Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Premijer Letonije: EU i NATO treba da signaliziraju Moskvi o posledicama u slučaju eskalacije

© Sputnik / Vladimir Astapkovič / Uđi u foto-galerijuZastava Evropske unije
Zastava Evropske unije - Sputnik Srbija, 1920, 28.11.2021
Pratite nas
Evropska unija i NATO moraju poslati signal Rusiji da će u slučaju eskalacije na granici sa Ukrajinom doći do „veoma jasnih posledica”, izjavio je letonski premijer Krišjanis Karinš.
Prema njegovim rečima, trenutno u Evropi istovremeno postoji više hibridnih pretnji, jedna od njih je migrantska kriza na granicama Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, a druga je koncentrisanje ruskih trupa u blizini granice Ukrajine.
„Važno je da Evropska unija i NATO prate situaciju u blizini granica Ukrajine i daju Rusiji signal da se u slučaju eskalacije očekuju vrlo jasne posledice“, rekao je Karinš na konferenciji za novinare u Rigi posle sastanka sa predsednicom evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

NATO preti sankcijama Rusiji

Sa svoje strane, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zapretio je Rusiji sankcijama u slučaju da primeni silu na granici sa Ukrajinom.
„Ako Rusija odluči da upotrebi silu, to će nesumnjivo izazvati uzvratne akcije i posledice. Mi ćemo pokazati svoju volju i snagu, a posledice će biti iste kao i ranije, nakon nelegalne aneksije Krima 2014. godine. Tada su saveznici NATO-a i Evropska unija uveli oštre finansijske i ekonomske sankcije Rusiji. Takođe od tada primenjujemo odredbe o kolektivnoj zaštiti, najstrože od perioda Hladnog rata“, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da je još pre 18 meseci predložio organizovanje sastanka NATO-a i Rusije.
„Razgovarali smo o neobjašnjivom i neopravdanom vojnom jačanju Rusije u blizini Ukrajine. Pozivamo Rusiju da bude transparentna, smanji tenzije i pozivamo na deeskalaciju. NATO ostaje na oprezu“, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da NATO poziva Rusiju na deeskalaciju, „jer je povećano rusko prisustvo u blizini ukrajinskih granica nešto veoma alarmantno iz više razloga. Jedan od njih je što ono nije objašnjeno. Vidimo koncentrisanje snaga koje je neobično“.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.
Nekoliko hiljada migranata poslednjih nedelja se okupilo na granici Belorusije i Poljske u nadi da će stići do zemalja Evropske unije. Poljske vlasti pojačale su graničnu bezbednost, kon centrisale vojsku i osujetile pokušaje ilegalnih imigranata da uđu u zemlju, okrivljujući Minsk za migrantsku krizu. Sve ove optužbe Belorusija demantuje, tvrdeći da Poljska nasilno proteruje migrante na teritoriju belorusije i veštački zaoštrava situaciju sa izbeglicama.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala