Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Otkrivamo tajnu vrhunske srpske rakije: Četiri stvari neophodne za njeno veličanstvo – šljivovicu

© Sputnik / Milenko KovačevićKazan za pečenje rakije
Kazan za pečenje rakije - Sputnik Srbija, 1920, 20.11.2021
Pratite nas
Rakija je od prve polovine 17. veka, kada je počela masovna proizvodnja u Srbiji, duboko ušla u gotovo svaku porodicu. Postala je svojevrsni simbol prestiža, uz koju se slavi i tuguje. Za srpskog seljaka deo je porodičnog blaga, a status u svojoj okolini gazda kuće je dobijao i ako je znao da napravi kvalitetnu šljivovicu – kao grom.
Njoj se tepa, na nju se ljuti. Pre pojave moderne medicine, bila je glavni lek – stavljala se na ranu, da je dezinfikuje. Obloga od rakije lečila je prehlade. Po koja kap, vidala je zubobolju, krstobolju, a dobra je i za cirkulaciju krvi. Sve, samo sa merom.
Ovaj nacionalni proizvod ima preko 20 imena – meka, ljuta, prepečenica, mučenica, brlja, šećeruša, gromovača... Destilat se krsti i po voću od koga je dobijen – lozovača, dudovača, dunjevača, višnjevača, viljamovka (kruškovača), travarica, trešnjevača, klekovača, orahovača…
Svake godine u Srbiji se proizvede između 50 i 60 miliona litara rakije (industrija i domaća radinost). Na postolju, po popularnosti, prvo mesto zauzima njeno veličanstvo - šljivovica.
© Sputnik / Milenko KovačevićRakija "Skaska"
Rakija Skaska - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Rakija "Skaska"

Naučnici kažu - voćni alkohol je bolji od svakog viskija

Prema rečima dr Milovana Veličkovića, profesora Poljoprivrednog fakulteta, nijedan viski ne može da se ravna sa dobrom šljivovicom, koja je tehnološki napravljena. Sa naučnog gledišta, žitna pića su slabijeg kvaliteta od voćnih rakija.
„Srbija je zemlja koja ima odlične klimatske i zemljišne uslove za sve kontinentalne vrsta voća. Šljiva je vekovni brend. Ima univerzalni značaj, ona ne služi samo za rakiju, već i za pekmeze, džemove, kompote“, za Sputnjik priča dr Veličković.
Prema njegovim rečima, šljiva se poslednjih godina vraća na velika vrata. Trenutno je zbog kvaliteta – otpornosti na bolesti i sušu dominantna čačanska „lepotica“. Rano sazreva, ima veliki plod, sa dovoljnom količinom prirodnog šećera.
U Srbiji je popularna i „rodna“, kao i „stenlej“ šljiva. Od starih vrsta Srbi su bili prepoznatljivi po autohtonim sortama „požegači“ i „ranki“.
© Foto : Sputnjiku ustupila TribalijaZrele šljive
Zrele šljive - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Zrele šljive

Tajna dobre rakije

Najtraženije rakije na srpskom tržištu su one koje se dobijaju tradicionalnim načinom proizvodnje.

„Nijednu šljivu koju čovek ne bi stavio usta, ne sme da stavi u kacu. Od otpada se ne pravi rakija“, za Sputnjik naglašava Zoran Jevtović, iz destilerije „Tribalija“.

Prema njegovim rečima, šljiva je nabolja kada sazri, a to je trenutak kada ona padne na zemlju. Da rakija ne bi imala neprijatnu gorčinu i da bi se podigao kvalitet ukusa, neophodno je otkoštavanje voća.
„Kada voće prođe kroz pasirku, mora se poštovati propisana procedura. Mlevena šljiva se stavlja u kace, gde mora da odleži. Za „ranku“ treba 21 dan, za „stenlej“ 30 dana. Naravno, širometrom se meri količina prirodnog šećera“, objašnjava Marko Popović, jedan od tvoraca „Skaske“, rakije koja je na nedavno održanom međunarodnom takmičenju u Londonu osvojila srebrnu medalju za kvalitet.
Prema njegovim rečima, po tradicionalnoj metodi proizvodnje, skala na širometru treba da bude između 16 i 18 podeoka. Tek tada se prevreli kljuk (komina) ubacuje u kazan.

Vesela mašina

Trenutak pečenja rakije u „veseloj mašini“, jedan je od omiljenih poslova svakog srpskog domaćina. Gazdi se po pravilu pridruže komšije, rodbina. Dok vatra gori ispod pecare, seče se meso, gustira stara rakija, zna i da se zapeva.
„Vatra ne sme da bude previše jaka, da se destilat ne bude lošijeg kvaliteta. Najbolje je da iz tabarke ide tanak i hladan mlaz. A da bi se dobio idealan kondenz, voda u tabarci mora umereno hladna“, objašnjava Popović.
Posle prve destilacije, meka rakija se vraća u kazan, da bi se dobila konzumna šljivovica. Prvenac i patoka se bacaju.
„Idealno je da rakija najmanje tri godine odleži u hrastovom buretu. To vreme je potrebno da se od poluproizvoda, dobije gotov proizvod“, priča Popović.
U tom periodu, bure zna da „popije“ i preko 10 odsto sadržaja. Za razliku od vina koje reaguje na temperaturne razlike, rakiji, skladištenoj u podrumu, ne smetaju male osilacije u temperaturi prostorije.
© Sputnik / Milenko KovačevićBurad za rakiju
Burad za rakiju - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Burad za rakiju

Koliko rakija treba da bude jaka

Lakše će Srbi da se dogovore koji je idealan sastav fudbalske reprezentacije, nego da se dogovore koliko rakija treba da bude jaka. Neki vole blagu, a neki da „prži“ - da bude između 45 i 50 stepeni.
Stručnjaci zagovaraju tezu da niz grlo najbolje klizi ona između 40 i 43 stepeni.
„Rakija ne sme da imam nikakavu nuspojavu. Ona nije tu da ubije, već da oraspoloži. Nauka kaže da su voćne rakije preko 43 stepena štetne po zdravlje. Što je manje napada alkohola na receptore, to je izraženiji ukus i miris rakije“, objašnjava Jevtović.
Dobra rakija mora da ima dopadljiv prirodni miris, aromu i ukus šljive. Kada se sipa u čašicu, na unutrašnjim zidovima treba da se formira vidljiv glicerinski uljasti sloj.

Nikako hladna rakija

Sagovornici Sputnjika naglašavaju da rakija nikako ne sme da pije hladna iz frižidera ili sa ledom.
„Hladna rakija nema ni ukus, ni miris. Rashlađena je svaka ista – i brlja i vrhunska. Imaš osećaj da piješ alkohol, ali nemaš doživljaj“, priča Jevtović.
Prema njegovim rečima, najbolje je rakiju sipati na sobnoj temperaturi, a prilikom konzumacije celom šakom zagrevati čašicu.
© Foto : Sputnjiku ustupila TribalijaVoćnjak: Selo Bare u srcu Šumadije
Voćnjak: Selo Bare u srcu Šumadije - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Voćnjak: Selo Bare u srcu Šumadije

Dušanov zakonik

Da su Srbi voleli dobru kapljicu vidi se i u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine. On je kažnjavao one koji u pripitom stanju „učine sramotu“. Neki izvori navode da rakija na ovim prostorima odomaćila tek sa dolaskom Osmanlija.
„Kako navode istorijske knjige, Srbi su rakiju masovno počeli da proizvode negde oko 1620. godine. Tada je ta tehnologija bila skromna. Kroz vekove, receptura se usavršavala“, navodi Popović.
Početkom prošlog veka, finalni proizvodi u kućnoj radinosti bili su na dobrom nivou. Na svetskoj izložbi u Parizu 1889. iz Srbije je poslato pet vrsta rakija, a ocenjeno je da ponudu Kraljevine Srbije najbolje karakteriše „srpska šljiva kao i od nje napravljena šljivovica". Međutim, zbog razvoja industrije i potrebe tržišta, fabrike pića su preuzele primat na tržištu. U međuvremenu, zaboravila se tradicionalna receptura za omiljeno piće.
© Foto : Sputnjiku ustupila TribalijaHrastova burad sa rakijom
Hrastova burad sa rakijom - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2021
Hrastova burad sa rakijom
„Puno vremena smo proveli izučavajući literaturu i usmenu tradiciju, da nađemo taj tradicionalni recept za srpsku šljivovicu. Tako je nastala „Skaska“. U konkurenciji 1.800 alkoholnih pića iz celog sveta, na takmičenju „London spirits competition“, osvojili smo srebrnu medalju. Za jedan bod je izmakla zlatna. Ovo priznanje je potvrda, da je stara srpska šljivovica u svetskom vrhu po kvalitetu“, zaključuje Popović, dok sa kolegama Andrejom Boškovićem i Zoranom Jevtovićem, lože kazan u šumadijskom selu Bare.
Lada niva u šumi - Sputnik Srbija, 1920, 13.11.2021
SRBIJA
Penje se i uz masnu banderu: Zašto Srbi vole „ladu nivu“ i zbog čega ne mogu da je kupe /video/
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala