Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Haos u Turskoj: Zašto pada lira

© AFP 2021 / YASIN AKGULTurska, ekonomija, lira
Turska, ekonomija, lira - Sputnik Srbija, 1920, 01.12.2021
Pratite nas
Uz već konstantan pad lire i inflaciju koja će u Turskoj do kraja godine verovatno iznositi blizu 30 odsto i vodi u hiperinflaciju, nezahvalno je prognozirati kako će izaći iz te krize, smatraju ekonomisti. Ima ipak privrednika koji su, s obzirom na dugo iskustvo poslovanja u Turskoj, uvereni da će situacija biti stabilizovana za godinu dana.
Po oceni ekonomiste dr Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, kriza u Turskoj posledica je unutrašnje prirode, kao i spoljnog pritiska na tursku liru.
On za Sputnjik podseća da taj pritisak na tursku valutu traje već najmanje pet godina i u tom periodu ona je devalvirala gotovo četiri puta. Sada se to slabljenje, ili depresijacija, naglo i ubrzala.
„Nekada su to bili efekti slabosti same turske ekonomije, ali čini mi se da je uzrok makar ovog ubrzanog slabljenja posledica pre svega političkih faktora. Tu imamo nešto što bismo mogli da pripišemo i pritisku Zapada na Erdoganov režim, ali često je to i posledica njegovih ličnih nespretnih odluka ili namera vezanih za monetarnu politiku, za njeno sprovođenje ili generalno za finansijski sistem u Turskoj“, ocena je Nikolića.

Turska ubrzava ka hiperinflaciji

Centralna banka Turske je sredinom prošle sedmice snizila osnovnu kamatnu stopu na 15 procenata, znatno ispod inflacije od 20 posto. Turski predsednik Redžep Taip Erdogan je izvršio pritisak na centralnu banku Turske da se okrene smanjenju kamate, odnosno ublažavanju monetarne politike radi podsticanja izvoza, investicija i otvaranja radnih mesta, uprkos rastu inflacije koja je dostigla 20 posto i ubrzanju slabljenja nacionalne valute. Pozvao je i sunarodnike da pobede u „ekonomskom ratu za nezavisnost”.
Taj Erdoganov potez je, međutim, uticao na istorijski pad lire od 15 odsto sredinom prošle sedmice, što je bio njen najveći pad od vrhunca valutne krize koja je Tursku pogodila 2018. godine.
© Sputnik / Lola ĐorđevićNa nalog Erdogana centralna banka Turske je uprkos visokoj inflaciji snizila osnovnu kamatnu stopu, što je odmah oborilo liru 15 odsto
Redžep Tajip Erdogan - Sputnik Srbija, 1920, 30.11.2021
Na nalog Erdogana centralna banka Turske je uprkos visokoj inflaciji snizila osnovnu kamatnu stopu, što je odmah oborilo liru 15 odsto
Od početka godine, turska valuta je izgubila čak 45 odsto vrednosti, pri čemu je otprilike polovina tih gubitaka nastala od početka prošle seedmice.

Nepromišljeno monetarno popuštanje

Analitičari su odmah ocenili da je reč o „nepromišljenom i preuranjenom monetarnom popuštanju" i da Erdoganov „iracionalnom eksperiment nema šanse da uspe“.
I sagovornik Sputnjika kaže da se u monetarnoj politici to ne radi jer je tu osetljivost mnogo izraženija i da taj njegov potez jako destabilišu kurs, ali i ceo finansijski sistem.
Inflacije koja je prošle godine u ovo vreme bila 12 odsto, u oktobru je na međugodišnjem nivou dostigla 20 procenata i verovatno će u novembru i decembru biti između 25 i 30 odsto, što je već ubrzanje koje vodi u hiperinflaciju, sa svim negativnim posledicama koje iz toga proističu, smatra ovaj ekonomista.
Na pitanje kakve su prognoze, on kaže da su one nezahvalne. Zapad i dalje pritiska Erdogana, pre svega preko ekonomije, pošto turski predsednik i dalje odoleva tom pritisku preko drugih kanala usmerenih na promenu režima, ističe ovaj ekonomista.
Na pitanje kako to Zapad radi, on kaže da izazivajući tražnju za stranim valutama obara liru, ali i tako što utiče na odlazak kapitala iz Turske.

Prostor za nadu

Nikolić, ipak, ukazuje da postoji određeni prostor koji Turskoj ostavlja nadu da bi mogla da se izvuče iz krize.
„Svakako, turska ekonomija je zdrava, ima zdravu materijalnu bazu. Ona je veliki proizvođač u realnoj ekonomiji i veliki izvoznik. Jednim delom ovaj kurs pogoduje tom izvoznom sektoru. To je, verovatno, još uvek prostor koji možda drži tu ekonomiju. Ali ukoliko se stvari budu dodatno pogoršavale, postaće vrlo rizično i po sam izvozni sektor“.
Objašnjavajući zašto, on kaže da neto izvoznici trenutno profitiraju, ali da se ne može izolovano posmatrati taj efekat kursa i kamata samo na izvoznike. Zaduženima u stranoj valuti je zbog slabe lire drastičnio pogoršana otplata kredita, inflacija i realno manja primanja smanjuju tražnju na tržištu što direktno pogađa privredu. Preko loših bilansa privrede se kvari i pozicija banaka jer su izloženije riziku vezano za nemogućnost otplate kredita. Onda imate poskupljenje pozajmica, veći trošak i to je onda jedan krug u kome se sve nadovezuje jedno na drugo, kaže on.
Turska ekonomija jeste izvozno orijentisana, ali, kako ističe, ne u meri da korist od izvoza prevaziđe sav onaj trošak ili sve ono loše što ovako visoka depresijacija lire i inflacija donose.
On ne spori da situacija u Turskoj ima veze sa posledicama pandemije kovida na privredu, kao i na sve zemlje sveta, pogotovo Evropu, koja se oslikava pre svega u višoj inflaciji, ali smatra da je ona, pre svega, proizvod unutrašnje prirode i spoljnih pritisaka na tursku liru koji je pandemija samo pojačala.
CC0 / Pixabay / Inflacija u Turskoj će do kraja godine biti blizu 30 odsto, što Tursku ubrzano vodi ka hiperinflaciji
Ekonomija - Sputnik Srbija, 1920, 30.11.2021
Inflacija u Turskoj će do kraja godine biti blizu 30 odsto, što Tursku ubrzano vodi ka hiperinflaciji

Iksustvo upućuje na optimizam

Član Upravnog odbora tursko-nemačke privredne komore, Aleksandar Međedović, koji je u Turskoj privrednik već 20 godina, se, međutim, nije ustručavao od prognoza i kaže za Sputnjik da je prilično siguran da će Turska za godinu dana uspeti da stabilizuje ekonomiju.
„Ako me pitate kako će to da se reši, mogu samo iz sopstvenog iskustva da kažem da je na svaku krizu koju je Turska doživljavala dolazio jedan period uspona i uspeha. Očekujem da će još možda u 2022. godini da bude dosta teška situacija za Tursku, ali da će posle toga i sa poboljšanjem situacije u svetu da se i lira stabilizuje. Slično se dešavalo u poslednje dve decenije više puta tako da sam ja pažljivo optimističan“, kaže Međedović za Sputnjik.
On smatra da najveći uticaj na tursku ekonomiju imaju strani investitori, a te investicije su bile gotovo zamrznute što je jedan razlog zašto je domaća valuta pa time i cela privreda bila nestabilna.

Poljuljano poverenje

Na pitanje zbog čega, on kaže da je tu više razloga vezanih za svetsko tržište, u poslednje vreme i za pandemiju, ali je tu i poljuljano poverenje u tursko tržište jer ne osećaju sigurnost koja im treba za dugoročne investicije, za dugoročnu proizvodnju. On je naveo primer Folksvagena koji je zbog toga stavio na čekanje odluku o izgradnji velike fabrike u Izmiru, što ne znači da je od nje odustao.
„Turska valuta je naravno pod uticajem turske centralne banke, a tu je trenutno politički uticaj veoma veliki na šta strana tržišta reaguju skeptično zato što su navikli da centralna banka ipak donosi odluke nezavisno. Čim je nešto pod političkim uticajem to izaziva sumnju i među stranim investitorima i na međunarodnim tržištima i kod analitičara i kombinacija svega toga dovela je Tursku u ovu situaciju u kojoj je sada“, kaže Međedović.

Veliko tržište

On, međutim, napominje, da se ne sme da zaboraviti da je Turska sa blizu 85 miliona stanovnika, pored svih stranih uticaja, poseduje ogromno domaće tržište. Ona je, takođe, mlada ekonomija bazirana i na proizvodnji i na izvozu, ali i na uvozu i na domaćoj potrošnji. Turci su, kaže, veliki potrošači, ističući da se i u sadašnjoj krizi mnogo troši, uprkos velikoj skupoći izazvanoj izuzetno niskom lirom u odnosu na dolar ili evro.
Kada se pandemija malo stišala Turci su krenuli u kupovinu, ali industrija nije mogla da snabde tržište u dovoljnoj meri jer tempo proizvodnje nije mogao da zadovolji tražnju, što je dovelo do toga da ono čega nema postaje skuplje i do rasta inflacije.

Politika je promenljiva

CC0 / Piksabej / Prema prognozi MMF-a, Turska će u ovoj godini zabeležiti rast privrede od dvet odsto, što će biti jedna od najveći stopa rasta u svetu
Berza, analitika, ekonomija - Sputnik Srbija, 1920, 30.11.2021
Prema prognozi MMF-a, Turska će u ovoj godini zabeležiti rast privrede od dvet odsto, što će biti jedna od najveći stopa rasta u svetu
„Za Tursku je to validno jer je ona veliko tržište, a na tu inflaciju utiče i poverenje analitičara i poverenje međunarodnih tržišta, koje je sigurno zasnovano na političkom mišljenju koje oni imaju. Ali politika je tranzitorna i sigurno je da će ona u jednom trenutku da se promeni, samo je pitanje kad“, uveren je naš sagovornik.
Po oceni Međedovića, teško se rukovoditi ekonomskom analitikom u slučaju Turske. Kaže da je upravo pred naš razgovor slušao jednu ekonomistkinju iz Evropske centralne banke koja je probala da za nemačku televiziju odgovori na pitanje otkud tolika inflacija u Turskoj. I kako je priznao, nije razumeo razloge koje je ona dala. Najverovatnije je to neka kombinacija svih eksternih i internih uticaja, kaže Međedović.
A naspram apostrofiranih loših pokazatelja stoje i oni da je, na primer, Međunarodni monetrani fond prognozirao da će rast BDP-a Turske ove godine biti devet odsto, što će biti jedna od najvećih stopa ekonomskog rasta u svetu. Uz to javni dug Turske je među najmanjim u svetu i iznosi 40 odsto BDP-a, a stopa nezaposlenosti 11 odsto.

Šta strani investitori dobro znaju

On je, osim toga, mišljenja da neće doći do nemogućnosti vraćanja kredita i dodatnog zaduživanja koje će sigurno uslediti zbog niskih kamata.
„Turska ipak ima rezerve i to može njima da nadoknadi. Ne treba zaboraviti da Turska nije zadužena kod MMF-a. Pre izvesnog vremena je vratila sve dugove i nisu ušli u iskušenje da se ponovo zaduže kod MMF-a. Mislim da to strani investitori dobro znaju, da je to samo jedan deo njihove analitike i i da će kao prvo da pogledaju na tursko tržište“, ocena je ovog privrednika sa dugogodišnjim stažom u Turskoj.
Na pitanje u kojoj su se meri nemački investitori povukli sa turskog tržišta, član UO tursko-nemačke privredne komore kaže – nimalo. Za Nemačku je Turska jako bitan spoljnotrgovinski partner i veliko tržište za njene izvozne proizvode i oni su sa pogledom na tursku privredu već iza 2025. godine, jer dugotrajno planiraju, 10 godina unapred.
Za njih je važno to što su imali prilike da vide u proteklih 20 godina koji je privredni rast imala Turska i kako je posle kriza nanovo stabilizovala tržište.
Zato smatra da samo gledati odluku o snižavanju kamatnih stopa, kroz prizmu infalcije i kursa, koliko god to bila nekonvencionalna mera, nije dovoljno za prognoze i sagledavanje turske ekonomije.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala