Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Naučnici otkrili ko brže uči – moždane ćelije u posudi ili veštačka inteligencija /video/

CC BY 2.0 / NIH Image Gallery / Flickr / Neuronska mreža
Neuronska mreža - Sputnik Srbija, 1920, 20.12.2021
Pratite nas
Australijski naučnici koji proučavaju veštačku inteligenciju otkrili su da kada se žive moždane ćelije u Petrijevoj posudi stave u ono što istraživači nazivaju „virtuelni svet igara“, one mogu da nauče da igraju video-igricu pong, izvestio je magazin „Nju sajentist“.
„Mislimo da je fer nazvati ih kiborg mozgovima“, navodi se u izveštaju Breta Kejgana, glavnog naučnog službenika „Kortikal labsa“.
Prema publikaciji, mnogi naučnici iz celog sveta istražuju mreže neurona u posudama, često formirajući organoide nalik mozgu. Ali nalazi „Kortikal labsa“ su prvi put otkrili da mini-mozak obavlja zadatke usmerene ka cilju.
Međutim, stotine hiljada ljudskih moždanih ćelija u posudi ne samo da mogu naučiti da igraju pong, već i da povećaju svoje performanse brže od veštačke inteligencije, navodi se u izveštaju.

„Često kažemo da žive u Matriksu“, rekao je Kejgan. „Kada su u igri, veruju da su oni reket.“

Štaviše, iako ove moždane ćelije u posudi nisu tako dobre u pongu kao veštačka inteligencija ili pravi ljudi, one uče brže, ističu naučnici u svojoj studiji.
„Neverovatan aspekt je koliko brzo nauče za 5 minuta u realnom vremenu“, rekao je Kejgan. „To je zaista neverovatna stvar koju biologija može da uradi.“
Program „Diš breins“, koji kompanija razvija, sastoji se od 800.000 do milion živih moždanih ćelija, što je otprilike ekvivalent mozgu bubašvaba. Neke sadrže embrionalne moždane ćelije miševa, dok druge ćelije ljudskog mozga izvedene iz matičnih ćelija. Nizovi mikroelektroda koji mogu da stimulišu i čitaju aktivnost ćelija uzgajaju se na vrhu ćelija. Pucanje elektroda sa leve ili desne strane jednog niza govori mini-mozgu da li je lopta sa leve ili desne strane, simulirajući rudimentarnu verziju ponga bez protivnika. Bliskost signala je naznačena njihovom frekvencijom.
Reket se pomera levo ili desno u skladu sa određenim obrascima aktivnosti kroz neurone. Kompjuter reaguje na ovu aktivnost, a mini-mozak uči kako da rukuje reketom zahvaljujući povratnim informacijama od elektroda.
Kao dve moguće primene za nalaze naučnika navodi se poboljšano mašinsko učenje i testiranje lekova kako bi se posmatralo kako eksperimentalni lekovi utiču na mozak.
Ljudski mozak - Sputnik Srbija, 1920, 27.11.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Poguban uticaj šećera na mozak: Istraživanje pokazalo da ostari čak 11 godina
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala