Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Besmisleni Bajdenov pokušaj da obori cenu crnog zlata

© Sputnik / Ramil Sitdikov / Uđi u foto-galerijuNaftna paltforma
Naftna paltforma - Sputnik Srbija, 1920, 24.11.2021
Pratite nas
Odluka SAD i još pet svetskih sila da koriste strateške rezerve nafte radi snižavanja cena i eliminisanja nesklada između potražnje i ponude neće drastično uticati na tržište i neće moći dugoročno da obori cenu „crnog zlata“, smatraju ruski eksperti.
Eksperti objašnjavaju da odluka Bele kuće da pusti u prodaju 50 miliona barela nafte iz strateških naftnih rezervi može da ima samo kratkoročan uticaj na tržište, pošto cena nafte zavisi od više faktora, među kojima su ekonomski oporavak nakon pandemije virusa korona i spor razvoj obnovljivih izvora energije.
„Bajden je, u principu, inicirao ovu priču kao način da smanji cenu nafte, uprkos tome što je na vlast došao sa zelenom agendom, a zelena agenda predviđa visoku cenu nafte i benzina, što bi na kraju trebalo da dovede do prestanka korišćenja nafte i benzina. Američko stanovništvo nije baš podržalo Bajdena po tom pitanju. Zapravo, ono je ideološki glasalo za ‘zelenu ekonomiju’, ali kada se u praksi ispostavilo da to znači poskupljenje benzina, stanovništvo je reklo: ‘Ne, ovo nam se baš i ne sviđa’. Potom je Bajdenov rejting počeo da pada, a on je počeo da smišlja mehanizme kako da snizi cenu nafte. Prvo je zatražio od OPEK-a plus da poveća proizvodnju nafte, ali je OPEK plus to odbio. To jest, oni hoće da povećaju proizvodnju nafte, ali ne tako brzim tempom kako to Bajden zahteva“, objašnjava Stanislav Mitrahovič, vodeći stručnjak ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i saradnik na Univerzitetu za finansije pri Vladi Rusije.
Bajden je, podseća Mitrahovič, potom pronašao rešenje da koristi strateške rezerve nafte radi snižavanja cena u koordinaciji sa drugim glavnim zemljama-potrošačima energije, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju. Međutim, osim Amerike i Kine, sve ostale zemlje imaju male rezerve nafte, pa će ukupno iz skladišta biti pušteno u prodaju oko 70 miliona barela „crnog zlata“, kaže ekspert.
„To je manje nego što svet potroši na dnevnom nivou. Preciznije rečeno, na celoj zemaljskoj kugli potroši se oko 100 miliona barela dnevno. Dakle, ispostavlja se da je ukupan efekat beznačajan i da se ovim merama cena može spusti za nekoliko dolara, ali kratkoročno – na samo par nedelja. Male su šanse da taj efekat potraje“, ocenjuje Mitrahovič.

OPEK plus ne popušta uprkos američkim pritiscima

Sada je glavno pitanje kako će na američke pritiske reagovati članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i drugi veliki proizvođači nafte, poput Rusije, smatra ekspert.
Naime, nakon što je svetska ekonomija počela da se oporavlja od krize izazvane pandemijom virusa korona, potražnja za naftom je naglo skočila i nadmašila stopu proizvodnje, što je dovelo do viših cena nafte i naftnih derivata. U Americi je skok cena goriva postao jedan od glavnih uzroka inflacije, a Bajden je za tu situaciju otvoreno optužio Rusiju i zemlje OPEK-a. Američki predsednik smatra da su članovi kartela i Rusija krivi za skok cena goriva i nafte, kao i inflaciju u Americi pošto odbijaju da povećaju proizvodnju nafte.
Od avgusta ove godine zemlje OPEK-a plus mesečno povećavaju svoju proizvodnju za 400 hiljada barela dnevno, ali je Bajden tražio da se proizvodnja ubrza, što je odbijeno, jer ako bi se proizvodnja prebrzo povećala to bi dovelo do pada cena, objašnjava ekspert.
Mitrahovič dodaje da na Bajdenove pritiske nije popustila čak ni Saudijska Arabija, blizak saveznik SAD. Ekspert takođe napominje da ni OPEK plus nije zadovoljan Bajdenovim potezima, nazivajući ih „manipulacijom tržišta“.
„Važno je šta će uraditi OPEK plus. Mislim da će OPEK plus ili ostati na sadašnjim dogovorima o povećanju proizvodnje nafte ili će čak usporiti stopu povećanja proizvodnje. Tada će efekat ovog što je uradio Bajden biti neutralisan“, smatra Mitrahovič.

Nema potresa tržišta

Na pitanje kako se ova situacija odražava na Rusiju, Mitrahovič kaže da Moskvi ne odgovara pad cena nafte, pošto Rusija zarađuje na izvozu nafte .0
„Ali kao što vidite, ništa se strašno ne dešava na berzi. To nisu baš veliki obimi, koji, uzimajući u obzir svetsku potrošnju, mogu značajno da promene sliku. Ako se skladišta delimično iskoriste za stabilizaciju cena, onda će ona morati ponovo i da se popune, a trebalo bi imati u vidu da skladišta nisu nalazišta. Dakle, smatram da ovo neće imati globalnog efekta. Na tržištu nema panike, niti vrtoglavog pada cena. Možda će cena pasti za koji dolar na neko vreme, ali ne treba zaboraviti da na to utiču i drugi faktori - šta će preduzeti OPEK plus, šta će biti sa sankcijama Iranu i Venecueli i hoće li se i dalje promovisati ESG – agenda, ako uzmemo u obzir da se naftne investicije smatraju, na neki način, pogrešnim“, kaže Mitrahovič.
Pogledajte i emisiju „Energija Sputnjika“ na temu naftnih rezervi:
Rafinerija Ekson mobila u Bejtaunu, Teksas. - Sputnik Srbija, 1920, 23.11.2021
SVET
Šest svetskih sila izbacuju strateške rezerve nafte na tržište
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala