Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

„Strateški kompas” – EU hoće manju zavisnost od Amerike i NATO

© AFP 2021 / FREDERICK FLORINVojska EU
Vojska EU - Sputnik Srbija, 1920, 29.11.2021
Pratite nas
Jedna vojska, jedan štab i jedan neprijatelj - u Evropskoj uniji se vodi polemika o planu „Strateški kompas“ pomoću kog će evropske zemlje stvoriti svoj vojni blok i time smanjiti zavisnost od NATO i SAD. Međutim, mnogi se protive ovoj odluci - iz različitih razloga.
„Učiniti Evropi velikom i istinski nezavisnom“ – ponavljaju u Briselu. A tome će, uvereni su, pomoći nova odbrambena strategija do 2030.godine – „Strateški kompas“.

Šta predviđa „Strateški kompas“

Razradili su je dosta brzo za birokratizovanu EU. Krajem 2020.godine Nemačka je predložila da se „razradi kompleks mera“ za zaštitu od različitih pretnji. Već pola godine kasnije nacrt je predočen nacionalnim vladama. A koncepciju žele da usvoje u martu 2022.godine. Glavni funkcioneri Unije požuruju svoje kolege kao nikad do sada, konstatuje komentator RIA Novosti Anton Skripunov.
„Sprovedena analiza pretnji jasno pokazuje da je Evropa u opasnosti… Prvo, naše ekonomske mogućnosti su sve više ograničene. Pre trideset godina EU je posedovala četvrtinu svetskog bogatstva, za dvadeset godina imaće samo deset odsto. Osim toga, broj stanovnika rapidno opada i do kraja veka Evropa će imati samo pet odsto svetske populacije“, upozorava visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
A događaji u Avganistanu su pokazali da „američki partneri“ ne mogu čak ni sebe da zaštite. Stoga Evropljani moraju sami da spreče nadolazeću katastrofu.
U dokumentu je identifikovan „jahač apokalipse“ – Rusija, koja, po mišljenju autora, „koristi taktiku hibridnog ratovanja, dezinformisanje i sajber napade“. Pomenuta je i Kina, kao „ekonomski konkurent i sistemski suparnik“.
Stoga je Evropskoj uniji potrebna zajednička strategija, zajednički odbrambeni budžet i vojska - čak i u kosmosu. Do 2025.godine Brisel planira da formira „jedinstvenu univerzalnu grupaciju za brzo reagovanje“ od pet hiljada boraca.
„Prethodni pokušaji raspoređivanja snaga EU imali su ograničeni uspeh. Nova strategija učiniće da naše trupe budu operativnije i efikasnije“, ne sumnja Borelj. On navodi kao primer krizu s migrantima na poljsko-beloruskoj granici koja bi, da je dokument već usvojen, mogla brzo da bude rešena.
Kako tačno - zvaničnik ne precizira. Nije jasno ni ko će komandovati, čime će biti naoružan kontingent, kako će se dogovarati operacije. Pitanja je sijaset. Evropski komesar skepticima kratko odgovara: „Ne brinu me neslaganja.“

Zbaciti jaram

Brisel nije jedini koji agresivno gura tu ideju. Za novi sistem zainteresovani su i Berlin i Pariz. Tamo otvoreno govore o „težnji ka nezavisnosti“ od spoljnih sila. Ima se u vidu pre svega NATO. Upravo snage Alijanse, prema sporazumu o EU, služe kao osnova za odbranu kontinenta. Naravno, na čelu sa SAD.
Amerikanci su usidrili u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Brojnost njihove grupacije stalno je rasla da bi 1980-ih godina dostigle 300 hiljada. Sada ih je oko 60 hiljada.
Osnovni kontingent od 34.000 vojnika nalazi se u Nemačkoj, gde je američka baza Ramštajn, najveća izvan SAD. Poslednjih godina nemački političari sa nezadovoljstvom govore o prekookeanskim gostima – a velikim delom izdržavaju ih od nemačkog novca. Štaviše, naoružanje mora da se kupuje upravo od Pentagona, što takođe nije svima po volji. Tako sada Bundestag treba da bira između F-35 i „domaćeg“ Eurofightera.
Uz to, Nemci žele da prvi izgrade lovce šeste generacije. Zajedno sa Francuzima – jer francuski predsednik Emanuel Makron stalno govori o vojnoj nezavisnosti EU. Pariz vidi Vašington kao konkurenta kako u Africi i na Bliskom istoku, tako i na tržištu oružja. Istovremeno, za pet godina Pariz je povećao vojni izvoz za 72 odsto. Moglo je biti i više da Australija nije iznenada odustala od francuskih podmornica.
Kanbera je dala prednost vojnom savezu sa Sjedinjenim Državama i Britanijom u okviru projekta AUKUS. Raskid ugovora vrednog 56 milijardi evra, koji je zatim usledio, u Jelisejskoj palati nazvan je „udarcem u leđa“.
Pentagon ima i na Apeninima velike vojno-pomorske baze. Političari u Rimu sa oprezom se odnose prema ovoj situaciji, ali obični Italijani godinama protestuju protiv Jenkija, koji se često ponašaju razuzdano. Tako su 2017. u Vićenci posle serije pijanih tuča Amerikancima čak zabranili da napuštaju vojne jedinice.

„Drago nam je da vas vidimo“

Jača američko prisustvo i u Pribaltiku gde su vlastii neopisivo „zadovoljne prisustvom američkih snaga“ i grade za njih baze – Herkus je otvoren u Litvaniji u avgustu, pritom na inicijativu Viljnusa, iako čak i u Pentagonu sumnjaju da je ona potrebna.
„Potreba za tim je veća nego ikad. Mi obezbeđujemo sve što vam je potrebno, stvaramo sve uslove za održavanje bojeve gotovosti trupa“, poručio je Vašingtonu ministar odbrane Arvidas Anušauskas.
Trenutno se tamo nalazi oko 500 američkih vojnika, 30 tenkova Abrams i 25 oklopnih vozila Bredli, a dok veće grupacije s vremena na vreme dolaze na vežbe.
U Poljskoj je pak stacionirana čitava oklopna brigada. Pentagon će uskoro tamo izgraditi bazu u punom kapacitetu gde će razmestiti 85 tenkova, 190 borbenih pešadijskih vozila, 35 samohodnih artiljerijskih oruđa i četiri tenkovska mosta. A odatle je do ruske granice svega 256 kilometara.

„Novi sukob u najavi“

Poljska i baltičke države su protiv „Strateškog kompasa“ zbog „ruske pretnje“. Neke druge zemlje skeptične su iz ekonomskih razloga. Kritike upućuju pre svega „mlađe članice“ EU. Na primer, Češka čiji predstavnik u Evropskom parlamentu Aleksandar Vondra ovaj projekat zove „preambicioznim“.
Političar je izjavio da su sa jedne strane Rusija i Kina označene kao opasni protivnici, a sa druge EU ih smatra partnerima.
Ističu i to da će takvo „etiketiranje“ ove dve države pogoršati ekonomsku situaciju, posebno u vreme epidemije.
Brisel, međutim, traži da se povećaju vojni troškovi, iako je EU za sedam godina potrošila za odbranu 1,93 biliona dolara. U nizu država ne žele da odreše kesu za ideju koja „duplira ono što već postoji“. Pored NATO, u Evropi deluje nekoliko struktura, jedna od njih je Evropski korpus, koji je teoretski sposoban da rasporedi četiri divizije. Pre dvadeset godina sedam hiljada vojnika bilo je aktivno na teritoriji Bosne i Kosova.
„Zemlje zainteresovane za ovaj projekat, pre svega Francuska, trudiće se da ga proguraju. Tema je aktuelna jer se NATO formirao u drukčijim uslovima i za drukčije ciljeve, dok je sada struktura konfrontacije drukčija: nema jasne linije fronta, objašnjava potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstatin Sokolov.
Međutim, kako primećuje ekspert, nejasno je kako će se nova alijansa uklopiti s američkim snagama, koje „teško da će napustiti svoje baze“. Postoji mogućnost da se pojave žarišta napetosti unutar EU.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala