Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Srbija prodala šest preduzeća, najveći zalogaj tek predstoji

© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVICPogon Jumka u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka
Pogon Jumka u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka - Sputnik Srbija, 1920, 02.01.2022
Pratite nas
U Srbiji je tokom 2021. godine objavljeno 10 javnih poziva za privatizaciju, od kojih se devet odnosilo na prodaju kapitala, a jedan na strateško partnerstvo. Postupak privatizacije okončan je za šest preduzeća, rekao je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.
Kaže da su prodati ili će njihova prodaja i formalno biti okončana ovih dana somborski Severtrans, Jadran iz Gajdobre, Minel koncern, Institut Jaroslav Černi, osečinska Krušik plastika, kao i da je kruna privatizacije kroz model strateškog partnerstva privatizacija Petrohemije.
„Uvek možete više i bolje da uradite, ali ako uzmete u obzir da u 2020. godini izbijanja pandemije nismo imali privatizacija, a 2021. u kojoj se pandemija nastavila i ekonomije su pod pritiskom koronavirusa, mislim da imamo razloga da budemo zadovoljni“, ocenio je Stevanović.
Dodao je da su efekti privatizacija na pristojnom nivou jer nije jednostavno u današnje vreme zainteresovati kupce za kapital koji je trebalo da bude prodat pre 20 godina.
„Uspeli smo, nastavljamo dalje. Mislim da ćemo postići ako ne iste, ono bolje rezultate u 2022. godini“, kazao je on.

Petrohemija — kruna privatizacije

Kao posebno značajno, zbog gabarita i poslovnih rezultata, kao i značaja za budžet i BDP, on izdvaja strateško partnerstvo sa NIS-om za Petrohemiju.
Stevanović je, u izjavi za Tanjug, ukazao da poslovanje te kompanije zavisi od odnosa cena sirovina i gotovih proizvoda, što je poslednjih godina imalo povoljne efekte na poslovanje Petrohemije, ali ima odliku cikličnog kretanja.
„Posle šest, sedam godina uspeli smo da sa strateškim partnerom nađemo zajednički jezik i da postupak privatizacije okončamo. Strateški partner NIS će u narednih šest godina imati obavezu da uloži 150 miliona evra kao dokapitalizaciju“, naveo je Stevanović.
Kako je objasnio, obaveza je da taj novac bude uložen u izgradnju fabrike polipropilena sa kapacitetom od 140.000 tona godišnje.
„Sasvim realno je očekivati da će ti kapaciteti sezati do 200.000 tona, što će dodatno podići konkurentnost Petrohemije. A najveći deo od 1.100 radnika imaće sigurnu budućnost u kompaniji koja će biti reorganizovana, i u koju će biti investirano“, rekao je on.

Planovi u 2022.

Na pitanje o planovima za privatizaciju u 2022. godini, Stevanović je kazao da za strateško partnerstvo potencijal možda imaju Simpo i Jumko.
„Za ostale kompanije verujemo da će moći da se privatizuju kroz model prodaje kapitala“, rekao je on.
Kao državne kompanije koje mogu da budu interesantne za privatizaciju, on navodi Jugoslovensko rečno brodarstvo, Ivan Milutinović - PIM i rudnik Kovin.

„Najveći zalogaj je kompanija Lasta čiji postupak privatizacije nije realizovan u 2020. i 2021. godini zbog efekata korone na sektor saobraćaja“.

Dodao je da je Lasta preživela iako kao veliko preduzeće nije bila u prilici da koristi državnu pomoć koja je usmeravana u sektor malih i srednjih firmi.
"Preživeli su, opstali, rade, funkcionišu, još jednom su dokazali da uz sve poteškoće i probleme oni jesu potencijal za budućeg investitora i ulagača", ocenio je Stevanović.
Stevanović kaže da je više banja koje su bile u planu privatizacije na zahtev Ministarstva zdravlja skinuto sa spiska, kao i da se u sektoru vodoprivrede zastalo sa privatizacijom jer je novi plan da se uradi ukrupnjavanje na četiri preduzeća.
On je objasnio da je Ministarstvo zdravlja redefinisalo stav pa sedam, osam banja koje su ranije bile u planu za privatizaciju neće biti privatizovano.
„Procenili su da ne treba da budu predmet privatizacije i Ministarstvo privrede po tom pitanju neće raditi za sada ništa“, rekao je on.
Dodao je da u slučajevima Vranjske banje, novovaroške banje Zlatar i Žubora u Kuršumliji nije bilo klasične privatizacije već je bila prodaja državne imovine preko Republičke direkcije za imovinu.
„Novi vlasnici investiraju i verujemo da će po investiranju to biti biseri banjskog turizma“, rekao je on i dodao da će kroz investicije u Vranjskoj banji benefite imati ne samo Vranje nego Pčinjski okrug i jug Srbije.
Govoreći o 2022. godini on je rekao da na tržištu još uvek mogu da se nađu Bujanovačka banja i Sijarinska odnosno Gejzir banja u Medveđi.
„Ako se nađe kredibilni investitor za ove dve banje, država će doneti odluku hoće li ih privatizovati ili ne“.
Govoreći o privatizaciji vodoprivrednih preduzeća Stevanović je otkrio da se na zahtev Ministarstva poljoprivrede odustalo od četiri već objavljena poziva za prodaju preduzeća u Banatu.
Ističe da su stvarnost, život na terenu, poplave i druge okolnosti, prosto naterali resorno ministarstvo da odluku o privatizaciji preispita.
„Započete su procesne radnje da se od 14-15 vodoprivrednih preduzeća napravi svega četiri koja će teritorijalno i organizaciono biti funkcionalna i mnogo zdravija“, rekao je on.
Kako je ocenio, ono što ne bude obuhvatilo restrukturiranje sektora biće ponuđeno ili kroz privatizaciju, ili će otići u stečaj, odnosno likvidaciju.
Luka Beograd - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2022
EKONOMIJA
„Luka Beograd“ dobila novog vlasnika
Seljak  - Sputnik Srbija, 1920, 25.12.2021
EKONOMIJA
Šansa koja menja Srbiju: Zašto Sremci jedva čekaju 2023. godinu
Koronavirus utiče na pad berze - Sputnik Srbija
Sve o domaćoj i svetskoj ekonomiji

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala