Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Haos u Dauning stritu: Britaniju potresaju skandali, a Borisa Džonsona napuštaju ključni saradnici

© AP Photo / Kirsty WigglesworthBritanski premijer Boris Džonson
Britanski premijer Boris Džonson - Sputnik Srbija, 1920, 22.12.2021
Pratite nas
Umesto da proslavlja godišnjicu zvaničnog razlaza sa Evropskom unijom, britanska vlada suočava se sa nizom problema. Pored novog rekorda zaraženih korona virusom u zemlji, glavobolju britanskom premijeru Borisu Džonsonu zadaju i brojni skandali, ali i ostavke ključnih ljudi u Dauning stritu.
Džonson se, naime, još nije oporavio od kritika javnosti zbog novog skandala povezanog sa kršenjem protivepidemijskih mera u koji su umešani pojedini zvaničnici njegovog kabineta, a koji je prouzrokovao i ostavku njegove nekadašnje portparolke Alegre Straton, a već je usledio novi potres – ostavka pregovarača za „bregzit“ Dejvida Frosta. Kako navode britanski mediji, on će funkciju napustiti u januaru jer je razočaran smerom vladine politike.

Haos u Dauning stritu

Prema rečima dopisnika srpskih medija iz Londona Siniše Ljepojevića, ostavka lorda Frosta, čoveka koji je predvodio pregovore o istupanju Velike Britanije iz članstva u EU, predstavlja izuzetno važan događaj i praktično šlag na torti čitave serije ostavki u britanskoj vladi.
Kako kaže, otišla je cela ekipa ljudi koji su u političkom smislu stvorili Borisa Džonsona i koji su kasnije nosili politiku „bregzita“, politiku koja je simbolizovala jednu temeljnu promenu u politici Velike Britanije.
„Prvo je otišao Dominik Kamings, a posle njega Li Kejn, strašno važna ličnost i čovek koji je osam godina bio Džonsonov šef kabineta dok je on bio na funkciji gradonačelnika Londona. Usledile su ostavke još jednog broja manje važnih ljudi i na kraju je otišao najozbiljniji čovek u tom kabinetu, lord Frost, koji simbolizuje tradicionalnu Britaniju. Tako da je Boris Džonson ostao sam“, navodi Ljepojević.
Svi ovi ljudi su otišli, pojašnjava naš sagovornik, jer je britanski premijer napustio politički koncept koji ga je doveo na vlast, a koji je trebalo da znači jednu istorijsku prekretnicu savremene Britanije. Tome je, kako kaže, po svoj prilici doprinela Džonsonova supruga, za koju se veruje da je osoba koja zapravo vodi vladu i upravlja premijerovim odlukama.

Politička izdaja Borisa Džonsona

Prema njegovim rečima, Dejvid Frost nije podneo ostavku samo zbog „bregzita“ jer je on taj proces praktično završio, već zbog kompletne politike koja se vodi i „političke izdaje“ Borisa Džonsona.
„Kap koja je prelila čašu bile su najnovije manipulacije sa korona virusom i tim novim omikron sojem, jer je to nečija druga politika, a ne britanska. Mislim pre svega na tu „duboku državu“ koja se ponaša kao globalna vlada i koja pokušava da pritiscima preko koronavirusa razvlasti nacionalne vlade, nametne ponašanje koje građani tih zemalja ne žele i koncept koji je protiv tih država. Boris Džonson je očigledno prihvatio taj diktat „duboke države“, uprkos tome što je čitav koncept „bregzita“ bio da se ne slušaju ti centri moći, već interes građana Velike Britanije“, napominje Ljepojević.
Sa tom činjenicom, kako kaže, lord Frost nije hteo da se pomiri.
„On je inače jedan vrlo strpljiv, iskusan i sposoban čovek i može se samo zamisliti do koje mere je došao taj haos u vladi kada je i Frost odlučio da ode“, primećuje Ljepojević.
Na pitanje da li je Britanija više dobila ili izgubila napuštanjem Evropske unije, Ljepojević kaže da je zakonski gledano „bregzit“ završen i tu nema nazad.
„Sa druge strane većina ljudi glasala je za „bregzit“ jer nisu više želeli da slede model društva koje oličava Evropska unija i za koju se smatra da je destruktivna, već su hteli da se Britanija vrati tradicionalnom sistemu i politici. U tome „bregzit“ nije uspeo jer iako su Boris Džonson i ova vlada došli na vlast zahvaljujući „bregzitu“, oni do sada nisu uspeli da odvoje Britaniju od tog modela društva i zapadne politike“, ističe novinar.
U tom smislu je, zaključuje Ljepojević, rano govoriti o visini dobitaka i gubitaka, jer se Britanija i dalje nalazi u svojevrsnom „praznom“ prostoru gde su još uvek prisutna velika lutanja i to ne samo politička već i ekonomska tumaranja budući da se veliki deo privrede još nije snašao.

Duboka politička kriza

Komentarišući poslednja istraživanja agencije Ipsos Mori koja pokazuju da većina odraslih Britanaca smatra da premijer Boris Džonson neće biti na toj funkciji do kraja sledeće godine, Ljepojević kaže da treba podsetiti da je politički sistem u Britaniji takav da je premijer istovremeno i lider vladajuće partije.
„Premijer može da ode samo kada ga vladajuća partija smeni sa mesta lidera stranke ili ako sam podnese ostavku. Međutim, iako je raspoloženje u Džonsonovoj partiji usmereno protiv njega, ispostavilo se da on vlada zahvaljujući opoziciji koja svojim glasovima podržava sve najgore odluke vlade, uključujući ove vezane za pandemiju“, objašnjava naš sagovornik.
Konzervativna partija je, ukazuje on, dala Borisu Džonsonu rok od šest meseci da se vrati svojim izvornim političkim principima ili će u suprotnom biti smenjen.
„Britanija ulazi u jednu veliku političku nestabilnost, ali uprkos dubokoj političkoj krizi treba imati na umu da je Džonson poznat po tome da može za noć da „okrene ćurak“ i vrati se na scenu. Međutim, pošto vlada njegova žena, a ne on, lično mislim da će u toku iduće godine, na ovaj ili onaj način, otići sa funkcije lidera partije, a samim tim i sa mesta premijera“, zaključuje Siniša Ljepojević za Sputnjik.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala