Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Hoće li Rusija obuzdati Ameriku /video/

© AFP 2021 / ALEXANDER NEMENOVPogled na rusko Ministarstvo spoljnih poslova
Pogled na rusko Ministarstvo spoljnih poslova - Sputnik Srbija, 1920, 30.12.2021
Pratite nas
Američkoj novinarki koja je pitala šta to Zapad ne razume kad je reč o Rusiji, Vladimir Putin je rezignirano odgovorio da mu se ponekad čini da Rusija i Amerika žive u različitim univerzumima. I nije pogrešio.
„Ako postoji zemlja na svetu koja bi za druge, udaljene ili susedne bila nepoznata, neistražena, više od svih drugih zemalja neshvaćena, onda je ta zemlja nesumnjivo Rusija“, pisao je još Fjodor Dostojevski 1861. godine.
„Nijedna Kina, nijedan Japan ne može biti pokriven misterijom za Evropu, kao što je Rusija sad, pa čak i možda još dugo u budućnosti. Ne preterujem, Kina i Japan su suviše daleko od Evrope, a i stiže se tamo ponekad veoma teško; Rusija je sva otvorena za Evropu, ali Evropljani karakter Rusa možda čak i slabije shvataju nego karakter Kineza ili Japanaca“, objasnio je veliki pisac.

Radoznali susedi i ruski mrazevi

Dostojevski, kao da svedoči o današnjem vremenu, podseća da su „radoznali susedi“ činili veliki napor da upoznaju Ruse, da su prikupljali materijale, brojeve, činjenice… ali, kao da ih je pratilo nekakvo prokletstvo, nikad iz toga nisu uspevali da naprave nikakve relevantne zaključke.
Zato su stvorili sliku o ljudima koji su im veoma slični, ali u isto vreme ni na koga ne liče, pa ih uglavnom tretiraju kao varvare. O ljudima prilično inteligentnim, ali koje hladne zime i mrazevi sprečavaju da stvore genije…
Nećemo se iznenaditi ako i danas sretnemo ljude koji veruju da Rusi žive u drvenim kolibama, voze se saonicama koje vuku psi i koji su inferiorniji i od Francuza, Engleza, i Nemaca. I naravno, nemaju svoje mišljenje, nego uvek i rado slušaju jednog diktatora — bio on car ili predsednik.
Putin sve to vidi i u šali ume da kaže da nije čudno što ne razumeju Ruse, kad više nisu u stanju da razumeju ni sebe.
Zato je novinarku sa početka ovog teksta strpljivo podsetio da je devedesetih dobru volju Rusije da uspostavi korektne odnose sa Zapadom taj isti Zapad shvatio kao slabost i učinio sve da do tih odnosa ne dođe. U ruskim vojnim objektima u vreme Jeljcina, čak i u nuklearnom kompleksu, sedeli su predstavnici američkih obaveštajnih službi i svakodnevno kontrolisali njihov rad. I u vladi Rusije radili su savetnici iz CIA.
„Šta je još mogla da uradi Rusija“, pitao je on, dodavši da je odgovor Amerike na sve to bio otvorena podrška teroristima na Severnom Kavkazu, koji su korišćeni za pokušaje raspada Rusije.

Pitanje na koje se mora odgovoriti

Moskva danas više nema dilema, ona ne traži ništa od Zapada, niti želi da je Zapad razume. Ali će uraditi sve što treba da osigura bezbednost države.
Zato je pitanje američke novinarke samo retorsko, što je ona i potvrdila zahtevom koji je usledio: Dajte nam garancije da nećete napasti Ukrajinu!
Od napadnutog se traži garancija da neće napadati, od žrtve se pravi agresor, jer za drugu retoriku Amerika ne zna.
Kao što ne zna ni rusku istoriju ni tragediju do koje je doveo raspad SSSR-a: tragediju naroda podeljenog granicama koje su nekad prolazile i bukvalno kroz nečije dvorište; tragediju porodica koje su tako zauvek podeljene. Kao što ne zna da granica između Rusije i Ukrajine ne sme da deli, već da povezuje taj narod, isti s obe strane. Ni da ruski tenkovi na ruskoj teritoriji ne znače najavu agresije, već podsećaju da taj narod ne sme niko da napadne.
Ali, to su sve suviše racionalna pitanja na koja nema odgovora ukoliko ne prihvatimo da je Rusija prosto zemlja koja se, kako kažu neki analitičari, našla na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme. I da to važi za čitavu njenu istoriju.
Pa ipak, mnogi će se zapitati kako se dogodilo da posle perioda uzajamnog razumevanja posle raspada SSSR-a ponovo dođe do sadašnjeg stanja.
Odgovor je vrlo jednostavan — razumevanja nije ni bilo. Postojala je ruska otvorenost prema Zapadu, želja ljudi da budu primljeni u društvo koje im je dok su gledali iza gvozdene zavese izgledalo kao elita, i s druge strane — arogancija onih koji su sebe smatrali pobednicima u Hladnom ratu. I sve dok je postojao odnos jačeg i slabijeg, lako je bilo glumiti simpatiju, slaviti Gorbačova, pozivati ga u goste i tapšati po ramenu. Nobelova nagrada koju je dobio nije bila nagrada za mir, kako se ona zvanično naziva, već nagrada za uništavanje sopstvene zemlje.

Obuzdavanje Amerike

I onog trenutka kad je ta zemlja ustala iz ruina, automatski je postala protivnik. Neprijateljstvo se najpre pojavilo u blažoj formi i raslo je paralelno sa rastom snage Rusije.
Obuzdavanje Rusije postalo je glavni zadatak i cilj Sjedinjenih Država i njihovih evropskih satelita. Ali, tu danas već vidimo paradoks. Rusija je došla u poziciju da upravo njih obuzda!
Svojom snagom, pre svega vojnom, brzinom svojih raketa i odlučnošću svog predsednika, postavila je pitanje daljeg širenja američkog i NATO oružja.
Na to pitanje Amerika ne može da ne odgovori — i ma koliko se trudila da svoj odgovor uvije u oblandu, a već se vidi da to čini, krajnji efekat će biti — zaustavljanje daljeg širenja. Što je i bio cilj ruskog zahteva.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala