Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

„Globalna kapija“ besmislica, ali u jednom može da bude korisna za Srbiju /video/

CC0 / Pixabay / Zastava EU i evri
Zastava EU i evri - Sputnik Srbija, 1920, 11.12.2021
Pratite nas
Projekat „Globalna kapija“ koji je promovisala Evropska komisija vredan 300 milijardi evra je na dugom štapu, a iako je otvoreno koncipiran kao izazov kineskom „Pojasu i putu“ teško može da mu parira. Za Srbiju je, kažu eksperti, ipak dobro da postoji konkurencija globalnih projekata jer što je veća ponuda, investicija i uslovi za njih će biti bolji.
Evropska komisija je, najavljujući ove nedelje „Globalnu kapiju“, objasnila da je reč o planu „globalnom po razmerama koji će se prilagoditi potrebama i strateškim interesima različitih regiona“, ne krijući da je reč o pokušaju da se odgovori na kineski „Pojas i put“.
„Želimo da ’Globalna kapija‘ postane brend od poverenja koji će opstati zahvaljujući visokom kvalitetu, pouzdanim standardima, visokoj transparentnosti i dobrom upravljanju“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen.
Ekonomista dr Goran Nikolić primećuje da je čak i londonski „Ekonomist“ ocenio da je novi evropski projekat besmislica.

„Bura oko skoro ničega“

„Realno gledano, 300 milijardi dolara koje se pominju ne postoje, nego je to nešto što u EU misle da je moguće. U suštini, radi se o mnogo manjim parama jer su tu ukalkulisani i projekti koji su već u toku, pa razni planovi da privatni sektor investira, da zemlje članice treba da investiraju — što nemaju obavezu, da Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka naprave projekte... I, kao razlikuju se od Kine koja daje zajmove. Pa šta drugo EU daje, svakako ne donacije“, objašnjava Nikolić, koji smatra da je priča o inicijativi EU „bura u čaši vode oko skoro ničega“.
On sumnja da će realizacija najavljenog projekta biti širih razmera i zbog evropske birokratije, kao i zbog toga što ništa od najavljenih sredstava nije predviđeno evropskim budžetom, niti evropske banke imaju konkretne planove.

„To je prosto samo ideja za koju se Ursula fon der Lajen potrudila da dobro medijski promoviše“, dodaje Nikolić.

On skreće pažnju i na činjenicu da je „Globalna kapija“ na izvestan način vezana za širi američki projekat „Izgradimo opet bolji svet“ (B3W), te da je i ova inicijativa bazirana na sličnim vrednostima, ali to, kako kaže, neće biti vrednosti onih u koje se investira, nego onih koji investiraju, a to su vrednosti u koje su utkani i interesi nosilaca tih projekata.

Jasna politička dimenzija

Dr Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije ističe da je istovremeno jasno da „Globalna kapija“ od samog početka ima jasnu političku dimenziju, te da zvaničnici EU ne kriju nameru da žele da ona bude protivteža ne samo ekonomskom, već i političkom uticaju Kine na globalnom nivou. Međutim, kako kaže, razlika između ovakvih predloga EU i Kine je i sadržinska i suštinska, jer Kina insistira na tzv. vin-vin saradnji, dok karakter evropskih inicijativa ilustruje primerom zelene agende.
„Što se tiče Srbije, jasno je da sve ono što dolazi iz briselske ili vašingtonske kuhinje ima političku pozadinu. ‘Globalna kapija’ među projektima pominje i ekološku politiku. To je zanimljivo ako pogledamo šta se u poslednje vreme dešava u našem slučaju. Nas Zeleni iz Nemačke uče kako da zaštitimo svoju životnu sredinu, a sećamo se da je njihov lider Joška Fišer bio jedan od glavnih zagovornika bombardovanja naše zemlje koje je proizvelo katastrofalne ekološke posledice“, kaže Petrović, dodajući da je zato važno da svaka zemlja ima i ekološki suverenitet i da se i u toj oblasti oslanja na sopstvene snage i projekte.

Kako se kvalifikovati za „Globalnu kapiju“

Na pitanje postoji li predstava kako će izgledati kvalifikovanje za projekte u okviru nove evropske inicijative, Goran Nikolić iznosi pretpostavku da se proces neće razlikovati od dosadašnje evropske prakse gde se grantovi dobijaju za izradu projekta, što obično rade zapadne firme, dok se ostalo realizuje kroz kofinansiranje.

„Ništa to neće biti drugačije od onog kako rade Kinezi. Kad sve saberete i pogledate uslove, Kinezi traže da pola budu njihovi, pola vaši izvođači, dok se kod zapadnjaka ide na tender, a na tom tenderu se zna ko može da pobedi — onaj ko ima velik kapital, a to su slučajno zapadne firme“, objašnjava Nikolić.

Rajko Petrović napominje da pritom Peking nema ništa protiv evropskih inicijativa, pa je i reagujući na najavljenu „Globalnu kapiju“ rekao da je svaki projekat za nerazvijene zemlje dobrodošao, ali da se nada da zapadni centri neće minirati kineske projekte niti tražiti od zemalja gde se sprovode da ih se odreknu.
„Zapadni centri moći dotle za svaku vrstu projekata, pa čak i one koji su izrazito ekonomski, govore da kad dolaze iz ruskog ili kineskog izvora predstavljaju neku vrstu malignog uticaja. I ‘Globalna kapija’ nosi indirektnu poruku zemljama da moraju da eliminišu kinesko prisustvo. Suština i jeste, kako je rekla i Fon der Lajenova, da se potisne ekonomska moć Kine kako se ne bi prelila u političku“, kaže naš sagovornik, uz ocenu da to neće pokolebati Kinu koja ima veliku prednost u odnosu na Zapad, jer je svakim danom u ekonomskom usponu.
Za Kinu radi vreme, ona nema potrebu da žuri i, kako navodi Petrović, ona može da se povuče korak nazad, pa da u nekom narednom periodu napravi tri koraka napred.
„Toliko je resursa uloženo u ‘Pojas i put’, da nije logično da se povuče. Ako uzmemo primer propalog ’Južnog toka‘, vidimo da su takve vrste investicija kao voda, uvek nađu put, pa smo dobili ’Turski tok‘. Tako će i ’Pojas i put‘ uvek naći put“, konstatuje ovaj stručnjak.

Korisno za Srbiju

Prednost „Pojasa i puta“, slaže se Nikolić, jeste što je već uhodan, iza njega stoji jedna država, imaju sredstva, logistiku, preduzeća, diversifikaciju i sve funkcioniše, a EU treba da počne ispočetka.
Sagovornici Sputnjika izneli su ocenu rezultata koji bi „Globalna kapija“ mogla da ima za Balkan i za Srbiju.
„Ovaj projekat, i ako minimalno zaživi, dobar je za nas. Mi smo igrom čudnih okolnosti u dobroj situaciji da imamo dobre kredite, i da još biramo i nemamo uslovljavanja zato što možemo da uzmemo od Kine. Što je veća konkurencija, to će biti bolje za nas“, uveren je Nikolić.
Praksa je pokazala da smo u nekim situacijama, kako ističe Petrović, EU dovodili pred svršen čin, da ukoliko ne želi, realizaciju bilo kog projekta prepustimo Kinezima ili Rusima, moraju da daju povoljniju cenu.
„To je luksuz zemlje koja koliko-toliko uspeva da zaštiti svoj suverenitet. Taj geopolitički i geostrateški položaj koji imamo i koji nam je najčešće donosio više zla nego dobra u današnjem umreženom svetu, globalnom selu pokazuje neke dobre strane. Srbija je praktično nezaobilazni deo svake ozbiljnije internacionalne inicijative u ekonomskom smislu. Ono što mi pokazujemo svojim primerom ne samo zemljama sličnog profila, već i u EU, jeste koliko je povoljnije, sigurnije i izvesnije gledati prevashodno svoje nacionalne interese“, decidan je Petrović.
On zaključuje da će EU, kad već ne želi Srbiju da primi u svoje redove, morati više da odreši kesu ako želi da nas zadrži u svojoj orbiti, iako Zapad dugoročno gledano ne može da parira ni ruskim resursima, ni uhodanim putevima i potencijalu Kine.
Železara - Sputnik Srbija, 1920, 06.12.2021
EKONOMIJA
Šta Srbija može da očekuje posle ukidanja carina na čelik između Amerike i EU
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala