Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Hoće li NATO stvoriti „klimatsku vojsku“

© AP Photo / Mindaugas KulbisNATO vojnici
NATO vojnici - Sputnik Srbija, 1920, 14.12.2021
Pratite nas
Dok Vašington smatra da je Rusija „izneverila svet“ stavljanjem veta na rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je klimatske promene predstavila kao pretnju za međunarodni mir, ruski eksperti i političari poručuju da klimom treba da se bave naučnici, a ne „politički kabineti“.
Moskva je rekla „njet“ zato što smisao tog dokumenta nije briga o životnoj sredini, već pokušaj da se klimatska pitanja pretvore u još jednu mogućnost mešanja u poslove drugih država. Drugim rečima, Amerika, koja gubi ulogu globalnog lidera i svetskog policajca, zapravo traži priliku da interveniše gde god poželi. To znači da bi pod izgovorom da neka zemlja loše utiče na klimu moglo da usledi mešanje u unutrašnje stvari određene države, da joj se uvode sankcije, da se kažnjava, okupira, blokira.
Primera radi, Belorusija je uz pomoć Rusije izgradila nuklearnu elektranu, dok je njen sused Litvanija zatvorila svoju, pa su Litvanci pozivali svoje evropske partnere na bojkot i da ne kupuju belorusku električnu energiju, jer navodno ta elektrana šteti životnoj sredini regiona.
Po ovoj rezoluciji, bilo bi moguće, na primer, poslati trupe — međunarodne snage UN — u Belorusiju, kako bi zaustavili rad te nuklearke.
Takođe, unošenje ovog nacrta rezolucije u Savet bezbednosti UN tumači se kao još jedan pokušaj politizacije klimatske agende nakon što su politizovane i sve druge. Zapad pokušava da poveže klimu i ljudska prava, klimatsku i energetsku bezbednost, klimatsku i vojnu bezbednost, kako bi nametnuo svoju volju i umešao se u poslove onih suverenih država koje se sa tim ne slažu.
„Možete uzeti bilo koji problem koji postoji u svetu, na globalnom nivou, i povezati ga sa bezbednosnim aspektima. Pitanja životne sredine i bezbednosti, klimatska i bezbednosna pitanja... Očigledno je da je moguće beskonačno devalvirati suštinski ulogu Saveta bezbednosti. Uloga Saveta bezbednosti je da održava međunarodni mir i bezbednost, ali poslednjih godina zapadne zemlje u toj instituciji nameću pitanja koja su veštačke prirode, koja ni na koji način ozbiljno ne utiču na pitanja međunarodne bezbednosti. Možemo reći da su, na primer, prava LGBT zajednice i bezbednosna pitanja. Takve gluposti se mogu nabrajati u nedogled“, kaže za Sputnjik bivši zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Sergej Ordžonikidze.
Prema njegovim rečima, cilj svega toga je svojevrsno zatrpavanje dnevnog reda Saveta bezbednosti veštački smišljenim pitanjima kako bi se sprečilo razmatranje zaista ozbiljnih problema međunarodne bezbednosti.
„I, pre svega, i onoga što se tiče Rusije, i bezbednosti Evrope, i približavanja NATO-a granicama naše zemlje, uključujući i naoružavanje Ukrajine, situacije na Bliskom istoku i u Africi i mnogih drugih regionalnih problema. Oni ne žele da se ti istinski problemi razmatraju u Savetu bezbednosti, tako da je ovde sve očigledno i jasno“, kaže Ordžonikidze.

Amerika zarad svojih interesa „obrađuje“ druge zemlje

Pokušaji da se klimatske promene predstave kao pretnja međunarodnoj bezbednosti skreću pažnju Saveta bezbednosti sa pravih uzroka oružanih sukoba i drugih nagomilanih bezbednosnih problema, a stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja naglasio je da to odgovara onim državama koje su aktivno doprinele izbijanju takvih sukoba, ili su vodile vojne operacije zaobilazeći Savet bezbednosti, ili jednostavno ne žele da pruže neophodnu pomoć razvoju zemalja kojima je ta pomoć potrebna.
Prema njegovim rečima, Rusija smatra da bi usvajanje ove rezolucije predstavljalo tempiranu bombu koja bi omogućila da svaka država bude uvrštena na dnevni red SB UN, „ako nekome bude neugodna“.
Zbog svega navedenog, Moskva je bila prinuđena da spreči politizaciju klimatskih pitanja.
Rusija je stavila veto na istorijski nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koja je dovodila klimatske promene u vezu sa vojnim sukobima i socijalnim tenzijama.
Klimatske promene nazvane su ključnim rizikom po svetski mir, bezbednost i stabilnost, a da je usvojen, nacrt bi bio prva rezolucija koja dovodi u vezu klimu i međunarodni mir.
Od 193 članice UN, 113 je podržalo predlog, među kojima i 12 od 15 članica SB. Međutim, Indija je bila protiv, Moskva je stavila veto, a Kina je bila uzdržana.
Eksperti pretpostavljaju da je Kina ostala uzdržana, jer nije htela dodatno da zaoštrava ionako napete odnose sa SAD, a na pitanje zašto je tako mnogo zemalja podržalo tu rezoluciju, Ordžonikidze kaže:
„Zato što im nije bitno. Amerikanci, pre nego što unesu rezoluciju na razmatranje, rade po ambasadama, odnosno, aktivno deluju po svetskim prestonicama, gde traže podršku uz lepe želje i nudeći podršku i konkretnu pomoć određenim državama. Većina zemalja je, generalno, ravnodušna prema ovom pitanju. Odnosno, ne vide nameru SAD i zemalja NATO-a da skrenu Savet bezbednosti sa glavnih problema međunarodne bezbednosti. Osim toga, Amerikanci takođe mogu da zaprete smanjenjem pomoći određenoj zemlji. Oni uvek sprovode tako aktivan rad u prestonicama raznih zemalja da bi pridobili podršku za neke svoje ideje“, objašnjava Ordžonikidze.

Hoće li NATO stvoriti „klimatsku vojsku“?

Komentarišući teze da je Zapad hteo da iskoristi rezoluciju o povezanosti klime i konflikata da oslabi Kinu, Rusiju i Iran, a da je Moskva to sprečila, Ordžonikidze kaže da ta rezolucija ne može umanjiti uticaj ovih država.
To neće promeniti moć naše zemlje i Kine. Vojno-politička dimenzija našeg uticaja se neće promeniti ni na koji način. Ovo je upravo tipična politička sabotaža UN, a posebno Saveta bezbednosti kao glavnog tela UN odgovornog za održavanje mira i bezbednosti. O tome se radi“, smatra Ordžonikidze.
Još jedno pitanje koje je otvoreno u ruskoj javnosti jeste da li će NATO možda stvoriti „klimatsku vojsku.“
„Ako hoće da kažu da će neke njihove hemijske trupe promeniti naziv u ’klimatske‘, onda se postavlja pitanje hemijske konvencije, ko je potpisao, ko je ratifikovao, zašto nije potpisao, zašto nije ratifikovao. To otvara mnoga pitanja. Pentagon već duže vreme sprovodi eksperimente kojima utiče na klimu, verovatno razmišljajući o tome kako će to u budućnosti iskoristiti u vojne svrhe. Naravno, klima je od velikog značaja, u najširem smislu. Recimo, u toku je vojna ofanziva, a spustila se gusta magla i ništa se ne vidi. To komplikuje i otežava delovanje avijacije ili artiljerije. Dakle, ima mnogo načina i mogućnosti da se utiče na konkretan karakter borbenih dejstava“, kaže Ordžonikidze.
Eksperti zaključuju da je stav Rusije po pitanju ove rezolucije ispravan i adekvatan i ističu da klimatske promene zahtevaju stručan, naučni pristup, a ne politički.
Apokalipsa - Sputnik Srbija, 1920, 04.11.2021
RUSIJA
Energija zelena, a crno nam se piše: Kako spasiti planetu i uništiti čovečanstvo
Klimatski samit u Glazgovu - Sputnik Srbija, 1920, 13.11.2021
SVET
Postignut dogovor na klimatskom samitu u Glazgovu
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala