Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Hoće li Priština zaobilaznim putem do Saveta Evrope

© Sputnik / Alekseй Vitvickiй / Uđi u foto-galerijuZastave ispred zgrade Saveta Evrope u Strazburu
Zastave ispred zgrade Saveta Evrope u Strazburu - Sputnik Srbija, 1920, 18.12.2021
Pratite nas
Albanija se u Savetu Evrope založila za prijem Kosova u ovu organizaciju, dok je iz Prištine stigla vest da će Kosovo 2022. podneti zahtev za članstvo u SE i da očekuju da će tri države EU koje nisu priznale Kosovo promeniti mišljenje. Sagovornici Sputnjika podsećaju da Priština nije član UN, i na obaveze koje je preuzela Vašingtonskim sporazumom.
Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, ističe da je jedan od najvažnijih uslova za zemlju koja želi članstvo u SE da bude i članica Ujedinjenih nacija.

„Ako to nije, ta mogućnost u startu otpada. A iako postoji neki politički dogovor da se taj uslov zaobiđe, što je skandalozno samo po sebi, onda je potrebna da dvotrećinska većina bude za, objašnjava Grubješićeva.

Zaobilazni put — ali tu je i Vašingtonski sporazum

Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, ocenjuje da se na putu Prištine ka ovom planu, osim što nije članica UN, nalaze još neke prepreke kao što je Vašingtonski sporazum, u kome je jasno stavljeno do znanja da Kosovo neće tražiti prijem u bilo koje međunarodne organizacije i tela.
„Pitanje je da li Savet Evrope smatra međunarodnom organizacijom, iako na izvestan način on to može da bude.To je društvo evropskih zemalja koje su članice Ujedinjenih nacija. Drugo pitanje je da li se može preskočiti Vašingtonski sporazum i ako može, kojim to iskrivljenim tumačenjem“, napominje Jovanović.
Pitanje je , dodaje on, i ko će biti taj magični advokat koji će uspeti da Kosovo predstavi kao maltene priznatog člana UN.

„To je prvi problem, a drugi je da li će to zahtevati pritisak na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Podsećam da ti pritisci teku neprekidno i pitanje je koje su to potencijalno labavije tačke na koje se ti pritisci mogu uspešno nastaviti. To bi mogla biti Grčka, eventualno Španija, iako smo od Španije dobili čvrsta uveravanja da to neće učiniti, ali nikad se ne zna, kaže Jovanović.

S druge strane, Jovanović je sumnjičav da će Slovačka ili Kipar da se opredele da priznaju Kosovo, pa i sama Grčka koju više zanima Severni Kipar nego ljubav prema nama.

Da li Albanija pokušava da provuče Kosovo kroz iglene uši

„Oni (zemlje koje nisu priznale Kosovo) pokušavaju da nekim palijativnim rešenjem smire pritiske od država koje ih pritiskaju da priznaju Kosovo, pa su otvorili neki kancelariju - to je uradila Grčka na Kosovu, ali i to je za nas uznemiravajuće“, kaže Jovanović.
Treba podsetiti da Vašingtonski sporazum deluje u svim pravcima i zbog kojeg se ne može zakamuflirano, napominje naš sagovornik, tražiti prijem Kosova u SE, odnosno, u nekim organima koji su sastavni deo evropskog sistema.

„Znači, Vašingtonski sporazum zaustavlja svaku takvu akciju i Albanija ako je pokretač svega ovoga, svesna je toga. Međutim, pokušava da Kosovo provuče kroz iglene uši i da to niko ne primeti. Da li će neka država koja nije priznala Kosovo da podlegne uticaju i da podrži prijem Kosova u SE, čak i ako bi rekla da podrška ne znači priznavanje Kosova? To bi Albaniju kao predlagača verovatno zadovoljilo. Tu su moguće mine, naglašava naš sagovornik.

On takođe upozorava da svaki potez država koje nisu priznale Kosovo na bilo koji način, kao što je otvaranje kancelarije Grčke na Kosovu, može biti seme iz kog treba da nikne priznanje.

„Te diplomatske skrivalice, ofisi i slično — a ima dosta varijanti — mogu da budu samo skrama iza koje se krije priznanje, ali u isto vreme ne mora da bude. To su igrarije kojima se bave oni koji ne mogu da idu direktnim putem. I onda biraju te sporedne staze, pa im neki put i pođe za rukom da stignu do cilja, objašnjava naš sagovornik.

Jovanović kaže da ukoliko se kojim čudom bude desilo da Priština uđe u Savet Evrope, to znači automatski da ni mi ne moramo da se držimo Vašingtonskog sporazuma i da onda možemo da nastavimo rad na tome da što više država povuče priznanje Kosova.

Kako teče procedura za prijem u SE

Inače, procedura za prijem novih članova u SE predviđa da kada stigne zahtev, generalni sekretar SE sa tim prvo upoznaje Komitet. Potom predsedavajući Komiteta ima diskreciono pravo da odluči hoće li taj zahtev da stavi na dnevni red Komiteta ili ne. Ako se prođe ova stepenica, sledeća je da Komitet traži mišljenje Parlamentarne Skupštine SE (PSSE). Ovo mišljenje nije obavezujuće, već savetodavno, ali bi odluka Komiteta suprotna mišljenju PSSE predstavljala presedan.
Za konačnu odluku o prijemu novog člana neophodno je da se u Komitetu dobije podrška najmanje dve trećine ukupnog broja članica SE, što znači 32 od 47.
Do 17. novembra 2021. Komitetom ministara SE predsedava Mađarska, koja je prilikom glasanja za prijem Kosova u Interpol 2018. godine bila uzdržana, iako je priznala Kosovo. Na vodećoj poziciji u Komitetu SE Mađarsku će u novembru naslediti Italija, koja će kormilo držati narednih šest meseci. Slede Irska, pa Island...

Podrška Prištini i iz Turske, Francuske..

Najsnažniji zagovornici prijema Kosova u ovu međunarodnu organizaciju, osim Albanije, jesu i Turska, Nemačka, Francuska, Austrija i Finska.
Aplikaciju za prijem generalnom sekretaru isključivo bi moralo da podnese Kosovo, odnosno, njihov zahtev ne može da „sponzoriše“ neka druga država-članica i da pokrene inicijativu u njihovo ime.

Da bi se došlo do mišljenja PSSE, postoji nekoliko propratnih koraka, što čini da čitav ovaj proces dugo traje. Naime, potrebno je i mišljenje dva nezavisna eksperta koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE. Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring.

Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na Plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina prisutnih poslanika.

Poslanici SE glasaju nezavisno od države iz koje su

Od 324 člana PSSE, države-članice koje nisu priznale Kosovo, njih 13, delegiraju 99 poslanika. Međutim, upućeni u procese glasanja u PSSE kažu da je teško proceniti kako će se neki poslanik izjasniti po bilo kom pitanju. U praksi se pokazalo da se oni opredeljuju ne samo po državnoj ili nacionalnoj pripadnosti, već i po partijskoj, a neretko i po ličnom nahođenju. Zbog toga je spekulisanje kako bi prošao zahtev Kosova pravljenje računa bez krčmara.

U PSSE Nemačka, Italija, Rusija, Francuska i Turska, na primer, imaju po 18 predstavnika, Poljska i Španija po 12, Rumunija deset, Grčka, Mađarska i Srbija po sedam, Hrvatska — pet, Albanija —četiri... Broj delegata zavisi od veličine države i može ih biti od dva do 18.

Do sada, Kosovo je primljeno u parcijalne sporazume SE, u Banku za razvoj SE 2013. godine i Venecijansku komisiju, godinu kasnije.

Rezoluciju 1244 SB UN kao opomena

Pri PSSE, Kosovo ima tročlanu delegaciju i ona je na sajtu SE predstavljena u odeljku „Druge delegacije“, a uz naziv „Skupština Kosova stoji zvezdica sa fusnotom. Predstavnici Skupštine Kosova mogu da prisustvuju zasedanjima PSSE bez prava obraćanja, kao i sastancima pojedinih komiteta PSSE, a prilikom pominjanja Kosova u dokumentima SE od 2008. godine koristi se fusnota u kojoj se poziva na Rezoluciju SB UN 1244 i u kojoj stoji napomena da se status Kosova ne prejudicira.
Članice SE su sve članice Evropske unije, ali i Rusija, Turska, Norveška, Švajcarska, Srbija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora... Generalni sekretar SE je Marija Pejčinović Burić (Hrvatska), koja je na tu funkciju izabrana 2019, na pet godina.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala