Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Mađarski čvrst veto otkriva nejedinstvo Zapada prema Dodiku i Srpskoj – Šmit podiže ulog

© AFP 2021 / Joe Klamar /Viktor Orban
Viktor Orban - Sputnik Srbija, 1920, 20.12.2021
Pratite nas
Mađarski veto na uvođenje sankcije Republici Srpskoj od strane EU znak je da nema jedinstvene politike koja se vodi prema RS, mišljenje je analitičara Stevice Deđanskog. U isto vreme, Kristijan Šmit tzv. visoki predstavnik u BiH, pretnjama umesto da spušta on diže tenzije, zaključuje Vlade Simović, politikolog iz Banjaluke.
Deđanski kaže da Mađarska nije usamljena u tom stavu i veruje da bi još neke države mogle da posegnu za vetom ukoliko EU posegne za drakonskim merama koje najavljuje.

Mađarski veto znak nejedinstva EU

„Pritisak koji je postojao nad Srbijom od strane zapadnog faktora zbog Kosova i Metohije preusmeren je na RS, očekujući da će tu imati lakšu prođu i da će imati jedinstvenu politiku oko pritisaka na RS koji bi trebalo da rezultira ukidanjem Srpske. Međutim, Mađarska je pokazala doslednu politiku i shvatanje da bez uvažavanja srpskog pitanja nema ni stabilnosti ni mira i to su više puta rekli,“ podseća Deđanski.
Ponašanje Mađara pokazuje da nisu ograničeni politikom EU, mišljenje je sagovornika Sputnjika, kao što je to slučaj sa većinom njenih članica koje su postale protektorat Amerike.
Simović podseća da su Srbi, a posebno RS i Milorad Dodik, oduvek u jednom delu zapada bili i ostali loši momci. I sve to zahvaljujući lošoj slici koja se o njima stvara, a ne zbog realnog stanja.
„Javno mnjenje u Evropi u ogromnoj meri prostor u RS kao i njene predstavnike još od devedesetih doživljava kao remetilački faktor u BiH što ne odgovara stvarnosti na terenu. Na to su uticali i danas utiču razne lobističke strukture zahvaljujući politikama koje su još tada projektovali neoliberalni krugovi, i ta atmosfera je preneta i na današnjicu. To se nije u ogromnoj meri promenilo jer se ide po jednom obrascu koji je zacrtan bez obzira što RS insistira na ustavnosti i poštovanju Dejtonskog sporazuma,“ kaže Simović.

Šmit doliva „ulje na vatru“

Glas Mađarske jeste, kako kaže, bitan, ali pitanje je da li je i dovoljan u smislu da i ostatak EU bude zainteresovana za stvarno stanje stvari u Republici Srpskoj.
„Jedan deo zemalja EU gde su počele da snaže suverenističke ideologije počinje da jača i oni shvataju da RS ne radi ništa drugo osim što traži poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma. To je Mađarska uvidela ali to na žalost nije slučaj sa ostalim članicama EU, posebno u Nemačkoj, Francuskoj i drugim ključnim zemljama EU negativno orijentisane prema RS verovatno zato što su pod utiskom raznih interesnih grupa koje su probošnjački orijentisane,“ veruje Simović.
U idejnom smislu, napominje on, to je sistem koji je teško redefinisati i bila bi potrebna socijalizacija evropskog prostora da bi se objektivnije gledalo na dešavanja u BiH i na RS. „Ulje na vatru“ dodaje i tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit koji za Dodika kaže da je „prešao granicu retoričkog potpirivanja vatre“, a u stvari je on koji svojim pretnjama to radi.
„Takozvani visoki predstavnik za BiH je došao sa mandatom koji RS ne priznaje, a njegova svrha kad je reč o Dejtonskom mirovnom sporazumu je odavno prošla. On u BiH deluje kao politički instrument dela sveta koji preko njega žele da ostvare prodor njihove politike na ovom prostoru. Politički je degutantna i nije primerena savremenom svetu i demokratiji politika ucena, pritisaka i pretnji koju gospodin Šmit kao svi njegovi prethodnici nastavlja ka RS. To nije dobro jer trebalo bi da miri i balansira među stranama, a ne da jednu stranu zastupa. Na žalost, njegova je politika takva,“ napominje Simović.
Na pitanje, hoće li Šmit, kako tvrdi, protiv RS upotrebiti sva „raspoloživa oružja“, počev od bonskih ovlašćenja pa nadalje ili ne, Simović kaže:
„Politika ucene je primenjivana i ranije , a mislim da u RS postoji jasan i širok konsenzus oko otpora o nametanju bilo kakvog rešenja koje bi ugrozilo institucionalno funkcionisanje RS i njene nadležnosti. Reakcija bi sigurno bila danas drugačija nego što je bila ranije.“

Bonska ovlašćenja teško upotrebljiva

Simović napominje i da bi zbog promene odnosa na globalnoj sceni primena bonskih ovlašćenja od strane tzv visokog predstavnika danas bila teža.
Podsećanja radi Kristijan Šmit je rekao je „da je član Predsedništva BiH Milorad Dodik "prekoračio liniju retoričkog potpirivanja vatre, poništavajući odluke visokog predstavnika i ne priznajući Ustavni sud BiH". On je u intervjuu za nemački "Ziddojče cajtung" objasnio da je njegova obaveza da obezbedi civilno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kao što stoji u Aneksu 10, kako bi zaštitio BiH od raspada. Šmit je naglasio da su mu na raspolaganju Bonska ovlašćenja koja uključuju i smenu političara koji krše Dejton, ali, dodao je, "iz najubojitijeg topa ne smemo da pucamo sve dok postoje druga sredstva".
On očekuje da će EU naći način da se Miloradu Dodiku uvedu sankcije koje je sprečila Španija kao i da je Savet za sprovođenje mira (PIC) početkom meseca potvrdio da će svako kršenje Dejtonskog sporazuma imati posledice, ali da se trenutno još vode razgovori sa Dodikom. On je istakao i da zna " da Dodiku hitno treba novac, kao i da sa MMF-om, Svetskom bankom, EBRD-om uspešno radim na tome da Dodik novac dobije samo pod strogim uslovima.“ Mađarska je najavila da će uložiti veto ukoliko EU odluči da Miloradu Dodiku uvedu sankcije.
Tajni agenti - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 22.12.2021
Podkast
Najezda stranih izaslanika na Zapadni Balkan | Svet sa Sputnjikom
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala