Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Da li će zaduživanje poskupeti: FED i ECB najavili podizanje kamatnih stopa, šta to znači za Srbiju?

CC0 / Pixabay / Novčanice od 500 evra
Novčanice od 500 evra - Sputnik Srbija, 1920, 19.12.2021
Pratite nas
Američke federalne rezerve (FED) najavile su da će agresivno smanjiti mesečne kupovine obveznica i krenuti da podižu referentnu kamatu od proleća 2022. godine, kao odgovor na rastuću inflaciju.
Centralna banka SAD je u novembru smanjila iznos mesečnih kupovina za 15 milijardi dolara, u decembru je to smanjenje udvostručila, a od početka sledeće godine će dodatno srezati kupovine kako bi okončala program podsticaja uveden 2020. s ciljem pružanja podrške privredi da se izbori s korona krizom.
Kada takozvani program kvantitativnog ublažavanja bude završen, krajem zime ili u rano proleće, FED predviđa da će početi da podiže kamatne stope, koje je na ovonedeljnom sastanku ostavio na nepromenjenom nivou. Projekcije pokazuju da zvaničnici FED-a očekuju čak tri povećanja stope u 2022. godini.
„Za nas je mnogo bitnije da li će Evropska centralna banka da poveća kamate, jer je njen uticaj na nas veći“, navodi Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Prema njegovim rečima, u Evropi se sporije odlučuje i kada se smanjuju i kada se povećavaju kamatne stope.
„Posle odluke FED-a može biti i da će ECB, s određenim kašnjenjem, nešto slično uraditi. Tada će skočiti i kamate na naše zaduživanje u inostranstvu”, ukazao je za „Politiku“ Arsić.
List podseća da je na nedavnoj vanrednoj sednici vlade, održanoj zbog energetske krize, ministar finansija Siniša Mali uputio je umirujuću poruku da će Srbija na računu na kraju godine imati dve milijarde evra i da ni u januaru ni u februaru država neće morati da izlazi na tržište kapitala.
„S obzirom na veće prihode i manje rashode koje smo imali, biće nam manji javni dug za jedan procentni poen od predviđenog, iznosiće 57,2 procenta BDP-a”, kazao je ministar.
Budući da je nedavnim rebalansom budžeta predviđeno da minus u javnim finansijama iznosi 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jasno je da Srbija po ovom pitanju nije prešla u plus, odnosno u suficit, već da je reč o sredstvima na računu države.
Arsić objašnjava da pošto imamo deficit u ovoj godini, ta sredstva na računu nisu akumulirani prihod od poreza, odnosno štednja, već od kredita, jer se Srbija u ovoj godini zadužila za više od 2,5 milijardi evra.
Prema njegovom mišljenju, verovatno je reč o konsolidovanom računu trezora i nisu sva ta sredstva predviđena za plaćanje. Tu ima sopstvenih sredstava državnih institucija, bolnica, sudova, lokalnih zajednica, fakulteta. To je uobičajeno, država uvek ima u rezervi nekoliko stotina miliona evra za vanredne situacije.
„Sada je prilično jasno da će deficit biti manji nego što je planirano rebalansom. Između 3,5 i četiri odsto BDP-a što je još visok deficit. Izgleda da neki rashodi idu slabije nego što je planirano, a prihodi su nešto bolji. Pošto se prihodi planiraju u nominalnom iznosu kada je inflacija veća i oni su veći. Dobro je što smo se ove godine zaduživali po niskim kamatama, jer će možda one dogodine biti veće“, kazao je Arsić.
Dolar - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
EKONOMIJA
Odluke velikih centralnih banaka pritisle dolar
Mapa sveta sa novčanicama evra i dolara - Sputnik Srbija, 1920, 21.11.2021
EKONOMIJA
Hoće li pasti vrednost evra
Koronavirus utiče na pad berze - Sputnik Srbija
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala