Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Presušuju litijum i kobalt: Šteta već postoji, a Evropa bi mogla da bude zabrinuta za budućnost

CC BY 3.0 / cropped photo/Dnn87 / Litijumski ingoti
Litijumski ingoti - Sputnik Srbija, 1920, 25.12.2021
Pratite nas
Rezevre važnih sirovina, poput litijuma i kobalta, koje na tlu Evrope eksploatišu rudarske kompanije, mogle bi da presuše u narednih nekoliko desetina godina i osujete planirani tempo industrijskog razvoja bogatih zemalja Starog kontinenta. U nezavidan položaj EU je došla jer je prekasno shvatila da se većinski oslanja na kinesku proizvodnju sirovina.
Istraživanje nemačkog Instituta „Dojče virtšafts“ pokazalo je da bi sirovine koje se koriste za proizvodnju baterija, poput kobalta, litijuma i grafita mogle da se značajno prorede u sledećih 11 godina. Ukupno 22 važne sirovine ocenjene su kao ugrožene, a među njima su i olovo, srebro, magnezijum, iridijum, nikl, platina...
Iako iz Instituta kažu da su rezultati istraživanja upozorenje da „nešto mora da se učini“, ali da još uvek nema razloga za brigu, mnogi strahuju da bi ugroženost sirovina mogla da značajno uspori energetsku tranziciju i izazove velike probleme pobornicima e-mobilnosti, odnosno električnih automobila, piše portal „Vohenblik“.

Presušuju rezerve sirovina

Profesor geohemije Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Prelević pojašnjava da te sirovine neće u potpunosti nestati sa planete, već da njihove postojeće rezerve koje su na raspolaganju rudarskim kompanijama koje ih eksploatišu mogu da budu dovedene u pitanje u sledećih nekoliko desetina godina.
„Sasvim je moguće da su te rezerve pri kraju. Znamo da od 2014. godine, kada je Evropska komisija propisala spisak kritičnih elemenata i minerala, kojih ima 22, EU intenzivno traga za tim sirovinama na evropskom kontinentu, uključujući Srbiju i ostale zemlje koje nisu članice. Velika sredstva se ulažu u geološka istraživanja tih elemenata“, kaže Prelević.
EU je uvidela, predočava Prelević, da se samo tri odsto tih sirovina ne uvozi iz drugih zemalja, odnosno da se većina njih uvozi iz Kine, koja je zbog svog ubrzanog industrijskog rasta početkom ovog veka počela da izvozi manje, zbog čega se Evropa našla u nebranom grožđu.
Unija je tada shvatila da, dodaje on, mora da nađe ravnotežu između strategijskog razvoja i ekologije, pa zato sada traga za kompromisom i rudama na Starom kontinentu, čiji nedostatak ugrožava najsavremenije brzorastuće industrije u kojima Evropa prednjači.
„Da ne pričam o korišćenju u električnim automobilima, motorima, GPS-ovima, turbinama u vetroparkovima... Imate niobijum, koji je takođe kritični metal, koji je super provodnik, ima jako visoku temperaturu topljenja i praktično je potpuno rezistentan prema koroziji. Čim imate neke elemente koji su rezistentni prema koroziji, dodate ih čelicima, a imate industrije kojima je potrebna niska korozivnost delova“, ističe Prelević za „Sputnjik“.
© pixabay.comZa pronalaženje zamenskih sirovina potrebni su veliki novac i godine istraživanja.
Litijum-jonske baterije - Sputnik Srbija, 1920, 21.12.2021
Za pronalaženje zamenskih sirovina potrebni su veliki novac i godine istraživanja.

Alternativa – ni na vidiku

Prelević napominje da je s napretkom industrije potreba za tim sirovinama, kojih u Evropi skoro da nema, sve veća i da su za pronalaženje alternative, odnosno zamenskih sirovina potrebni veliki novac i godine istraživanja:
„To ne može odjedanput. Recimo, niobijum sam po sebi, kao element, ima ta svojstva. Vi morate da prilagodite tehnologiju da ga prvo nađete, a potom da ga izvučete iz rude i to mora da bude na ekološki prihvatljiv način, što je aktuelno danas kod nas. Onda se ispostavi da ga baš i nemate mnogo, pa onda idemo skroz od početka: neka tehnologija se opet ispituje sa zamenskim elementom, gde imamo taj element, kako ćemo da ga eksploatišemo i tako dalje“.
Evropa je bila previše opuštena i kasno se setila da se, kaže Prelević, najviše oslanja na kinesku proizvodnju sirovina:
„Ovo je sad vađenje kestena iz vatre. Već je napravljena neka šteta, koliko vidim. U svakom slučaju, možemo da budemo malo zabrinuti u tom smislu da Evropske zemlje neće imati rast koji one očekuju. Međutim, to su bogate zemlje, to je Evropa. S druge strane, mi smo malo na rubu Evrope i na drugačiji način se razvijamo“.
Upravo zbog toga je teško napraviti projekcije kako bi se manjak tih sirovina odrazio na Srbiju, zaključuje Prelević na kraju razgovora za „Sputnjik“.
Električni automobil - Sputnik Srbija, 1920, 19.12.2021
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Loše vesti za električne automobile – studija predviđa da će litijum i kobalt nestati za 11 godina
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala