Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Najava veoma oštrih tenzija: Zašto radnici u Americi masovno daju otkaze

© Foto : PixabayKancelarijski posao
Kancelarijski posao - Sputnik Srbija, 1920, 12.12.2021
Pratite nas
To što radnici, pre svega na Zapadu, a posebno u Americi, masovno daju otkaze tražeći bolje plaćene poslove samo je najava izuzetno zaoštrenih tenzija koje će sigurno trajati više od decenije, smatra konsultant Branko Pavlović, dobar poznavalac američkih prilika.
Mnogima je vest o tome da su usred pandemije radnici u svetu masovno počeli da daju otkaze izgledala neverovatno. Koliko do juče bila se bitka za spas radnih mesta koje je pandemija i globalni pad privrede dovela u pitanje. Oživljavanje proizvodnje je, međutim, svetskoj ekonomiji donelo novu glavobolju. U potrazi za boljim zaposlenjem radnici otkazuju ugovore o radu, najčešće u trgovinama i uslužnom sektoru. Vetar u leđa im je, kako se ocenjuje, dalo i to što je protekla godina praktično bila godina male potrošnje, zbog čega su, uz državnu pomoć, akumulirali dovoljno novca da sebi mogu da priušte potragu za boljim poslom.

„Velika ostavka“ radnika u Americi

U Americi u kojoj je fenomen radničkih otkaza najrašireniji, on je već kršten „velikom ostavkom“. Tokom avgusta rekordnih 4,3 miliona Amerikanaca je dalo otkaz, dok je u isto vreme bilo 10,4 miliona oglasa za posao, objavio je u oktobru Statistički biro za rad SAD-a. Stopa dobrovoljnih otkaza, koja se meri u odnosu na ukupnu zaposlenost, porasla je u tom mesecu 2,9 odsto, što je najviše od kraja 2000. godine.
© Flickr / kate hiscockTokom avgusta rekordnih 4,3 miliona Amerikanaca je dalo otkaz, dok je u isto vreme bilo 10,4 miliona oglasa za posao
Oglasi - Sputnik Srbija, 1920, 09.12.2021
Tokom avgusta rekordnih 4,3 miliona Amerikanaca je dalo otkaz, dok je u isto vreme bilo 10,4 miliona oglasa za posao
Ekonomisti su saglasni u tome da je napuštanje posla tipično onda kada ljudi veruju da mogu da nađu bolji. Uz to, ljudi su tokom pandemije i zaključavanja imali dovoljno vrmena da se bave drugim stvarima, pa i da preispituju vrednosti onoga čime se bave, tako da su se odlučili na promene. Više od polovine anketrianih američkih radnika je reklo da planira da traži novi posao u narednoj godini.

Pregovaračka prednost radnika

"Američki radnik je sada uveren da ima pregovaračku prednost i da može da dobije pristojnu platu, kao i da ima uticaj na to kako će izgledati uslovi rada“, kaže glavni ekonomista konultantske kuće RSM Džo Brasels za Si-En-En. I to nije samo pitanje čiste ekonomije, već i ocene kvaliteta i svrhe života, smatra on.
Ljudi se sve više okreću sopstvenom biznisu, pa su se od januara do oktobra Birou za popis stanovništva prijavili preduzetnici u nameri da registruju 4,54 miliona novih preduzeća, što je 56 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine. To je najveći broj od 2004. godine.
Komentarišući ovu pojavu Pavlović za Sputnjik kaže da to nije produkt pandemije, nego je ona samo ubrzala proces koji je posledica izuzetno niskih plata i veoma loših uslova rada kod velikog broja jednostavnijih poslova.

Preraspodela bogatstva

Ljudi su jednostavno odlučili da iskoriste priliku i nađu sebi neko drugo rešenje. Na to će ih, smatra on, terati i činjenica da rade sve više za sve manje para, jer plate ne rastu, za raliku od inflacije.

„I dalje su plate neverovatno niske. Realno govoreći, Amerika u 30 godina nije obezbedila povećanje plata. A u tih istih 30 godina onaj ko upravlja, ili onaj ko je vlasnik dobio je neverovatnu akumulaciju novog bogatstva. Prema tome, bez preraspodele bogatstva unutar Amerike, ona ne može da reši nijedan problem“, uveren je naš sagovornik.

A te raspone je ova pandemija još dodatno zaoštrila, koliko god da su oni koji su se vratili na posao uspeli da izdejstvuju neko povećanje cene rada. Samo bi im falilo da nisu uspeli ni toliko da postignu uz inflaciju od šest odsto. Ali tu i dalje nema realnog povećanja plata, kaže on.
© Depositphotos / SolidPhotosAmerikanci se sve više okreću sopstvenom biznisu, pa je u ovoj godini bilo najviše zahteva za registracijom preduzeća još od 2004. godine.
Multitasking - Sputnik Srbija, 1920, 09.12.2021
Amerikanci se sve više okreću sopstvenom biznisu, pa je u ovoj godini bilo najviše zahteva za registracijom preduzeća još od 2004. godine.
Na pitanje, šta možemo da očekujemo u budućnosti, da li će se kada se situacija sa pandemijom sasvim primiri sve vratiti na staro, ili ćemo imati neke nove trendove u skladu sa ovim što se trenutno dešava, on nije ostavio prostora za optimizam.

Standard će i dalje padati

„Mislim da se ništa neće vratiti na staro kada su u pitanju zapadne zemlje. Dolazi period kada će ukupno životni standard u Evropi, pre svega, pa onda i u Americi nužno pasti, jer se dobar deo tog životnog standarda zasniva na nerealnim faktorima. Jedan je isisivanje para iz drugih država u svetu, pa se ipak nešto preliva i jednom njihovom širem sloju. Drugi faktor je neverovatna zaduženost koja prikriva pravo stanje stvari“, kaže Pavlović.
Tako nam, dodaje on, izgleda da su građani i dalje konzumenti, što jeste tačno, ali zato što su sve zaduženiji i zaduženiji. Pavlović smatra da njih tek čekaju lomovi.
„Opet će to biti još jedan pritisak da se okrenu unutrašnjoj preraspodeli bogatstva, a to je tek ono što je ugaoni kamen koji se ne dozvoljava u tim društvima. Tako da su ovo samo prve godine izuzetno zaoštrenih tenzija koje će sigurno trajati deceniju i više u tim zemljama“, uveren je on.

Bolno podvlačenje crte

Sada su, kako napominje, počev od krize iz 2008. ispucali sve što je moglo da se uradi kroz monetarnu politiku i kroz dalje zaduživanje koje omogućava da sistem funkciniše. Zaduživanje nije samo javno, kada se zadužuje država, nego i privatno, tako da tome ima kraja. Zato smatra da će kada dođe do podvlačenja crte biti vrlo velikih problema.
Kaže da su i sami Amerikanci koji se bave zaposlenošću nedavno rekli da dosta dobri statistički pokazatelji nisu relani.
„Raspolažu oni pravim podacima, ali je problem u tome što kada ih stave pred sebe oni koji donose odluke i dođu do zaključka da mora da se preraspodeli unutrašnje bogatstvo kažu - dobro, pošto to ne dolazi u obzir, hajde da vidimo šta ćemo da radimo“, slikovit je Pavlović.
Brasels, pak, smatra, da je reč o „zlatnom dobu američkih radnika“ i da se ovakva situacija dešava nakon velikih ratova ili depresija. Prošli smo, kaže, kroz šok koji je izazvao neočekivanu promenu u populaciji i trebaće neko vreme da to rešimo, pomirljiv je ovaj ekonomista.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala