Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Može li Libija izabrati predsednika i ponovo biti funkcionalna zemlja

© Sputnik / Andreй Stenin / Uđi u foto-galerijuSituacija u Libiji
Situacija u Libiji - Sputnik Srbija, 1920, 12.12.2021
Pratite nas
Predsednički i parlamentarni izbori koji bi trebalo da uslede u Libiji, imaju za cilj da pokrenu političke procese kako bi ova zemlja, koja je već deceniju u krizi, ponovo bila funkcionalna. Međutim, veliko je pitanje koliko će ljudi u tom duboko podeljenom društvu i atmosferi sukoba i intriga uopšte hteti da učestvuje u svemu tome.
Ovako urednik sajta RTS-a Rade Maroević komentariše političku situaciju u Libiji, u kojoj bi 24. decembra trebalo da se održe predsednički izbori, što je ključni deo plana Ujedinjenih nacija da se u ovoj državi okrene nova stranica posle deset godina haosa, koji je usledio nakon smene i ubistva Moamera Gadafija 2011. godine.
Međutim, izbori su postali upitni nakon što je Visoki državni savet te zemlje zatražio da budu odloženi za februar, za kada su planirani parlamentarni izbori.

Može li Libija izabrati predsednika

Prema Maroevićevim rečima, Libija je od zemlje koja je bila prilično stabilna, zapala u potpuni haos, a fragmentacija libijskog društva rezultat je sukoba, dva građanska rata u poslednjih deset godina i dubokog nepoverenja koje vlada među lokalnim zajednicama.
„Nije uopšte pitanje da li Libija može da funkcioniše kao jedinstvena zemlja. Ona je pokazala da to može, naravno uz probleme koji su tada postojali, ali ta zemlja je bila jedinstvena, pa je razbijena i sada tamošnje poglavice lokalnih plemena vladaju svojim teritorijama. Libija je zemlja sa mnogo više pitanja nego odgovora, poput toga kako podeliti prihode od nafte koji su ključni izvor prihoda ili šta učiniti sa činjenicom da je ogroman broj stanovnika u međuvremenu pobegao iz te zemlje, uglavnom visokoobrazovanih ljudi”, primećuje gost „Sputnjik intervjua”.
Veliki je izazov, kako kaže, da se svi ti fragmenti društva prvo ujedine u dve, tri ili više jedinica koje bi se kasnije spojile u jedinstvenu državu.
„I bivši američki predsednik Barak Obama svojevremeno je rekao da je Libija njihov najveći neuspeh, ali međunarodna zajednica sada pokušava da, uz velike pritiske, te silne fragmente libijske političke, plemenske i svake druge scene sklopi u jednu sliku. U tom smislu su predsednički izbori, za koje i dalje ne znamo da li će biti održani u decembru, pokušaj da se vidi da li je takva inicijativa uopšte moguća”, ocenjuje Maroević.

Poznata matrica međunarodne zajednice

On dodaje da međunarodna zajednica koristi matricu koju je do sada dosta puta koristila, od Iraka, preko Makedonije i Kosova — da se sprovedu bilo kakvi izbori i da se na njihovim rezultatima onda gradi politička scena koja bi, posle izvesnog vremena, pokazala da li može da bude stabilna ili ne. Međutim, kako napominje, izbore treba da sprovede privremena vlada, o kojoj dobar deo stanovnika i libijskih vođa nema preterano visoko mišljenje.
„Sporan je izborni zakon, a od 98 kandidata za predsednika bar deset je jako sporno. Za nekima su raspisane međunarodne poternice zbog ratnih zločina, za nekima jure lokalna tužilaštva, za neke niko nikada nije ni čuo čak ni u Libiji. Dakle, situacija unutar Libije je jako složena, a činjenica da ni međunarodna zajednica nije jedinstvena po pitanju rešavanja problema u ovoj zemlji, govori da je situacija i izvan nje jako konfuzna”, primećuje naš sagovornik.
Kada je reč o predsedničkim kandidatima, Maroević kaže da je teško proceniti ko od njih koliku snagu uopšte ima.
„Činjenica da su pustili gotovo sve kandidate koji su se prijavili da učestvuju na izborima, govori da je cilj izbora da se vidi i koliko uporište oni zaista imaju među biračima. Mislim da u ovom trenutku niko zaista ne zna ko je favorit na ovim izborima i ko i da li uopšte može da ujedini Libiju na bilo koji način. Zato ovi izbori i jesu negde test za parlamentarne izbore, nakon kojih bi krenule te političke reforme u zemlji”, ocenjuje Maroević.

Haftar ili Mač islama

Kako kaže, general Halifa Haftar koji kontroliše istok zemlje bogat energentima, ima najinteresantniju političku karijeru od svih lokalnih lidera.
„On je prvo bio Gadafijev proteže i komandant njegovih trupa, pa je pao u nemilost i završio u zatvoru. Onda se preselio u Lengli u Americi, da bi se posle vratio u Libiju i postao komandant snaga istočnog dela Libije. Teško je reći da li je on čovek koji može da ujedini Libiju, jer za njega na zapadu zemlje neće glasati apsolutno niko, imajući u vidu da je on prototip neprijatelja svih tamošnjih plemena. Kada je reč o istoku zemlje, mislim da je cilj izbora negde da se proveri i da li je on zaista toliko uticajan u delu koji kontroliše”, smatra naš sagovornik.
Velika nepoznanica je, kaže, i sin bivšeg libijskog lidera Sejf al-Islam Gadafi (Mač islama), čija je kandidatura prvo odbijena, a potom prihvaćena.
„Reč je o čoveku koga je otac spremao da ga nasledi, obrazovanom i inteligentnom koji je u poslednjih deset godina uspeo da preživi silne pokušaje raznih milicija da ga ubiju. Njega zbog ratnih zločina traži Međunarodni krivični sud, kao i nekoliko lokalnih sudova, ali čini se da na međunarodnom planu postoje snage koje misle da je on možda čovek koji bi u nekom trenutku mogao Libiju da poveže u neku jedinstvenu celinu, pa da se odatle krene dalje“, navodi Maroević.
Da li Mač islama to zaista jeste, ističe gost Sputnjika, mi u ovom trenutku ne znamo, jer osim dva pojavljivanja poslednjih nedelja, on u javnosti nije viđen gotovo deset godina.
„Mislim da, u svakom slučaju, ni jednoj od plemenskih, političkih i vojnih grupacija u Libiji nije u interesu da stanje u zemlji ostane ovakvo, ali se bojim da će put ka rešavanju krize biti dug i zahtevati više od jednog izbornog procesa, sudeći prema tome da je i do ovog prvog teško doći“, zaključuje Rade Maroević.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala