Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Biblioteka Bate Stojkovića dostupna javnosti

Danilo Bata Stojković - Sputnik Srbija, 1920, 03.12.2021
Pratite nas
Po prvi put je javnosti postala dostupna biblioteka glumca Danila Bate Stojkovića (1934 – 2002) u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Stotinak knjiga sa posvetama prikazane su na izložbi „Balkanski špijun, profesionalac, genije glumišta Danilo Bata Stojković“.
„Približava se dvadeseta godišnjica smrti, 60 godina od kako je postao član ansambla Ateljea 212, 65 godina od kako je prvi put izašao na scenu JDP-a. Ove važni jubileji dolaze za nekoliko meseci, a slučajno se dogodilo da mi upravo sada nabavimo najznačajniji deo biblioteke jednog od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.
Skoro stotinu knjiga sa posvetama su srce nevelike, ali probrane biblioteke, a one pričaju i svedoče o Batinim interesovanjima, prijateljstvima i uspešnim predstavama, pošto je naročito veliki broj knjiga dobio posle maestralnih izvođenja pojedinih dela u Ateljeu 212, kao i po dobijanju Oktobarske nagrade. Naročito su značajne posvete Dragoslava Mihailovića na prvim izdanjima, uključujući prvo izdanje knjige „Kad su cvetale tikve“, te posvete Borislava Mihailovića Mihiza i Mire Trailović, saopšteno je iz Adligata.
U okviru biblioteke nalaze se i prve Batine glumačke nagrade, ispisane na knjigama koje je Danilo Bata Stojković dobio početkom pedesetih godina, kao srednjoškolac i student.
Tu su i poruke ispisane rukom Dejana Medakovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića, Duška Kovačevića, Ljubomira Simovića, Vuka Vuča, Miće Popovića, Mila Gligorijevića, Vide Ognjenović.... Cele jedne generacije istaknutih intelektualaca i osvedočenih ljubitelja pozorišne i filmske umetnosti.
„Obradovala me je ova izložba. Poznavao sam celu porodicu Stojković. Bata je voleo knjige i pisce... Obično se misli da od glumca ništa ne ostaje. A ispostavlja se da u njima sve pretraje i da sve vaskrsava. Svaki gest, svaki pokret, svaka grimasa... Bata je bio glumac 24 sata i on je mislio da štagod radite, da i vi glumite“, rekao je Matija Bećković, koji je svečano otvorio izložbu i održao prigodnu besedu – podsećanje na porodicu Stojković.
Na svečanom otvaranju izložbe koja će biti prikazana u Adligatu do 27. 12, govorili su još Vladan Bajčeta, naučni saradnik Instituta za književnost koji je pričao o prijateljstvu Mihiza i Bate i značaju Mihizovih posveta i beleški u knjigama iz ove biblioteke, kao i Mirjana Vuisić, supruga Pavla Vuisića, koja je čak i učestvovala na snimanjima zajedno sa Batom i podelila nekoliko anegdota iz tog perioda.
„Neprocenjive su posvete autora na tim knjigama, iz kojih će se u budućnosti pronalaziti građa za istoriju kulturnog života prestonice u dvadesetom veku, naročito književnosti i pozorišne umetnosti“, kaže Bajčeta.
„Sve više velikih srpskih glumaca okupljeno je u Adligatu i to nam je izuzetno drago. Započelo je sa Pavlom Vuisićem, Ivanom Bekjarevim, Ružicom Sokić, a sada se na divan način nastavlja“, kaže Viktor Lazić i dodaje da je ova izložba prvi put prikazana tokom Dana srpske kulture u Temišvaru prošle nedelje na Minisajmu srpske knjige.
„Time smo hteli da podržimo značajan projekat srpske manjine u Rumuniji. U Adligatu će biti otvorena do 27. 12, a zatim će biti preseljena u Inđiju, gde će biti stalno smeštena duži vremenski period“, kaže Lazić.
Najznačajnija knjiga u izloženoj zbirci svakako je „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, i to primerak na osnovu kojeg je Mihiz uradio dramatizaciju, koji je prepun njegovih oznaka i beležaka. Poštovanje i prijateljstvo dve porodice bile toliko veliki, da Mihiz, u jednoj od više posveta, piše kako je on zapravo „četvrti Aleksin sin“, čime se stavlja u položaj Batinog brata.
Pored velike veze sa Dragoslavom Mihailovićem i Mihizom, može se primetiti da je Bata voleo Eriha Koša, Pavla Florenskog, Petera Handkea i Sola Beloua.
I Matija Bećković u posveti napisanoj Stojkoviću kaže da sebe smatra njegovim bratom, tako da, na prvom izdanju „Međe vuka manitoga“ davne 1976 piše: „mlađem burazeru mog starijeg burazera“, a misli na Žiku Stojkovića, nepravedno zaboravljenog, izuzetno značajnog kulturnog delatnika, koje je bio Batin stariji brat. Taj čovek je, istakao je Bećković na otvaranju, posle rata prvi priredio i objavio sabrana dela Jovana Dučića, te Bore Stankovića, Slobodana Jovanovića i značajna izdanja mnogih drugih velikana. Deo Žikine biblioteke, kao i biblioteke Olge Stojković, Batine supruge, takođe se nalaze u fondu koji je preuzeo Adligat.
Na knjizi Dušana Kovačevića „Bila jednom jedna zemlja“ Batin prijatelj i saradnik sa kojim je ostvario najveće domete, kaže: „...jedna priča o jednoj zemlji, koja je umrla pre nas“.
Na knjizi „Otisak“, Žika Stojković svom bratu i snahi piše: „ovo čudo od hartije, najnormalniji dani, u ova okupacijska, oskudacijska vremena - sa preporukom da nije za čitanje, već za čuvanje (zlu ne trebalo), sa poštovanjem i zagrljajem, Živorad, 1996“.
„Zaključili smo iz posveta da je Bata izuzetno voleo književnost, lepo napisanu reč i da je svaki slobodan momenat koristio kako bi upijao nova dela. Knjige su za Batu bile otac pozorišta, jer bez kvalitetne književnosti, nema ni kvalitetnog pozorišnog dela“, kaže Milica Stojković, koja je uz Viktora Lazića autorka izložbe i propratnog kataloga.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala