Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Hoće li i u digitalnom selu biti borbe gusana i tucanja jajima

CC0 / PIxabay / Telefon i laptop na travi
Telefon i laptop na travi - Sputnik Srbija, 1920, 03.01.2022
Pratite nas
Posle pokretanja platforme Agrosens, namenjene poljoprivrednicima kao pomoć u optimizovanju proizvodnje, novosadski Institut Biosens je otišao korak dalje. Pokrenuo je projekat digitalnog sela koji će vrlo brzo ozvaničiti, već tokom januara.
Da li će slavu dva jedinstvena svetska prvenstva u istom mestu, onog u vaskršnjem tucanju jajima i u borbi gusana, koja čuvaju tradiciju, pomutiti danas sveprisutne informacione tehnologije.

Digitalno selo Mokrin

Jasno je da je reč o banatskom selu Mokrin, a šta bi na to rekli najpoznatiji Mokrinčani, Mika Antić i Raša Popov ne bi valjalo nagađati. Izvesno je da bi neki stihovi i o tome bili ispevani, a da li će tradicija i IT naći modus vivendi, saznaćemo za tri godine.
Toliko je, naime, predviđeno da traje, odnosno da bude praćen projekat razvoja prvog digitalnog sela u Srbiji koji je pre tri nedelje već pokrenuo Institut Bosens.
Digitalno selo podrazumeva da smo mi zajedno sa kompanijama Delta i Mokrin haus ušli u projekat da jedno čitavo selo digitalizujemo u smislu aktivnosti stanovništva prvenstveno orijentisanog na poljoprivrednu proizvodnju, ali i na sve ostale apsekte koji se na nju naslanjaju. Reč je o onima poput osiguranja, bankarstva, savetodsvstva, komunikacije, logistike, svega što će biti prebačeno na digitalnu platformu čime će se praktično preći granica u sledeću epohu“, kaže za Sputnjik direktor Instituta, Vladimir Crnojević.

Kooperativa, odobravanje kredita, bolje cene

On je objasnio i šta će to praktično značiti i šta omogućava ljudima koji su povezani na platformu.
„Ono što je zamišljeno jeste da ljudi mogu na osnovu toga što su digitalizovali svoje profile i svoju proizvodnju, da dobijaju nove usluge tipa virtuelno udruživanje, virtuelne kooperative, ili automatsko odobravanje kredita, ili bolje cene pri nabavci đubriva, hemije, zato što ih je više, jer imaju to udruživanje kroz platformu“.
Direktor Instituta napominje da Mokrin ima 5000 stanovnika koji se dominantno bave poljoprivrednom proizvodnjom i da je predviđeno da projekat traje tri godine. Nada se, međutim, da će i pre tog roka, na iskustvu žitelja Mokrina, njihov primer slediti i neki drugi.
© Flickr / Lutz BlohmOptimalna proizvodnja zahvaljujući informacijama dobijenim posredstvom digitalne platforme Agrosens
Traktor na njivi - Sputnik Srbija, 1920, 28.12.2021
Optimalna proizvodnja zahvaljujući informacijama dobijenim posredstvom digitalne platforme Agrosens

Edukacija i treninzi

Na pitanje zašto baš Mokrin, Crnojević napominje da u Mokrinu već postoji kompanija Mokrin haus koja ima adekvatan prostor za edukaciju, za treninge.
Ta kompanija već neko vreme u Mokrinu okuplja digitalne nomade iz različitih delova sveta, od Amerike do Novog Zelanda, ali i regiona koji odatle rade na daljinu i tu ostaju od nekoliko dana do nekoliko meseci. Njihova infratsruktura će biti od pomoći poljoprivrednicima Mokrina da zaživi digitalno selo.
Ako je suditi prema uspehu platforme Agrosens, ni sa digitalnim selom ne bi trebalo da bude drugačije.
Biosens je projekat digitalnog sela pokrenuo nakon četiri godine pošto je u okviru tog Instituta otvoren Centar digitalne poljoprivrede Srbije i puštena u rad digitalna platforma Agrosens. Ona njenog korisnika samo pomoću pametnog telefona potpuno besplatno snabdeva bitnim informacijama zahvaljujući satelitskoj tehnologiji.
Tada smo se zapitali hoćemo li se na zemlji, usred zaparloženog srpskog sela gde svako četvrto odumire, snaći sa tom kosmičkom tehnologijom. Ko će vekovni pogled u nebo od koga zavisi letina zameniti pogledom u mobilni telefon koji će javiti meteo podatke, u kakvom je stanju zemljište, usev, da li ima i na kom delu parcele posledica suše, vlage, kako ga tretirati, da li negde treba dodatno đubriti da bi se dobila optimalna proizvodnja.

Agrosens – samo pozitivni komentari

Trebalo je potom da prođe samo pola godine pa da u Krivaji kod Bačke Topole bude otvorena prva digitalna farma u regionu, a Srbija je već imala 7000 korisnika platforme Agrosen, najviše u Evropi kada je reč o jednoj digitalnoj poljoprivrednoj platformi.
CC0 / Unsplash/SpaceX / Digitalna poljoprivreda, zahvaljujući informacijama dobijenim pomoću satelitske tehnologije
Satelit u svemiru - Sputnik Srbija, 1920, 28.12.2021
Digitalna poljoprivreda, zahvaljujući informacijama dobijenim pomoću satelitske tehnologije
Danas ih je, kaže Crnojević, 20.000 i za više od toga je, kako ističe, potreban rad na terenu, praktično od kuće do kuće, da se sa ljudima na tome radi, za šta su neophodni resursi, pogotov ljudstvo, ali i podrška države digitalizaciji poljoprivrede.
Na pitanje šta su pokazala iskustva ljudi koji koriste platformu Agrosens, on ističe da koriste sve informacije – meteo podatke, satelitsku sliku, upozorenja na bolesti, štetočine, stanje parcele... sve ono što je u arsenalu te platfiorme.
„Pokazala su da oni to intenzivno koriste, da su mnogi od njih našli nešto što im korsti ,a da mi toga nismo ni bili svesni i da ta potreba za inovativnosti kod ljudi postoji da koriste alate da olakšaju sebi život i proizvodnju. Povratne informacije su isključivo pozitivne. Imamo do sada više od hiljadu komentara za ove četiri godine. Nema nijedan jedini negativan. Uglavnom su pohvale i predlozi za poboljšanje“, kaže Crnojević.

Novi Institut do kraja 2022.

Na pitanje kako se sam Institut razvija, njegov direktor kaže da je narastao na 130 stalno zaposlenih i 50 spoljnih saradnika. Poslovi se šire kako u komercijalnom sektoru, tako i za državnu upravu na teritoriji Pokrajine Vojvodine. Sve subvencije, svi konkursi, sve što ide radi se kroz sistem koji je razvio Institut, ističe naš sagovornik. Sarađuju sa naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu, uglavnom iz domena biotehnologije, inovacija, veštačke inteligenmcije, ali i sa pojedinim kompanijama.
A napreduje i izgradnja nove zgrade Instituta i nadamo se da ćemo se krajem 2022. useliti i u njoj čekati sledeću Novu godinu, kaže Crnojević za Sputnjik.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala