Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SPORT
Vesti i analize sa najzanimljivijih i najbitnijih sportskih događaja širom Srbije i celog sveta.

Glad je stvorila duh revolucije koji je jači i od smrti

© SputnikDijego Maradona, ilustracija
Dijego Maradona, ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 25.11.2021
Pratite nas
Dijego Armando Maradona, jedan od najboljih fudbalera svih vremena preminuo je pre godinu dana, a pored legende najvažnije sporedne stvari, svet je izgubio i revolucionara, čoveka koji je svojom rečju ukazivao na nepravde i u svakom momentu je bio u stanju da ukaže na njih, bez pardona.
Maradona je fudbalu ostavio mnogo, navijačima sećanje na verovatno najboljeg igrača ikada, ali važnije od toga slobodarskom svetu je dao amanet da sledi njegov put i da upire prstom u nepravde i nejednakosti.
Takvih je u današnjem vremenu mnogo i retki su oni koji su spremni da svoj autoritet i kredibilitet usmere na borbu.
Sreća za Srbiju je da takvu ličnost ima u Novaku Đokoviću, najboljem teniseru sveta koji pokazuje da ima petlju i volju da se uhvati u koštac sa monopolima, elitama i „silama“.
Zašto? Zato što je došao iz gladi, kao Maradona, zato što mu nisu davane nikakve šanse, jednako kao Maradoni, zato što zna da njegov sjaj neće moći da ukaljaju nikakve negativne priče – što je bila i ideja kojom se vodio Maradona, do samog kraja života.

Glad

Maradona je rođen kao peto od osmoro dece i od rane mladosti je morao da se bori za opstanak, često radeći sporedne poslove kako bi doneo novac u kuću.
Otvaranje vrata taksija, prodavanje sekundarnih sirovina – to je bila svakodnevica mladog Dijega koji je utehu pronalazio u fudbalu, ali kako na početku porodica nije imala novca za pravu loptu žonglirao je pomorandžu ili zgužvane novine.
Ako je umeo to – kako da ne ume kasnije sa pravim fudbalom?
A pravi fudbal mu je doneo veliko bogatstvo, novac koga nije bio potpuno svestan i čije prisustvo je u siromašnom detetu probudilo đavole koji su ga pratili do kraja života.
Ali – svaka pomisao na glad i siromaštvo u Dijegu je budila bunt, osećaj nelagodnosti i želju da se nešto uradi tim povodom. Nije birao ni mesto ni vreme. Ni likove.
„Čuo sam papu u Vatikanu kako mi kaže da je crkva zabrinuta za blagostanje siromašne dece, a u crkvama sama video sve same zlatne svodove. Prijatelju, prodaj te plafone, učini nešto!“, govorio je Dijego.

Revolucija kao životni motiv

Beda u kojoj je odrastao, beda koju je viđao u svom starom kraju i širom sveta navela ga je da govori još glasnije i zalaže se za revoluciju, zapravo za sve što je smatrao ispravnim, protiv neispravnog i otimački nastrojenog, kakvim je smatrao zapadni svet.
Kao fudbaler je srušio zapadni sveta 1982. godine, čuvenom „Božjom rukom“ u finalu Svetskog prvenstva protiv Engleske, a iste godine je otišao na Kubu i upoznao se sa svojim potonjim velikim prijateljem, čovekom koga je nazivao drugim ocem – Fidelom Kastrom.
„Ja nisam komunista, ja sam Fidelista i to do smrti“, rekao je Maradona.
Nije to bila glavna ideja, Maradona je na Kubi želeo da čuje priče o svom prvom idolu Ernestu Čeu Gevari čiji lik u obliku tetovaže je nosio na svom desnom ramenu i ponosno ga je pokazivao u svakoj prilici.
Levičarske ideje, želja da se postigne socijalna pravda, otpor prema imperijalizmu i osvajačkim namerama zapadnog sveta, Maradonu su odvele i na druženje sa drugim južnoameričkim liderima poput Eva Moralesa, Uga Čavesa i Nikolasa Madura.
„Kada Maduro naredi, ja sam spreman kao vojnik za slobodnu Venecuelu da se borim protiv imperijalizma i onih koji hoće da nam uzmu zastave koje su nešto najsvetije što imamo. Živela revolucija“, rekao je Maradona.

Borac prepoznaje borca

Poslednjih godina svedoci smo borbe koju Novak Đoković vodi za poboljšanje statusa kolega koji nisu imali sreću i znanje da poput njega postanu milioneri na osnovu svog rada i rezultata, ali za zalaganje u trud ipak zaslužuju veće finansijske prihode.
Đokovićeva ideja nije nailazila na dobar odziv, ali je tako bilo i Maradoni kada je 1995. godine podigao glas o neophodnosti drugačije raspodele novca u svetskom fudbalu, čak u tom vremenu kada se nisu vrtele cifre kakve danas viđamo.
„Ideja za sindikat se pojavila jer sam želeo da pomognem igračima koji su manje slavni od mene“, rekao je Maradona, a u potonjim godinama je bez pardona bljuvao vatru ka krovnoj organizaciji fudbala (FIFA) i nazivao je mafijom.
Čudni putevi su povezali Đokovića i Maradonu, a legendarnom Argentincu je trebalo svega nekoliko rečenica da se poistoveti sa Srbinom i da shvati da je, slično njemu, i Novak morao da proživi svašta da bi stigao na vrh.
„Novak mi je pričao da je trenirao na mestima gde su padale bombe pa je morao da ide da trenira na drugim mestima. Ako bombe padaju levo, on trenira desno. To mi je bilo neverovatno i uvek o tome pričam sa velikim ponosom. Uverio sam se da ga slava nije promenila“, istakao je Maradona.

Baština koja će živeti

Smrt Dijega Maradone je bila vest godine u prethodnoj koju je obeležio početak pandemije virusa korona, zajedno sa tektonskim poremećajima u sferama ekonomije, politike i uopšte celog društva.
Svet u kom danas živimo nije svet koji je želeo Maradona, niti se ikada u njemu snalazio na pravi način.
Između ostalog, to je i razlog zašto je poklekao i zašao u poroke koji su imali i veliki uticaj na njegov prerani odlazak, ali i u tome ima nečega veličanstvenog.
Loše navike su jednostavno bile deo njega, nije hteo da ih se odrekne niti da odustane od svojih principa, što može da bude jaka ideja vodilja za buduće generacije kojima će put biti lakši jer sasvim sigurno neće dolaziti iz tolike bede.
Ali, ona je oblikovala Maradonu, dala mu je dušu, ali je tu dušu jako bolelo sve što je morala da preživi.
„Znam ja vrlo dobro kako je biti gladan, znam kako je kada danima nemate ništa da jedete, Moja želja je da Argentinci budu srećni, da imaju posao i hranu na stolu svakog dana“, jedna je od poslednjih zabeleženih izjava Dijega Armanda Maradone.
Argentina to ne zaboravlja i na spektakularan način se setila svog idola, što je u Buenos Ajresu zabeležila i kamera Sputnjika.
Dijego Armando Maradona - Sputnik Srbija, 1920, 01.05.2021
Argentina u šoku – Maradona nije morao da umre!
Lik Dijega Maradone - Sputnik Srbija, 1920, 21.12.2020
„Maradona je umro od neke vrste samoubistva“
Emir Kusturica i Dijego Maradona na Kanskom festivalu 30. maja 2008. - Sputnik Srbija, 1920, 28.11.2020
„Šta tražiš ovdje“: Kusturica o Maradoninoj reakciji kad se Klintonov brat obreo u Buenos Ajresu
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala