Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Sankcije Dodiku će ujediniti Srbe /video/

© Foto : Radiotelevizija Republike SrpskeDefile u Banjaluci povodom proslave Dana Republike Srpske.
Defile u Banjaluci povodom proslave Dana Republike Srpske. - Sputnik Srbija, 1920, 06.01.2022
Pratite nas
Posle proširenja američkih sankcija Miloradu Dodiku, nema nikakve dileme da će politička situacija u BiH biti još zategnutija nego što je bila. Bošnjaci će likovati, a Srbe će sankcije ujediniti i još više ih učvrstiti u uverenju da je potrebno tražiti da se otete nadležnosti barem delimično vrate.
Ovako novinar i politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara komentariše proširenje američkih sankcija srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku. Od 5. januara, Dodik i banjalučka Alternativna televizija, nalaze se na američkoj „crnoj listi“, zbog navodne korupcije.

Sankcije Dodiku ne rešavaju probleme u BiH – samo ih raspaljuju

Sankcije, prema Kozomarinim rečima, neće rešiti probleme zbog kojih je došlo do narušavanja odnosa unutar BiH – otimanja nadležnosti Republici Srpskoj, nametanje Inckovog zakona o zabrani negiranja genocida, odluke Ustavnog suda BiH o prebacivanju nadležnosti nad gazdovanjem poljoprivrednim zemljištem i šumama na zajedničke institucije.
„Sigurno je da će odnosi u BiH biti još više poremećeni nego što su sada i sigurno je da BiH polako tone u beznađe. Ovo sada nije samo vetar u leđa SNSD-u, nego svim Srbima, osim dve opozicione partije koje su očigledno ponašaju po diktatu SAD. Da su izbori sutra, mislim da bi SNSD ubedljivo pobedio“, konstatuje Kozomara.
Sa druge strane, sociolog Vojislav Savić smatra da sankcije Dodiku ni u kojoj meri neće uticati na političke prilike u BiH.
„Te sankcije su samo proširene na jednu od medijskih kuća u Republici Srpskoj, Alternativnu televiziju i odnose se na poslovanje u SAD. Mislim da to ne pogađa nijednog političara iz Republike Srpske. Tako da, dok god međunarodne institucije ili EU ne donesu takvu jednu odluku, a teško da će je doneti zato što tamo imate i druge zemlje koje se pitaju, a ne samo SAD, to ne znači ništa. Više je simbolička poruka da niste poželjni za jednu administraciju“, navodi Savić.

A šta je sa Bošnjacima optuženim za korupciju

Ironija sudbine je da je pod sankcijama zbog navodne korupcije jedna banjalučka televizija, dok crnogorski predsednik Milo Đukanović nije – gledano iz vizure Bajdenove administracije, on je pošten, dodaje on. Takođe, američki ambasador u BiH i specijalni izaslanik Bele kuće za izbornu reformu sastaju se sa bošnjačkim političarima optuženim za korupciju.
„Bez ikakvog postavljanja pitanja legitimno se sarađuje sa svima, ali kada idete protiv interesa SAD možete biti optuženi i za korupciju, i za brojne druge stvari. Dakle, jedan vrlo selektivan, površan i nimalo plodonosan način vođenja politike“, ističe Savić.
Komentarišući optužbe za korupciju protiv Dodika, Savić smatra da je srpski član Predsedništva osoba koju najviše nadziru u BiH, kako domaće, tako i strane službe.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija, 1920, 06.01.2022
SRBIJA
Vučićev komentar na potez SAD: Srbija neće provoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda
„Uzimajući u obzir animozitet koji zapadne diplomate uglavnom gaje prema Miloradu Dodiku, mislim da bi iskoristili svaku mogućnost da utiču na njegov javni ugled ili da ga optuže ako imaju nešto konkretno vezano za korupciju“, kaže on i podseća da je nekoliko puta to i pokušano uz pomoć iskonstruisanih afera.
Međutim, ponavlja on, sa američkim sankcijama problem je njihova selektivnost – Vašington sarađuje sa brojnim korumpiranim političarima iz BiH i iz regiona – takvim pristupom Amerika više ne može da dezavuiše unutrašnje političke prilike, čak ni u zemlji kakva je BiH.

Dodikove reči treba shvatiti doslovno

Povodom Dodikove poruke, izrečene na konferenciji za novinare u sredu, da bi uvođenje sankcija Republici Srpskoj bilo znak za proglašenje samostalnosti tog entiteta, Anđelko Kozomara kaže da bi je trebalo shvatiti doslovno, jer šta Srpskoj ostaje u tom slučaju.
„Znači, polovina BiH bi bila pod sankcijama, a druga polovina bi ostala netaknuta, mogla bi da se razvija, da trguje. Šta u toj situaciji ostaje Republici Srpskoj osim da se otcepi i da samostalno pokuša da pronađe put iz ove, zaista neverovatne situacije“, objašnjava Kozomara.
Ipak, sankcija Republici Srpskoj najverovatnije neće biti, dodaje Kozomara. Već nekoliko puta sa Zapada je ponovljeno da će se sankcije odnositi na pojedince i organizacije koje sarađuju sa njima.
Savić je mišljenja da je poruka Dodikovih reči da će politika sankcija samo radikalizovati stavove i ubrzati ono što je neminovno.
„Na primer, do apelacije za Dan republike, 9. januar u Republici Srpskoj nije slavljen nešto pompezno. Međutim, posle apelacije koju je uputio Bakir Izetbegović, posle pokušaja nametanja odluke Ustavnog suda BiH, taj dan počinje da se praznuje masovno, poprima oblik masovnog praznika. A primetio sam da je taj osećaj naročito porastao posle nametanja Inckovog zakona. Dakle, što god više namećete i pritiskate čitav jedan narod i njegove predstavnike, otpor će biti veći i stvaraćete trajniji i temeljniji animozitet prema sebi, svojim politikama i prema vašem viđenju kako država treba da funkcioniše“, naglašava naš sagovornik.
Poruka koju Vašington šalje proširenjem sankcija, i vlasti, i opoziciji je da svako mora da bude protiv sankcija. Opozicioni političari moraju da znaju da, ako podrže sankcije, potpisuju političko samoubistvo, jer podrška sankcijama prema Miloradu Dodiku znači da podržavaju i sankcije prema sebi. Nijedan političar koji je podržao uvođenje bilo kakvih sankcija nije se dobro proveo jer građani ne vide sankcije kao dobro rešenje za vođenje politike, zaključuje Savić.
Milorad Dodik i Željka Cvijanović na mitingu SNSD-a u Banjaluci. - Sputnik Srbija, 1920, 06.01.2022
REGION
Dodik sa saradnicima zapevao: Metar moga sela – Amerika cela /video/
Milorad Dodik se, podsećamo, treći put nalazi na udaru američkih sankcija. Prvi put sankcije su mu uvedene 1992, kada su SAD uvele sankcije svim poslanicima Skupštine Republike Srpske; naredne sankcije uvedene su mu 2017, zbog navodnog kršenja Dejtonskog sporazuma. Pored njega i Alternativne televizije, sankcije su uvedene i Milanu Tegeltiji, Dodikovom pravnom savetniku i njegovoj supruzi.
Šta bi rekao Henri Kisindžer
Da se istorija ponavlja i da Vašington ne odstupa od politike podrške bošnjačkom viđenju rešenja krize u BiH možda najrečitije pokazuje intervju koji je još septembra 1995, u predvečerje potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
Realista u spoljnoj politici, Kisindžer, čovek potkovan kako praktičnim, tako i teorijskim znanjima o međunarodnim odnosima, u tom intervjuu, koji je zaoštravanjem odnosa u BiH nakon što je Valentin Incko nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida, ponovo aktuelizovan, kaže da ne shvata šta SAD žele da učine sa Balkanom i dodaje da su udari na Srbe bili mogući početkom rata u BiH, kada se širilo uverenje da oni „krše ljudska prava“.
„Ali sada… Moramo nešto da raščistimo, ponašamo se kao da pokušavamo silom vratiti Srbe u nekakvu mitsku Bosnu, koja nije postojala nikad u istoriji“, kaže on i dodaje:
Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 05.01.2022
REGION
„Amerika je velika sila, ali su i lažovi“: Dodik o sankcijama
„Ne postoji bosanski jezik. Ne postoji bosanska kultura. Bosna je administrativna jedinica koja se sastoji od Hrvata, muslimana i Srba, veštački stvorena u bivšoj Jugoslaviji i glupo ju je priznati kao državu od strane zapadnih sila“.
Ako se pogleda srpska istorija, videće se da su se Srbi 600 godina borili da njima ne vladaju muslimani, konstatuje Kisindžer i pita se:
„Zašto SAD krše vlastito načelo samoodređenja naroda i zašto ih naši mediji zovu „srpski separatisti“? Zar zato što pokušavaju da se odvoje od nečega što nikad u istoriji nije postojalo“?
Rešenje koje je Kisindžer ponudio čuvenom američkom novinaru Čarliju Rouzu je da treba da bude stvorena muslimanska država, a da ostale nacionalnosti, Srbi i Hrvati, ili stvore svoje nezavisne države, ili se pripoje maticama. Amerikanci, međutim, uporno se zalažući protiv Kisindžerovog predloga, kao da čine sve da ga ostvare.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala