Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Na pomolu noćna mora za EU: Berluskoni razmišlja o kandidaturi za predsednika

© AFP 2021 / TIZIANA FABIBivši italijanski premijer Silvio Berluskoni
Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni - Sputnik Srbija, 1920, 26.12.2021
Pratite nas
Eventualna kandidatura bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, lidera stranke Forca Italija, za predsednika Italije i njegova moguća pobeda izazvala bi tektonski poremećaj u EU, jer bi on verovatno obnovio odnose sa Rusijom a nije isključeno ni da bi pokušao da Italiju izvede iz EU, ali ni da potegne pitanje otpriznavanja Kosova.
Ovo je mišljenje Milisava Paića, direktora Srpskog spoljnopolitičkog kruga i diplomate u penziji, na glasine da Berluskoni planira da se u svojoj 84-toj godini kandiduje za prvog čoveka Italije početkom iduće godine. Iako Berluskoni ovu vest nije ni potvrdio ni demantovao, deo političke Italije već sad je u panici, pa su neki krenuli i da pišu peticije protiv njegove potencijalne kandidature.

Da li je na pomolu noćna mora EU

Paić primećuje da Berluskoni sa svojim skandalima, seksi zabavama „bunga bunga“ i još svačega teško da moralno može da dobije na izborima ali, kako kaže, politika je fluidna materija i sve je moguće a Berluskoni zna sa narodom.
„Po nekom pravilima, italijanski predsednici su ljudi u ozbiljnim godinama, i sa te strane to i ne bi bio neki problem ali je činjenica da bi njegov dolazak na mesto predsednika republike imao vrlo veliki uticaj na međunarodnu poziciju Italije bez obzira što je predsednik manje-više protokolarna ličnost,“ kaže Paić.
Berluskonijeva politika na međunarodnoj sceni bi bila dosta drugačija nego što je sada u Italiji koja, smatra Paić, spada u najposlušnije vojnike EU.
„Ono što je sigurno jeste da bi Berluskoni normalizovao i znatno unapredio odnose sa Rusijom jer je on i u ranijem periodu imao posebne afinitete prema Moskvi, a sa druge strane bi i njegova pozicija prema Srbiji i RS bila drugačije , odnosno, imao bi mnogo više razumevanja za pitanje srpskog nacionalnog korpusa,“ uveren je sagovornik Sputnjika.

Rusija, Kosovo, Srbija…

Da li bi se Berluskoni založio da se preispita odluka o priznanju Kosova jer je italijanska vlada u to vreme bila tehnička, ili ne to je pitanje na koje je, napominje Paić, sada teže dati odgovor.
„To ne bi zavisilo toliko od njega koliko od odnosa snaga u italijanskom parlamentu. Ne mislim da je to realno, jer je Italija sada jedna od najdisciplinovanijih članica NATO pakta i EU. Osim toga, ta tehnička vlada je u to vreme donela i mnoge odluke koje su bile od značaja i za EU, i to oko budžeta, iako je do njenog formiranja bilo rezervi prema tome kako da nastupi jer su postojale rezerve prema Briselu,“ podseća Paić.
Ono što je, što se tiče našeg sagovornika, realnije jeste da bi Berluskoni ako bi postao predsednik sigurno pokušao da izdvoji Italiju iz EU, što bi i te kako uzdrmalo briselsku administraciju.

Berluskoni i EU

„Berluskoni je bio jedan od najvećih kritičara i oponenata politike Brisela i poznato je da je on imao jako kritički odnos prema Nemačkoj, posebno Britaniji i manje prema Francuskoj. On je u to vreme bio političar koji je bio „trn u oku“ tim najjačim i najuticajnijim zemljama NATO saveza i nema sumnje da bi njegov izbor za predsednika Italije i te kako uticalo na raspoloženje u tim uticajnim evropskim krugovima. Sasvim je sigurno da oni ne bi sa odobravanjem prihvatili njegov izbor,“ veruje Paić.
Berluskoni, posleratni premijer Italije sa najdužim stažem, koji je u oktobru rekao - „Mislim da Silvio Berluskoni može biti koristan zemlji“ – prošlog meseca je poslao antologiju svojih govora i političkih prioriteta skoro svim od blizu 1.000 parlamentaraca koji će izabrati predsednika, obavezujući se na listu liberalnih vrednosti u nastojanju da proširi svoju privlačnost.

Stidljiva podrška za Berluskonija

Lider Unije demohrišćana (UDC) Lorenco Čeza rekao je tim povodom: „Ako je Berluskoni kandidat za predsednika republike, dužni smo da ga podržimo.“ I lider Lige, koju predvodi Mateo Salvini, u januaru je rekao da bi „Berluskoni bio veliki predsednik republike“.
Pobednički kandidat treba da obezbedi dve trećine glasova, ali ako niko ne postigne taj cilj u prva tri kruga, letvica se spušta na 50 odsto glasova plus jedan. List „Gardijan“ koji je potegao ovu priču naveo je i dug niz sudskih postupaka i presuda protiv Berluskonija i na kraju dodao: „Iz ovih razloga, molimo sve parlamentarce da ne glasaju za predsednika republike. U stvari, ne treba ni da pričaju o tome, a ako je moguće, ni ne razmišljaju o tome.”
Inače, Berluskoni i dalje pominje da je svojoj majci obećao da će jednoga dana biti predsednik. Berluskoni je biše puta bio na čelu vlade, a njegova druga vlada bila je najdugotrajnija u istoriji italijanske republike.
On je takođe vlasnik i osnivač medijskih kompanija koje mnogi nazivaju italijansko medijsko carstvo. Važi za jednog od najbogatijih ljudi Italije. Bio je i predsednik fudbalskog kluba FK Milan između 1986. i 2004; posle njegove ostavke – koja je iznuđena zakonom – 26. decembra 2004. tim nije izabrao novog predsednika, tako da je on danas samo suvlasnik tima.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala