Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kako crna rupa guta zvezde i koje zvezde to mogu da prežive /video/

CC0 / / Simulacija nestanka zvezde u crnoj rupi
Simulacija nestanka zvezde u crnoj rupi - Sputnik Srbija, 1920, 02.12.2021
Pratite nas
Crne rupe, kao i njihova interakcija sa svemirskim telima, ostaje misterija. Sada je serija simulacija koje je sproveo tim naučnika uz pomoć superkompjutera rasvetlila procese koji se dešavaju kada se zvezda previše približi crnoj rupi.
U ovim simulacijama, tim astrofizičara je bacio gomilu zvezda u niz crnih rupa i snimio šta se dogodilo. Njihovi nalazi su otkrili ne samo kako se odvija proces, već i faktore koji mogu da spasu zvezdu od smrti iz ruku crne rupe.
To je prva studija te vrste, prema naučnicima, koja kombinuje Ajnštajnovu teoriju opšte relativiteta sa realističnim modelima gustine zvezda glavnog niza. Rezultati će pomoći da se razume šta se dešava kada posmatrate bleskove svetlosti iz udaljenih crnih rupa koje razdiru nesrećne zvezde.
Ako se zvezda previše približi crnoj rupi, stvari postaju nasilne veoma brzo. Ekstremno gravitaciono polje crne rupe počinje da se iskrivljuje, a zatim kida zvezdu, zbog onoga što nazivamo plimnim silama: istezanjem jednog tela usled gravitacionog privlačenja drugog.
Kada se zvezda previše približi crnoj rupi, sila plime i oseke odvlači materijal od nje, što dovodi do takozvanog događaja plime i oseke. U najgorem slučaju, zvezda ne može da pobegne i katastrofa je neizbežna. Kao rezultat toga, crna rupa apsorbuje deo zvezdanog materijala poput špageta. Ali ne završavaju se svi susreti između crne rupe i zvezde ovako, jer u nekim slučajevima zvezde uspevaju da prežive. Simulacije, koje je vodio astrofizičar Taeho Riju sa Instituta Maks Plank za astrofiziku u Nemačkoj, osmišljene su da otkriju koji faktori doprinose opstanku zvezde, piše Sputnjik mundo.
Tim je napravio šest virtuelnih crnih rupa, sa masama jednakim između 100.000 i 50 miliona Sunca. Svaka od ovih crnih rupa je zatim naišla na osam zvezda glavnog niza, sa masama između 0,15 i 10 puta većom od Sunčeve.
Otkrili su da je glavni faktor koji doprinosi opstanku zvezde njena početna gustina. Što je zvezda gušća, veća je verovatnoća da će preživeti susret sa crnom rupom. Na slikama možete videti kako se ovi susreti razvijaju oko supermasivne crne rupe koja je milion puta veća od mase Sunca. Zvezde veće gustine prikazane se žutom bojom, a one manje gustine plavom.
Tim je takođe otkrio da se delimični poremećaji dešavaju istom brzinom kao i totalni poremećaji, i da se proporcija mase zvezde koja se gubi iznenađujuće lako može predvideti jednostavnim izrazom. Prema istraživačima, buduća istraživanja za popunjavanje finijih detalja pomoći će modeliranju efekata ovih susreta, uključujući do sada relativno nedovoljno proučavane događaje delimičnog poremećaja. Ovo će otkriti šta se može dogoditi zvezdi nakon što preživi susret sa crnom rupom: ako nastavi duž glavne sekvence, postaje zvezdani ostatak, a ako nastavi da kruži oko crne rupe da bi se susrela sa zvezdom sledi potpuni poremećaj kasnije .
Simulacije su kreirane da podrže članak iz 2020. objavljen u časopisu „Astrofizikal džurnal“.
Crna rupa u svemiru – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 23.09.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Astronomi pronašli ogromnu šupljinu u svemiru
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala