Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Još ne vladaju u Briselu, ali bi da preuzmu Banjaluku: Zeleni se šire na Balkan - na udaru Dodik

© AFP 2021 / LUCAS BARIOULETEvropski Zeleni
Evropski Zeleni - Sputnik Srbija, 1920, 06.12.2021
Pratite nas
Na krilima pobede u Nemačkoj, Evropski Zeleni šire svoju političku agendu i na Balkan, pa su zatražili i uvođenje sankcija Miloradu Dodiku. Ali, za to ne postoji konsenzus unutar EU, a sa druge strane, bez obzira na pobedu u Nemačkoj, Zeleni na evropskom nivou nisu dovoljno jaki da bi mogli da kroje spoljnu politiku EU.
Veće Evropske zelene partije usvojilo je rezoluciju u kojoj se, između ostalog, traži i uvođenje sankcija srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku. Ovu odluku pozdravio je Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva, istakavši da se radi o „ohrabrujućoj poruci pred nastavak borbe za jednaka prava svih građana“.
Betina Jaraš - Sputnik Srbija, 1920, 22.10.2021
REGION
Zeleni će biti ekstremniji u promovisanju kosovske nezavisnosti
Rezolucija je usvojena na 34. sednici Veća Evropskih zelenih i u njoj se navodi da se EU „snažno protivi bilo kakvim promenama granica, posebno na osnovu etničkih podela“. U rezoluciji su se, takođe snažno, založili za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i za primenu međusobno dogovorenih koraka.
U delu koji govori o BiH, Zeleni, koji u Evropskom parlamentu zauzimaju 52 poslanička mesta od ukupno 750, poručuju da je potrebno apelovati na sve političke aktere u BiH u cilju doprinosa poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH i zalažu se za, kako kažu, „čvrste sankcije“ srpskom članu Predsedništva Miloradu Dodiku i drugima, koje smatraju odgovornima za trenutnu političku krizu u BiH.

Prirodno je da Zeleni govore protiv Srba

Retorika i politika Zelenih od devedesetih godina bila je izrazito antisrpska, podseća Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije, dok u poslednjih nekoliko godina, zelena agenda sve više dobija političku, a sve manje ekološku dimenziju.
„Ovakve deklaracije su jedna vrsta pritiska na rukovodstvo Republike Srpske da odustane od namera da se kreće u smeru vraćanja dejtonskih nadležnosti. Međutim, takve deklaracije i pretnje sankcijama nemaju nikakvo pravno dejstvo i u praktičnom smislu ne mogu da proizvode posledice, baš kao što je bilo i sa rezolucijom o takozvanom genocidu u Srebrenici i tome slično“, kaže Petrović.
Naravno da će Željko Komšić, Šefik Džaferović i drugi bošnjački političari prihvatati ovakve rezolucije i pretnje sankcijama. Upravo su oni ti koji insistiraju na tenzijama, koji se protive dijalogu i tvrdoglavo, neargumentovano i, ako je potrebno, uz upotrebu sile, stvaraju unitarnu BiH kao većinski muslimansku državu pod krinkom građanskog društva, dodaje Petrović.

Neveliki uticaj Zelenih na politiku EU

Upitan koliki je politički uticaj Evropskih zelenih i može li ova rezolucija da izazove političke posledice, Petrovićev kolega iz Instituta, Milan Igrutinović, smatra da uticaj Zelenih lagano raste.
„Ali za „tvrde stvari“, koje se tiču uvođenja sankcija ili odnosima prema pojedinim političkim akterima u BiH, oni mogu da nastupaju u deklarativno i ne mogu biti jezičak na vagi ili glavna pokretačka snaga uvođenja sankcija koje zahtevaju jednoglasnost svih članica EU. Uz to, po samim naznakama koje smo mogli da čujemo od viših zvaničnika EU, te sankcije nisu baš izgledne zato što se ne može postići konsenzus“, objašnjava on.
Iako van glavnih tokova evropske politike, pored orijentacije javnosti prema ekološkim problemima, rastu uticaja Zelenih vetar u leđa dao je izborni uspeh nemačkih Zelenih, koji su postali deo vlade Olafa Šolca i zauzeli, između ostalog i resor spoljnih poslova.
„Nemački Zeleni su se u zadnje dve-tri godine profilisali u spoljnopolitičkom smislu, zalažući se da ideje liberalne demokratije i ljudskih prava imaju veći uticaj na vođenje spoljne politike. U tom smislu oni možda mogu biti nekakav putokaz ostalim Zelenima da izađu iz klasičnih „zelenih politika“, koje se tiču ekologije ili energetike i da vođenje spoljne politike profilišu u tom smeru“, navodi Igrutinović.
Međutim, tek ćemo videti koliko će Zeleni biti uspešni da u samoj Nemačkoj nametnu ova spoljnopolitička pitanja kao prvorazredna – kancelar Šolc već je nagovestio da se nemačka spoljna politika neće dramatično menjati. To se, pre svega odnosi na Kinu, što je bilo glavno pitanje poziconiranja spoljnopolitičke orijentacije njegove vlade.
„Kada to prevedemo na Balkan, oni će možda biti zainteresovani da se time bave. Međutim, pitanja u BiH ne tiču se toliko na primer ljudskih prava, koliko se tiču malo komplikovanijih odnosa kolektiviteta i načina funkcionisanja države. Tako da ne verujem da njihov odnos prema sankcijama ne može biti materijalizovan zbog širih odnosa u EU i zbog formalnih stvari, kako se donose odluke same Unije“, smatra Igrutinović.
Nemački Zeleni mogu da utiču na profilizaciju spoljnopolitičkih pogleda svojih kolega u drugim evropskim zemljama. Ipak, pita nje je hoće li u tome biti uspešni, kao i da li će orijentacija prema pitanjima ljudskih prava na način kako ih posmatra liberalna demokratija biti primamljivo drugim zelenima, zaključuje naš sagovornik.
Željko Komšić  - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
REGION
Komšić: Odbaciti princip konstitutivnosti naroda u Bosni
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala