Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Turci ipak kupuju devize, lira ponovo krenula nizbrdo

© AP Photo / Burhan OzbiliciMenjačnica u turskom gradu Ankari
Menjačnica u turskom gradu Ankari - Sputnik Srbija, 1920, 27.12.2021
Pratite nas
Turska lira je danas prekinula petodnevni rast, dovodeći u pitanje vladina uveravanja da je nacionalna valuta na putu stabilizacije nakon najavljenih državnih mera za zaustavljanje njenog kolapsa.
Nacionalna valuta Turske je trenutno u padu za 6,2 odsto i trguje se na nivou od 11,3399 za dolar na berzi u Istanbulu u 13.42 časova po lokalnom vremenu, nakon što je jutros na otvaranju potonula na 11,5831 lira za dolar, javlja „Blumberg“.
S najnovijim slabljenjem vrednosti, lira je u gubitku od preko 34 procenta prema dolaru od početka ove godine, što je najveća deprecijacija među valutama tržišta u razvoju tokom 2021.
Današnje slabljenje lire usledilo je uprkos izjavama predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana u petak da će se nacionalna valuta „postepeno“ stabilizovati posle donošenja mere za njeno jačanje, koje obuhvataju i zaštitu vlasnika štednih bankarskih depozita u lirama.
Podaci turske centralne banke pokazuju da su monetarne vlasti snažno intervenisale na deviznom tržištu, što je dovelo do rasta vrednosti lire prošle nedelje od 54 odsto, čime je načinila zaokret nakon gubitka od 15 procenata nedelju dana ranije.
„Ako se prodaja deviza centralne banke eventualno smanji, može se ponovo desiti uzlazno kretanje kursa dolara prema liri“, naveo je Ibrahim Aksoj, glavni ekonomista u banci „HSBC Holdings“ u Istanbulu u belešci za investitore.
Erdoganove prošlonedeljne izjave nagovestile su nameru vlade da uspostavi kurs ispod nivoa od devet lira za dolar, kaže Aksoj. Ipak, Turci nastavljaju da kupuju devize uprkos zvaničnim uveravanjima, dodaje on.
Prema programu objavljenom prošle nedelje, vlada će nadoknaditi gubitke koje su pretrpeli vlasnici depozita u lirima ako pad lire premaši bankarske kamatne stope.
Deprecijacija lire se ubrzala u decembru jer je centralna banka nastavila sa smanjenjem referentne kamate, što je izazvalo zabrinutost da će takva politika sputati industriju i podstaći rast inflacije u vreme kada se zemlja bori sa širenjem kovid zaraze.
Rojters prenosi da su državne intervencije na deviznom tržištu koštale centralnu banku više od 8,0 milijardi dolara prošle nedelje, prema računici tržišnih aktera.
Dodaje se da je centralna banka samo 2. i 3. decembra direktno intervenisala prodajom 1,35 milijardi dolara da bi podržala liru, pri čemu se ona tada trgovala na nivou od oko 13,5 za dolar, nakon što je ranije zabeležila istorijski pad, trgujući se iznad nivoa od 18 lira za dolar.
U intervjuu za tv stanicu „A Haber“ Erdogan je izjavio da su Turci pokazali da veruju u domaću valutu, te da su njihovi depoziti u lirama porasli za 23,8 milijardi nakon objave programa protiv dolarizacije.
Međutim, podaci nadzornog organa za bankarski sistem BDDK pokazali su da su turski individualni deponenti prošlog utorka čuvali na računima 163,7 milijardi dolara u čvrstoj valuti, što je praktično nepromenjen nivo u odnosu na prethodnu nedelju kada je ukupan iznos bio 163,8 milijardi dolara, preneo je Tanjug.
Centralna banka Turske je od septembra smanjila referentnu kamatu za 500 baznih poena na 14 posto, uprkos inflaciji koja je porasla na više od 21 odsto. Ekonomisti predviđaju da će rast potrošačkih cena sledeće godine premašiti 30 procenata, delom zbog pada vrednosti lire.
Glavni indeks Istanbulske berze BIST 100 jutros je u plusu za 2,6 odsto.
Menjačnica u Turskoj - Sputnik Srbija, 1920, 21.12.2021
EKONOMIJA
Erdogan doneo ekonomske mere – turska lira ojačala
Turska, ekonomija, lira - Sputnik Srbija, 1920, 01.12.2021
EKONOMIJA
Haos u Turskoj: Zašto pada lira
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala