Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Neočekivan vidovdanski zaokret mladih Srba: Nazad iz velikog prljavog grada — u selo

CC0 / Pixabay / Selo
Selo - Sputnik Srbija, 1920, 21.11.2021
Pratite nas
Izuzetno veliko interesovanje, pre svega, mladih ljudi za dobijanje kuće na selu prevazišlo je sva očekivanja, pa će posle nedavno usvojenog rebalansa budžeta za te namene biti izdvojeno još novca. Rok za konkurs je istekao 1. novembra, ali je Komisija suočena sa više stotina novih zahteva na kojima sada radi.
Zamenik predsednika Komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta dodele seoskih kuća Milan Prostran za Sputnjik kaže da će 73 miliona dinara obezbeđenih rebalansom dodatno otići u te svrhe. Na pitanje šta je do sada urađeno, on objašnjava:

„Već se deo ljudi useljava, taj posao je što se tiče Komisije završen i samo ostaje taj čin useljenja. Mi smo ukupno 237 kuća podelili, odnosno toliko ih je kupljeno od strane države i date su ljudima koji su ispunjavali uslove. Ima više od 400 novih zahteva koji su sada u fazi obrade, tako da ćemo se tim pitanjima baviti do kraja godine“, ističe Prostran.

On računa da će još toliko kuća biti podeljeno. Konkurs je simbolično raspisan na Vidovdan, 28. juna ove godine, u nameri da napuštene kuće u kojima niko ne živi nađu nove vlasnike koji će doprineti oživljavanju srpskih sela.

U selo uz pomoć države

U Srbiji, po rečima člana Nacionalnog tima za preporod sela Branislava Gulana, odumire svako četvrto selo od njih 4.700. Oko 200.000 kuća je napušteno, a za 50.000 se ne zna ni ko su vlasnici. Zato je država obezbedila oko 500 miliona dinara za kupovinu kuća s okućnicom, s tim da je maksimalni iznos po jednom domaćinstvu 1,2 miliona dinara. Oni koji dobiju kuću, po rečima Gulana, ne mogu je otuđiti u periodu od 10 godina od dana zaključenja ugovora sa državom.
Prostran napominje da je ovim projektom obuhvaćena cela Srbija.
„Naravno, najveći interes je u Vojvodini, što je i logično jer je tu infrastruktura bolje razvijena, gradovi su bliži selima. Ali ima lokalnih samouprava koje su bile aktivnije, kao što je Trstenik, Pirot, Bačka Palanka, Nova Crnja, Kikinda. Najvažnije je da interesovanje postoji i da su to uglavnom mlađi bračni parovi, venčani ili nevenčani i neće se svi baviti poljoprivredom“, kaže naš sagovornik.

Najmanje poljoprivrednika

© Sputnik / Varvara Gertьe / Uđi u foto-galerijuKonkurs je pokazao da postoji veliko interesovanje maldih parova za život u kućama na selu koje je otkupila država
Selo - Sputnik Srbija, 1920, 16.11.2021
Konkurs je pokazao da postoji veliko interesovanje maldih parova za život u kućama na selu koje je otkupila država
Tačnije, najmanje je onih koji su odlučili da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, dodaje on. Među njima ima inženjera, IT stručnjaka, profesora... ima različitih struka. On je ukazao na primer iz mesta Paragovo, gde su kuću sa velikom okućnicom dobili žena koja radi u fabrici čarapa u Bačkoj Palanci i njen muž vozač, koji su sa decom želeli da žive na selu.
Na pitanje da li veliko interesovanje znači da će akcija biti nastavljena i sledeće godine, on kaže da je to namera.

Ova godina je bila probna, to je bio pilot projekat koji neće dati željeni rezultat ako se ne nastavi barem u nekoliko narednih godina. On mora biti dugoročan, da bi na kraju koliko-toliko sela oživela. Prvo je bitno da imate krov nad glavom, ali je bitno da imate i infrastrukturu, dakle i puteve i telekomunikacije i vodovod i kanalizaciju i domove zdravlja“, kaže drugi čovek Komisije.

Novi stimulansi

Namera je, napominje on, da se sledeće godine, pored podele kuća, stimuliše i zanatstvo, neka privredna delatnost, male prehrambene radionice, kako bi ljudi imali podsticajna sredstva za razvijanje nekih privrednih delatnosti. Zato će u novom konkursu verovatno biti i nekih novih sadržaja koji će biti podsticani sredstvima, ističe naš poznati agroekonomista.
I on je, kaže, bio iznenađen tolikim interesovanjem za život u seoskoj sredini i konkurisali su koliko ljudi sa sela, toliko i oni iz gradova.
Ovo je, smatra on, za mlade koji žive u brojnoj zajednici na selu bila dobra prilika da se izdvoje iz višečlane seoske porodice sa više dece i da se osamostale. Napominje, međutim, da pored takvih slučajeva ima i onih iz grada koji su se odlučili za život na selu i ukazuje na primer IT stručnjaka i njegove supruge, profesorke svetske književnosti. Najčešće su, kako kaže, u pitanju mlađi ljudi sa decom ili su deca na putu, bez obzira na to da li su u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.
„Možda je na to uticala i pandemija, pa ljudi hoće da se izoluju da žive u zdravijem ambijentu, da pobegnu od gradske gužve, a istovremeno mogu i da razviju neku ekonomsku aktivnost. To su veliki placevi, pogotovo u Vojvodini, koji imaju i 40 ari okućnice. Tu je moguće da se sa dva-tri plastenika porodica bavi proizvodnjom hrane za sopstvene potrebe, pa i da se sa njom izađe na tržište“, napominje Prostran.
Komisiji na čijem je čelu rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, ovih dana predstoji još nekoliko sastanaka, posle čega će biti poznato još koliko ljudi je prošlo striktnu proceduru i ispunilo uslove konkursa, kaže sagovornik Sputnjika.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala