Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Politizacija klimatskih promena: Veto Rusije sprečio uvođenje „tempirane bombe“ u Savet bezbednosti

© AP Photo / Mary AltafferAmbasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti
Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja na sednici Saveta bezbednosti - Sputnik Srbija, 1920, 14.12.2021
Pratite nas
Rezolucijom kojom bi se klimatske promene predstavile kao pretnja za međunarodni mir i stabilnost, čije je usvajanje sprečeno ruskim vetom, Savetu bezbednosti bi se pružio izgovor da interveniše praktično u svakoj zemlji na planeti, što bi predstavljalo tempiranu bombu, ocenjuje dr Srđa Trifković.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja je kao razlog odbijanja naveo da je ovo bio pokušaj da se jednom rezolucijom jedno naučno i ekonomsko pitanje politizuje, čime bi se, kako je rekao, odvukla pažnja Saveta bezbednosti sa onoga što je on nazvao „stvarnim izvorima konflikta” na raznim stranama sveta.
Promoteri rezolucije Ujedinjenih nacija, koja je klimatske promene predstavila kao pretnju za međunarodni mir i stabilnost, nisu ni očekivali njeno usvajanje, ali će ruski veto i kinesku uzdržanost pokušati da iskoriste kao dodatno propagandno oružje protiv Moskve i Pekinga, kaže spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls” dr Srđa Trifković.

Veto Rusije, Kina bila uzdržana

Prema njegovim rečima, činjenica da se Kina nije izjasnila, a da je Rusija vetom zaustavila rezoluciju kojom se zahteva uključivanje informacija o bezbednosnim implikacijama klimatskih promena kako bi Savet bezbednosti UN mogao „da posveti dužnu pažnju svim osnovnim uzrocima sukoba ili uvećanju rizika”, poslužiće njenim inicijatorima kao sredstvo da Rusiju i Kinu predstave kao one strane koje navodno sprečavaju da se međunarodna zajednica ozbiljno angažuje u „borbi” sa klimatskim promenama.
Kako kaže, jasno je da iza predloga čiji su podnosioci Niger i Irska zapravo stoje tri zapadne zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija — Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska, kao i Evropska unija koja je u SB UN prisutna u pozadini.
„Ovo je bio pokušaj da se i formalno postigne da se zapadni narativ o klimatskim promenama prihvati kao definitivna činjenica, iako u tom narativu ima dosta, sa čisto naučnog stanovišta gledano, neizvesnosti i nedokazanih tvrdnji. Takođe, usvajanje ove rezolucije dovelo bi do preterane politizacije problema za koji je, čak i ako postoji u onom formatu i obimu koji su sponzori rezolucije uzimali zdravo za gotovo, vrlo neizvesno u kojoj bi meri Savet bezbednosti bio pravo telo da se sa njim uhvati u koštac”, objašnjava Trifković.
Mi već sada, dodaje naš sagovornik, imamo čitav niz institucija u okviru Ujedinjenih nacija koje se bave pitanjem klimatskih promena, a kao što smo videli na prošlomesečnom Samitu o klimatskim promenama u Glazgovu, praktično je nemoguće izbeći politizaciju tog problema.
„Postoji, naime, znatna sklonost kod nekih zapadnih zemalja da nametanjem vrlo striktnih okvira ispuštanja ugljen-dioksida spreče eksplozivni razvoj onih zemalja koje im predstavljaju velikog ekonomskog takmaca. Tu, pre svega, mislim na Kinu, koja ne bi mogla da postigne ovaj tempo razvoja u poslednje četiri decenije da se nije oslanjala na ugalj, jedini energent koji ne mora da uvozi”, napominje Trifković.
Činjenica da je Indija bila protiv, Kina uzdržana, a Rusija na rezoluciju stavila veto,, govori, smatra Trifković, da je gotovo polovina čovečanstva zastupljenog na Savetu bezbednosti izrazila ili odbijanje ili skepsu prema ovoj rezoluciji.

Politizacija klimatskih promena

Očigledno je, ističe Trifković, da je nekome u interesu da ovaj zapadni narativ o uzrocima i stepenu klimatskih promena tretira kao datost koja više nije podložna preispitivanju i da ga onda politizuje time što bi se to pitanje pretvorilo i u mogući izgovor za intervenciju.
„Najveći emiter tih gasova koje zapadni pobornici teorije klimatskih promena proglašavaju za katastrofalne jeste Kina i da je ova rezolucija usvojena, onda bi, teoretski, od Kine mogao da se zahteva neki vrlo rigorozni režim ograničavanja emitovanja takvih gasova pod pretnjom sankcija Saveta bezbednosti. To bi onda, ionako nestabilnoj situaciji u svetu, dodalo još jedan izvor hronične nestabilnosti”, kategoričan je urednik „Hroniklsa”.
U tom smislu je, kaže, jasna pozadina celog narativa i praktično „demonizacije“ uglja, uprkos tome što danas postoje tehnologije koje mogu da spreče emitovanje najštetnijih elemenata sagorevanja uglja.
„Međutim, to više nije predmet racionalne debate i sada imamo ’demonizaciju uglja kao oblik dodatnog pritiska na Kinu sa ciljem sputavanja njenog ekonomskog rasta”, kategoričan je Srđa Trifković.
Podsetimo, od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša se tražilo takođe da bezbednosne rizike vezane za klimu učini „centralnom komponentom“ strategije za prevenciju sukoba i da izveštava o tome kako da se reše rizici na konkretnim žarištima.
Rusija je ocenila da je proučavanje klime — prerogativ naučnika, a da bi usvajanje ove rezolucije omogućilo da svaka država bude uvrštena na dnevni red SB UN „ako nekome bude neugodna”.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala