Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Satelit otkriva svaki objekat u Srbiji viši od 30 santimetara, ali Srbi grade i ispod zemlje

© Sputnik / Lola ĐorđevićZgrada u izgradnji
Zgrada u izgradnji - Sputnik Srbija, 1920, 18.12.2021
Pratite nas
Iako najnoviji satelitski snimci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) otkrivaju gde se u Srbiji nalazi oko milion objekata izgrađenih u proteklih šest godina i druge geoprostorne podatke, eksperti napominju da je za tačne informacije o objektima i dalje potreban izlazak inženjera na teren.
Satelitski snimci RGZ-a pokazali su sve objekte više od 30 centimetara izgrađene od 2015. do 2021. godine. Ispostavilo se da je u tom periodu u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata, od kojih je najviše njih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i da je od 2015. do 2020. izgrađeno čak 10 odsto ukupno sazidanih objekata.
Satelitski snimci visoke rezolucije, prenose domaći mediji, daju informacije o prostornim promenama i korisni su za održavanje i ažuriranje baza podataka Katastra nepokretnosti, topografskih i kartografskih baza podataka i drugih službenih registara RGZ-a, kao i za sprovođenje projekata od nacionalnog značaja u kojima su geoprostorni podaci ključni.

Satelitski snimci RGZ-a

Uz to, oni bi mogli da pruže i osnov za pokretanje postupaka pred državnim i organima lokalne samouprave, javnim preduzećima za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, društvenu i fiskalnu politiku...
Predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije Živojin Vujanović napominje da nadležni bez snimaka ne bi znali da li se i gde neki objekat nalazi, ali da tačni podaci o objektima mogu da se dobiju tek kada se podaci dobijeni snimcima usklade sa realnim stanjem na terenu, koje utvrđuju inženjeri koji legalizuju objekte.
„Snimci snimaju odozgo, u krov i na osnovu snimka se ne može ustanoviti da li objekat ima prizemlje, podrum, četiri, pet ili 10 spratova. Sada u Katastru možemo da nađemo nečiju kuću za koju stoji da ima 150 kvadratnih metara na bazi kojih vlasnik plaća porez. Ona u stvarnosti može imati 600 kvadratnih metara, jer može imati podrum, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. Ranije se upisivala samo osnova objekta i takvi podaci su se slagali u Katastar“, kaže Vujanović.
Osim lokacija, uz pomoć snimaka bi mogle da se utvrde i druge korisne informacije o objektima, poput te da li se oni nalaze na klizištima, dodaje Vujanović:
„Svašta bi moglo da se uradi s podacima, počev od planiranja bilo kakve izgradnje. Sad je aktuelan čist vazduh. Dolazimo u poziciju da se može videti koliko objekata ima i koliko oni proizvode štetnih gasova u zimskim uslovima zbog loženja. Da ne pričam o poljoprivredi i vodoprivredi, gde se divlja gradnja pojavljuje u nebranjenim delovima, koritima reka. Samo to treba još doraditi i uskladiti da bi imalo pun efekat. Ako ostane ovako, imamo nedovršen posao, jer ćemo znati da tu postoji objekat, ali ne i kojih je dimenzija“.
© Foto : Ivan Vagner / RoskosmosSatelitski snimci bi mogli da pomognu u planiranju bilo kakve gradnje.
Pogled iz Međunarodne svemirske stanice - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
Satelitski snimci bi mogli da pomognu u planiranju bilo kakve gradnje.

Problem legalizacije objekata

S druge strane, Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine, smatra da podaci prikupljeni satelitskim snimcima neće biti ni od kakve koristi u postupcima pred državnim organima, zato što pre svega treba da bude donesen Zakon o legalizaciji objekata.
„Kada se donese Zakon o legalizaciji objekata onda će se videti šta može da se legalizuje ili ne može. Da mi na osnovu snimaka bilo koga angažujemo da se pokrene, to je iluzija. Svi oni koji zidaju bespravno radili su to u dogovoru s nekim, misleći da će, kao što će i biti, jednog dana to legalizovati“, ističe Kaća Lazarević za „Sputnjik“.
Prema njenom mišljenju, nadležni bi trebalo da se usresrede na rešavanje predmeta u Katastru nepokretnosti:
„Bolje time da se bave nego što snimaju. Što ne slikaju koliko imamo predmeta u Katastru, to bi bilo mnogo interesantnije. To su hiljade i hiljade predmeta“.
Glavni korisnici snimaka su organi državne uprave i lokalne samouprave, obrazovne institucije i druge državne ustanove. Podaci će, uz odgovarajuće uslove, biti komercijalno dostupni i javnim preduzećima, pravnim i fizičkim licima, profesionalim korisnicima koji se bave poslovima u oblasti nekretnina, GIS-a, energetike, inženjeringa, poljoprivrede...
Dokumenti - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
DRUŠTVO
Više se u Srbiji ne može prodati dva puta isti stan - istovremeno
Šalter - birokratija - Sputnik Srbija, 1920, 27.08.2021
DRUŠTVO
Nema više čekanja na šalteru: Elektronski do potvrde o novoimenovanoj adresi
Jekaterinburg - Sputnik Srbija, 1920, 12.10.2021
EKONOMIJA
Predstavnici Ruskog katastra i srpskog geodetskog zavoda razmenili iskustva na forumu u Rusiji
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala