Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Amerikanci ubacili oko 300 „savetnika“ u sami vrh Rusije, a onda je na scenu stupio Putin /video/

© AFP 2021 / NATALIA KOLESNIKOVAUlaz u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije
Ulaz u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 16.12.2021
Pratite nas
Ruski predsednik iznenadio je ovih dana mnoge kada je, govoreći o raspadu SSSR-a, podsetio da su devedesetih godina kao savetnici u ruskoj vladi radili agenti CIA. Početkom dvehiljaditih već ih je sve „počistio“.
Iako Putin nije naveo imena pomenutih agenata, mediji su prepoznali konsultante vlade Ruske Federacije o privatizacionim pitanjima — Džonatana Heja i Andreja Šlifera, koji je 2005. godine osuđen na novčanu kaznu od 28,5 miliona dolara. Kao oficiri obaveštajne službe oni nisu imali pravo da se bave bilo kakvom komercijalnom delatnošću, pa su zato i odgovarali pred američkim sudom.
Šlifer i njegov pomoćnik Hej došli su u Rusiju u okviru programa pomoći za prelazak na tržišnu ekonomiju, koji je finansirala američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Američki novinar Vilijam Blam pisao je svojevremeno da je USAID sarađivao sa CIA najmanje u periodu od 1960—1970. Agenti obaveštajne službe često su delovali u inostranstvu pod pokroviteljstvom ove strukture. U Ruskoj Federaciji USAID je sprovodio aktivnosti od 1992. do 2012. godine, učestvovao u izradi Ustava Ruske Federacije, sarađivao sa državnim vlastima i nizom neprofitnih humanitarnih organizacija.
Ovo nije prvi put da Putin pominje agente CIA u ruskoj vladi. On je u proleće 2013. godine rekao da su američki agenti radili u okruženju Anatolija Čubajsa, koji je tada bio zadužen za privatizaciju.

Sa Harvarda — u pljačku

A Čubajs se za pomoć obratio američkim prijateljima, pa je 1991. godine na Harvardu osnovan Institut za međunarodni razvoj, na čijem su čelu bili Amerikanci Andrej Šlifer i Džefri Saks i s ruske strane — Čubajs i Jegor Gajdar. Rukovodili su, naravno, Amerikanci, a odluke su sprovodili — Rusi. Tako se u Jeljcinovoj vladi našlo više od trista američkih savetnika, među kojima, naravno, i mnogo službenika obaveštajne službe. Nebrojeno blago Sovjetskog Saveza prodato je u bescenje, a novac je otišao uglavnom u Ameriku. I sve po tipičnom scenariju za zemlje u kojima su pobedile „obojene revolucije“, ali je samo u Rusiji bilo moguće tako dugo i tako mnogo pljačkati.
Tada je Klintonov savetnik Strob Talbot pisao: „SAD su kupile SSSR tako što su za svaku rublju platile po kopejku“, dakle — sto puta manje! Rezultat pljačkaške privatizacije je bio takav da je Rusija u ekonomiji bila vraćena na nivo 1975. godine i izgubila, 1,5 triliona dolara.
O takvoj privatizaciji je napisano mnogo knjiga, mnogo je sećanja i mnogo pravdanja. Ali sve se svodi na jedno – ekipa koja je sprovodila privatizaciju, nije ni najmanje marila ni za državu ni za narod. Bilo je važno, potvrdiće to i sam Čubajs kasnije, da se sve što je državno, što pre dâ u privatne ruke, pa makar i u bescenje. Ostalo je zapamćeno da je na primedbu da će od gladi, ukoliko se obavi takva, munjevita privatizacija, umreti 30 miliona Rusa, Čubajs odgovorio — nema veze, rodiće se novi!

Prva meta — vojna industrija

Uloga američkih obaveštajaca u svemu tome je ogromna. Ovi „savetnici“ su se posebno bili namerili na rusku vojnu industriju, koju je najpre trebalo uništiti. A kako bi je mogli kontrolisati, smislili su prilično efikasan način — pokušavali su da kupe po 10 odsto svake fabrike ili preduzeća za koje su bili zainteresovani. Za kopejke, naravno. Posle te kupovine, postajali bi članovi upravnog odbora i odatle rukovodili pljačkom, paralelno šaljući podatke svojim šefovima. Tamo gde zakonom nije bila dozvoljena prodaja (reč je o zatvorenim gradovima u koje su mogli ući samo zaposleni u vojnoj fabrici), pravili su zajednička preduzeća, opet sa deset odsto učešća i tako kao na dlanu videli podatke za koje bi se u normalnim uslovima obaveštajci morali mučiti godinama.
Evgenije Primakov, koji je tada rukovodio spoljnom obaveštajnom službom i Sergej Stepašin kao rukovodilac FSB-a (naslednice čuvenog KGB-a), pisali su pisma upozorenja Jeljcinu, objašnjavali mu da američki obaveštajci na poziciji članova upravnih odbora anketiraju direktore najvećih fabrika oružja i tako saznaju sve detalje koje šalju Amerikancima, podrivajući tako direktno rusku odbrambenu moć.

Kapitulacija ruske obaveštajne službe

Nije bilo odgovora. Čak je dozvoljeno da ruski programeri odlaze na plaćene „ekskurzije“ u NATO, kako bi ruske podatke adaptirali prema NATO standardima
Ruska obaveštajna služba je prosto kapitulirala pred američkom, a Boris Jeljcin je govorio da novoj Rusiji ni armija nije potrebna.
Preduzeća koja su vredela 400-500 milijardi dolara, privatizovana su za 7-8 milijardi, I najveći deo tog novca je otišao u Ameriku, a 90 odsto ruske metalurške industrije je pripadalo Zapadu. Pripremalo se i otimanje naftnih kompanija. A Džonatan Hej, jedan od dvojice obaveštajaca koje je pomenuo Putin, kupio je 30 odsto fabrike „Grafit“, koja je proizvodila grafitnu smesu za premazivanje aviona da bi postali „nevidljivi“. Odmah je zaustavio rad za rusku vojnu industriju, a u preduzeću su premazivani američki avioni po takozvanoj stelt tehnologiji.
U jednom trenutku se na čelu sektora za privatizacije našao Vladimir Polevanov, koji je brzo shvatio šta se događa i pokušao da spreči pljačku, a njega su pokušali da spreče Čubajs i njegovi američki prijatelji. Najpre su hteli da ga korumpiraju, a kada to nije uspelo — posle samo 70 dana rada, iz Amerike je Jeljcinu stiglo pismo:
„Ako se problem Polevanova do 25. januara ne reši, kredit od 6 milijardi dolara, koje se zapadne zemlje spremaju da daju Ruskoj Federaciji, nećete dobiti. Za rešenje tehničke strane problema pošaljite u Ženevu ministra inostranih poslova Andreja Kozireva. Tamo će 22. januara biti državni sekretar SAD Voren Kristofer…“
Amerika bira Jeljcina
To je pismo koje Polevanov citira u knjizi koju će potom napisati. Kaže da se utešio kad je shvatio da ga nisu jevtino prodali - 6 milijardi dolara je ekvivalentno današnjih 30. Za tadašnji budžet Rusije, to je bio ogroman novac.
Takav Jeljcin je veoma odgovarao Americi, pa su, kada su došli sledeći izbori, a rejting Jeljcina pao na 6 odsto - poslali ogromnu ekipu PR stručnjaka, agenata CIA i novinara. Dali su im džakove para i odrešene ruke da rade šta hoće. I Jeljcin je pobedio mnogo jačeg Zjuganova. A kako su to uspeli, Amerikanci će pokazati u filmu koji su snimili posle nekoliko godina i koji je prikazan i u Rusiji.
Kada je postao predsednik, Putin je najpre „očistio“ vladu od američkih agenata, ali i od ruskih oligarha koji su zajedno s njima pljačkali državu. Posle samo nekoliko godina, Rusija je vratila sve dugove i postepeno se vratila na politički scenu kao jedan od svetskih lidera.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala