih užasa „Antihrista“, očaja „Plesa u tami“, ljutitog urlika na Ameriku u „Dogvilu“, fon Trir tera publiku da skrene pogled, glumci da izbrišu sujetu, kritiku da vrisne.
„Recepcija njegovog stvaralaštva menjala se od izdanja do izdanja Filmskog festivala u Kanu – na jednom bi ga slavili, na drugom bi bili šokirani. On je bio optuživan za nacizam, mizoginiju, što je zanimljivo, jer su glavni likovi u njegovim filmovima uglavnom žene. Moj utisak je da je sve to Lars radio namerno i da je ta količina negativne kritike izrežirana“, tvrdi Jovanovićeva i dodaje:
„Fon Trir, pre svega, govori o pesimističkoj verziji sveta, govori o najdubljim i najmračnijim apsektima ljudskog postojanja, niko ne voli to da čuje“.
Proročki glas fon Trirovih filmova tretira gledaoca kao saučesnika u zlu, tera ga na preispitivanje kroz teologiju, filozofiju, moral. Oni, na apsurdan način, nazdravljaju tričarijama, jer su, kako kaže, „među tričarijama remek-dela lako uočljiva“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala