Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Istorija zločina koji je obeležio 20. vek: Registar smrti Trećeg Rajha

© Zvonimir PešićNaučni skup "Drugi svetski rat 1941. godine- 80godina od početka antifašističke borbe u Srbiji i Jugoslaviji"
Naučni skup Drugi svetski rat 1941. godine- 80godina od početka antifašističke borbe u Srbiji i Jugoslaviji - Sputnik Srbija, 1920, 21.12.2021
Pratite nas
Strahote Drugog svetskog rata zahtevaju da se o njima stalno priča kako se ne bi desilo da za nekoliko godina potomci onih koji su ubijali u ime nacističke Nemačke, ali i potomci onih koji su od nje stradali pomisle da je 9. maj samo Dan Evrope a ne i Dan pobede kojim je završen Magnum crimen u ime ideje jednog čoveka
Međunarodni naučni skup na temu 80 godina antifašističke borbe u Srbiji i Jugoslaviji, koji je pod pokroviteljstvom predsednika Srbije organizovao SUBNOR, okupio je u Beogradu naučne vrhove iz Rusije, Slovenije i Srbije. U okolnostima kada se olako i tendenciozno krivotvore istorijske činjenice, a oni koji su činili strašne zločine, rečima general majora Vidosava Kovačevića, danas čine sve da prikriju tragove tih zločina, ovakva podsećanja vraćaju istinu na pripadajuće joj mesto.
U uvodnom govoru general major Vidosav Kovačević kaže da je u Srbiji poslednjih godina antifašizam prepoznat kao civilizacijska vrednost.

Milioni funti za propagandu

Pored glavnog toka učesnici skupa su osvetlili i javnosti malo poznate detalje vezane za istoriju Drugog svetskog rata ali i ponudili odgovore na pitanja zašto je napad nacističke Nemačke na Sovjetski Savez označio početak velikih hapšenja u Srbiji, šta je Hitler preduzeo da slomi oslobodilački duh naroda koji nije stenjao pod tiranijom nego pucao u tiranina, te da li bi se istorija velikog rata promenila da je neko želeo da uvaži francuskog atašea u Moskvi koji je slao vapijuća pisma Vladi u Parizu: Uđite u savez sa SSSR-om?
Pukovnik Dalibor Denda vojni puč 27. marta osvetlio je iz ugla činjenice da je Beograd u tom trenutku bio pretvoren u propagandnu centralu čitavog Balkana.
”Prema proceni Hjua Daltona šefa Uprave za specijalne operacije (SOE) opšti troškovi britanske krune u Jugoslaviji, za stvaranje pogodne klime uoči puča od 27. marta 1941. godine, iznosili su više od 100.000 britanskih funti ili 17.650.000 ondašnjih dinara, što je bilo oko devet puta više od novca koji je Britanija uložila u propagandne svrhe u Jugoslaviji od početka rata do sredine 1940. godine“.

Obaveštajna razmena sa Britancima

Istovremeno kreće, napominje Denda, i obaveštajna razmena sa Britancima u koju je bilo uključeno i vojno krilo zaverenika protiv Hitlera čiji se glavni centar nalazio u rukovodećim krugovima nemačke vojne obaveštajne službe (Abwehr). Tako su, kaže, od aprila 1940. godine preko jugoslovenskog vojnog izaslanika u Berlinu, pukovnika Vladimira Vauhnika u Beograd stizale najvrednije informacije za vođenje rata koje su preko načelnika Obaveštajnog odeljenja jugoslovenskog glavnog generalštaba pukovnika Žarka Popovića prosleđivane Britancima.
Na vest o uspešno izvedenom puču britanski premijer Vinston Čerčil je patetično izjavio da je jugoslovenska nacija rano jutros pronašla svoju dušu. Za Hitlera to je značilo da pohod na Balkan može da počne.

Vapaj francuskog atašea

Iz ruskog ugla o tragičnim događajima 1941. svoje viđenje je izneo Aleksandar Veršinjin sa Istorijskog fakulteta MGU Lomonosov. On smatra da su oni bili nemogući bez međunarodnih uslova koji su se razvili u drugoj polovini 1930. kao rezultat čitavog niza namernih zabluda i grešaka diplomatije u Engleskoj i Francuskoj- čuvarima statusa kvo koji je nastao posle 1918.
„Primer uzajmnog delovanja SSSR i Francuske posle 1935 kada je potpisan bilateralni pakt o uzajamnoj pomoći, živopisan je primer da ključna zapadna zemlja pogrešno razume suštinu sovjetske spoljne politike. Francuski kolega pukovnik F.Gelton komentarišući razloge neuspeha francusko sovjetskog projekta, govori o o trijumfu onoga što se na engleskom naziva wishful-thinking-težnja da se međunarodna situacija sagleda onakvom kakva jeste, već onakovom kakvi bi želeli da bude“.
Veršinjin kaže da je francuska diplomatija tradicionalno posmatrala SSSR kao tamnu fleku na mapi Evrope.
Jedan od retkih ljudi koji su u tim kritičnim vremenima zavapili da je Francuskoj očajnički potreban sporazum sa SSSR, te da je potreban zapadni pritisak na Varšavu kako bi je primorao da prihvati sovjetsku pomoć bio je vojni ataše Francuske u SSSR Ogist-Antoan Palas. No, u leto 1939., kaže Veršinjin, bio je to čovek koji nije mogao da natera rukovodstvo svoje zemlje da promeni kurs. Da li bi njegov predlog prošao da je poput svog kolege u Moskvi atašea kapetana Donta zapitao da li Moskvi treba da se prizna pravo na sigurnosni pojas na Zapadu?

Jedno je revizija, drugo krivotvorenje

U referatu posvećenom temi vojnih akcija slovenačkih partizana, Blaž Torkar je podsetio da su uprkos naklonjenosti Nemačkoj nakon okupacije Dravske banovine, počele pripreme za ustanak koje su su se ubrzale nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez.
Rezimirajući značaj skupa Dmitar Tasić sa Instituta za noviju istoriju ocenio je da ovakve konferencije imaju značaj ne u smislu svečarskog obeležavanja nego ozbiljnog naučnog pristupa. Po njemu, revizija istorije koja je druga zadata tema skupa, ne mora da bude nužno loša.

„Postoje situacije kada novi izvori nude nove ocene i nova saznanja. Začetnicima istorije Jugoslavije gomila dokumenata nije bila dostupna. Recimo, u Vojnom arhivu je tek nedavno postala dostupna građa vojnobezbednosne službe- KOS-a. Drugo je sasvim zloupotreba ili stavljanje istorije u dnevnopolitičku funkciju“

Izjednačavanja totalitarnih režima, izjednačavanja komunizma i fašizma na kojem se insistira poslednjih godina, zaključuje, stavovi su koji ne uzimaju u obzir širi kontekst. Zato je, kaže, značajno učešće predstavnika iz Rusije koji su izneli nove detalje vezane za prelomne događaje koji su obeležili 1940-1941.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala