Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Opasan poduhvat jedinstven u svetu: Srbi iz crnila izvlače nemačku flotu — čiste evropski put

© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium TeamU perodima niskog vodostaja saobraćaj se potpuno obustavlja, a pojedie brodove moguće je videti na površini reke. Na samoj ima preko 100 brodova
U perodima niskog vodostaja saobraćaj se potpuno obustavlja, a pojedie brodove moguće je videti na površini reke. Na samoj ima preko 100 brodova  - Sputnik Srbija, 1920, 11.12.2021
Pratite nas
Srpski ronioci-demineri uskoro će se upustiti u poduhvat jedinstven u svetu, da iz Dunava kod Prahova izvuku nemačke brodove potopljene u Drugom svetskom ratu. Pored 38 brodova, na tom mestu pronašli su i gotovo 600 velikih neeksplodiranih mina. Ovaj opasan poduhvat strateški je važan za celu Evropu, oslobodiće i osigurati plovni put.
Istraživanja potopljene nemačke flotile ove godine na dnu reke otkrila su još 14 brodova. Pretpostavlja se da Dunav krije čak 240 plovila koja su potopljena 1944. godine, kako bi se sprečio plovni put Crvenoj armiji, ali ovi smetaju bezbednom odvijanju saobraćaja preko najveće reke u ovom delu Evrope.

Opasna akcija — izvlačenje nemačkih brodova

Reč je o poslu koji ima mnogo problematičnih faktora; prvi je blizina brane, dubina reke varira, pa je pojedine brodove prekrivene vodom ponekad moguće videti i na površini. Ipak, najveći problem je loša vidljivost, posle 20 centimetara od površine vlada crnilo, pa su ronioci do brodova dolazili bukvalno pipanjem u mraku.
„Kada smo imali više desetina zarona, ronilac je sišao dole i rekao, mislim da je ovo brod. Razumete li tu situaciju, oni nisu mogli da vide ni svoj kompjuter, ni manometar, ništa. Bukvalno su nagađali šta je ono što napipaju. To je jako opasno, jer brodovi oko sebe imaju neeksplodirana ubojna sredstva“, objašnjava za Sputnjik Vuk Radović, direktor Sektora za razminiranje kompanije „Milenijum tim“, čiji ljudi su angažovani u ovom jedinstvenom poduhvatu.

Najdelikatnija akcija do sada

Radović, koji je i sam ronilac, objašnjava da posao obavljaju ljudi koji imaju specijalne licence za rad sa eksplozivnim sredstvima pod vodom. Imaju veliko iskustvo, rat je oko svih veliki mostova u našoj zemlji ostavio mine, pa su tražili i nemačke i savezničke, međutim, ovo je najdelikatnija akcija do sada.
„Na ovom terenu imate brzinu kretanja Dunava od šest metara u sekundi, to je strašno brzo, skoro nemoguće za zaron. Naši ronioci moraju da budu vezani kanapima. Kad skoče, moramo da se usidrimo tačno iznad objekta koji ispituju, onda polako zaranjaju i drže se bukvalno kao klatno, tako funkcionišu uz svu komunikacionu opremu koju imaju“, objašnjava Radović.
© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium TeamNa ovom mestu brzina Dunava je 6 metara u sekundi, zaron je skoro nemoguć, pa su ronioci morali sve vreme da budu vezani kanapima
Na ovom mestu brzina Dunava je 6 metara u sekundi, zaron je skoro nemoguć, pa su ronioci morali sve vreme da budu vezani kanapima  - Sputnik Srbija, 1920, 11.12.2021
Na ovom mestu brzina Dunava je 6 metara u sekundi, zaron je skoro nemoguć, pa su ronioci morali sve vreme da budu vezani kanapima
Srećom, mogli su da se oslone na novu tehnologiju, podvodnu magnetometriju, sonare sa kojima su detaljnije snimali stanje pod vodom. Materijal može da se poredi sa 3D snimcima, na osnovu njih su i locirali 38 tačaka na kojima je potopljeno 4 do 5 brodova. Neki su toliko duboko u mulju da je nemoguće ustanoviti koliko ih je tačno naslonjeno jedan na drugi.

Značajno i za EU

Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za vodni saobraćaj Veljko Kovačević kaže da je reč o strateški značajnom projektu ne samo za našu zemlju, već i za Evropsku uniju.
Prema standardima Dunavske komisije, reka na tom mestu treba da bude široka 180 metara, ali je zbog potopljene flote sužena na svega 100, to značajno otežava plovidbu, dvosmerna je nemoguća, a u periodima niskog vodostaja saobraćaj se potpuno obustavlja, ali to nije jedini problem:
„I dan-danas, iako su brodovi tu preko 70 godina, iz njih i dalje izlazi nafta i zagađuju Dunav, tako da je i sa stanovišta zaštite životne sredine neophodno njihovo hitno uklanjanje. Takođe, prisustvo brodova pravi problem i u zaštiti od poplava. Iza njih se prave ogromni peščani sprudovi koji sužavaju profile reke. Kada imamo period izuzetno visokog vodostaja, utiče na efikasnu zaštitu od poplava“, kaže Kovačević.

Koliko košta projekat?

Za ispitivanje i vađenje brodova Srbija ima obezbeđen kredit Evropske investicione banke po povoljnim uslovima, ali i više od 50 odsto grant sredstava iz fonda EU, novac koji ne mora da vrati, što je dobro, jer reč je o projektu koji će koštati 31 milion evra.
© AP Photo / ASSOCIATED PRESSPotapanje nemačkog bojnog broda Bizmark.
Potapanje nemačkog bojnog broda Bizmark. - Sputnik Srbija, 1920, 11.12.2021
Potapanje nemačkog bojnog broda Bizmark.
„To uključuje i vađenje i neku vrstu nadzora, koji pre svega uključuje bezbednost, ali najviše novca, skoro 29 miliona evra biće utrošeno na uklanjanje 21 broda. Na samoj lokaciji ima preko 100 brodova, ali najveći broj njih nalazi se daleko od plovnog puta, dosta ih je i na samoj obali, pa ne utiču na bezbednost plovidbe. Uklonićemo one koji su na profilu plovnog puta, njih moramo da uklonimo“, objašnjava Kovačević.
On dodaje da je i u administrativnom delu reč o do sada neviđenom zahvatu. Za svaki korak posla potrebno je organizovati poseban tender, a samo vađenje tek treba da se definiše, da se razmisli na koji način će se raditi. I za to će biti raspisan tender na kome će svaka kompanija izneti svoje tehničko rešenje.

Ko sve učestvuje u poduhvatu?

U projekat su uključeni i stručnjaci iz Centra za razminiranje i Žandarmerije, specijalizovani timovi za batimetrijska i magnetometrijska snimanja, posebni timovi za podvodno deminiranje, vađenje ostataka brodova sa dubina preko 20 metara.
Ako tehnički bude izvodljivo da se ceo brod ili makar deo izvadi u komadu, to će biti uređeno u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, kako bi se konzervirao i sačuvao. I u tom poslu prvi zadatak biće bezbednost ljudi.
„Vrlo će teško biti da dođemo u situaciju da možemo da izvadimo kompletan brod, pod vodom su preko 70 godina, stanje čelika je jako loše. Laboratorijske analize pokazuju da ako bi se uspešno uradilo deminiranje celine broda, pa da se krene sa vađenjem, pitanje je kako bi se ponašao taj čelik, da li bi tokom vađenja došlo do lomljenja“, objašnjava Kovačević.
© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium TeamZbog loše vidljivosti pod vodom, ronioci su bukvalno morali da napipavaju brodove, što je jako opasno, jer oko sebe imaju neeksplodirana ubojna sredstva
Zbog loše vidljivosti pod vodom, ronioci su bukvalno morali da napipavaju brodove, što je jako opasno, jer oko sebe imaju neeksplodirana ubojna sredstva - Sputnik Srbija, 1920, 11.12.2021
Zbog loše vidljivosti pod vodom, ronioci su bukvalno morali da napipavaju brodove, što je jako opasno, jer oko sebe imaju neeksplodirana ubojna sredstva
On dodaje da će biti raspisan i poseban tender za najopasniji deo ovog u svetu do sada neviđenog poduhvata, uništenje ubojnih neeksplodiranih sredstava. Prvo treba videti kakvo je stanje mina, neke mogu da se unište pod vodom, neke moraju prethodno da se izvade na kopno i odlože na posebne poligone.
„Vrlo je neprijatno da imate tu količinu neeksplodiranih ubojnih sredstava u neposrednoj blizini hidroelektrane ’Đerdap 2‘. Dovoljno je da jedan neoprezan zapovednik broda prođe tom deonicom, da naleti i nešto aktivira, da imate seriju eksplozija koje mogu da ugroze mnogo toga. Ovaj projekat je užasno važan, ali i užasno kompleksan, težak, niko do sada nije uspeo da ga realizuje“, kaže Kovačević i dodaje da je JNA donekle uradila posao.
Početak uklanjanja brodova očekuje se u junu sledeće godine. Deo posla ranije je obavila JNA, ali nije imala tehnička pomagala koja su danas na raspolaganju da završi ovaj opasan posao.
Da uklone brodove i mine pokušavali su i Rumuni, doživeli su nesreću, mine su aktivirane, bilo je žrtava. Kako saznajemo, biće potrebno gotovo pet godina da se ovaj opasan, ali važan posao završi.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala