Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920, 17.12.2021
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Odlazak Pitera Bogdanoviča: Srbina čija je slovenska duša spojila stari i novi Holivud

© AP Photo / Chris PizzelloPiter Bogdanovič
Piter Bogdanovič - Sputnik Srbija, 1920, 07.01.2022
Pratite nas
„Ostali smo Jugosloveni i u Americi. Zapravo, Sloveni, slovenske duše. Moj otac, veliki optimista i dobar slikar, nikada nije hteo da se prevori u Amerikanca, čak ni u umetnosti“, rekao je Piter Bogdanovič 1975. godine u razgovoru za časopis „Duga“.

„Rođen sam, a onda sam zavoleo film“

Piter Bogdanovič, koji je svoju strast za bioskopom zlatnog doba preneo u režiju, napustio nas je u četvrtak u 82. godini. Prvobitno školovan za scenskog glumca, a potom producent, scenarista, filmski istoričar i kritičar, kao i pozorišni i televizijski reditelj, Bogdanovič je bio predodređen da postane kinematografsko čudo.
„Rođen sam“, voleo je da kaže, „a onda sam zavoleo filmove."
Kao filmski stvaralac, bio je hvaljen zbog sposobnosti da nagovori glumce na nijansirane performanse i zbog gorko-slatkih filmskih predstava o prošlosti - prošlosti u kinematografiji i u samoj Americi.

Najbolju kritiku dobio od oca

Rođen je u Kingstonu u saveznoj državi Njujork, u porodici srpskog slikara i pijaniste Borislava Bogdanovića i austrijske Jevrejke Herme Robinson. Njegovi su se roditelji venčali u Novom Sadu 1937. godine, a dve godine nakon toga, bežeći od rata u Evropi, u maju 1939. godine došli su u Ameriku gde je Piter rođen.
„Moj je otac bio proruski orijentisan. Bio je Srbin, slikar. Pričao mi je o Ezejnštajnu, o ‘Krstarici Potemkin’. Voleo je Džona Forda i Orsona Velsa čije je filmove gledao odmah pošto je došao u Ameriku“, govorio je svojevremeno Bogdanovič.
„Želeo je da se bavim, kao on, slikarstvom. Ali ja sam želeo filmove“, otkrio je Piter.
Šezdesetih godina 20. veka u njujorškim umetničkim krugovima postao je poznat kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti. Režijom je odlučio da se bavi pod uticajem reditelja francuskog novog talasa kao što su Godar, Trifo, Šabrol.
Njegov prvi film „Mete“ jedino su ostvarenje koje je Piter Bogdanovič snimio i koje je njegov otac mogao da vidi. U razgovoru s Benom Mankijevičem, Bogdanović je, kroz suze, objasnio zašto je najbolju kritiku za taj film dobio upravo od svog oca.
„Moj otac nije toliko tečno govorio engleski. Nije bio ni velika pričalica. Bio je tih čovek, naročito duhovit. On i moja majka prisustvovali su projekciji filma. Kada se film završio, on je ustao i krenuo ka vratima. Prišao sam mu i pitao ga šta misli. On me je pogledao i meni je sve bilo jasno. Samo je klimnuo glavom. Najdirljivija kritika koju sam ikada dobio bilo je to što me je tako pogledao i klimnuo glavom.“

Novi Orson Vels

Kada je sa 32 godine režirao film „Poslednja bioskopska predstava“ dobio je epitet „Novi Orson Vels“. Njegov evokativan i melanholični portret usamljenosti u malom, pustom gradu zaradio je osam nominacija za Oskara. Usledila je šašava komedija „Što te tata pušta samu?“ u kojoj glume Barbra Strajsend i Rajan O'Nil, a zatim „Mesec od hartije“, koji je desetogodišnjoj Tejtum O'Nil doneo Oskara.
Kasniji filmovi „Maska“, „Teksasvil“ i „Sitnica zvana ljubav“ u kojem je River Finiks odigrao poslednju ulogu, nisu doživeli uspeh Bogdanovičevih ranijih radova.
Bogdanovič je, međutim, završio svoj filmski put onako kako ga je i započeo, kao filmski istoričar, kustos, a pre svega, kao obožavalac. Odigrao je ključnu ulogu u sastavljanju izgubljenog filma Orsona Velsa „Druga strana vetra“ koji je debitovao na Netfliksu 2018. i u kojem je Bogdanović takođe glumio.
„Zaista ne postoje ’stari’ filmovi’, rekao je Bogdanovič, „samo filmovi koje ste već gledali i oni koje niste.“

Kopola: Nikada neću zaboraviti aplauz dug 15 minuta

Na vest o Bogdanovičevoj smrti oglasili su se mnogi filmski stvaraoci.
„Petar me je uvek zasmejavao! Nastaviće da ih zasmejava i tamo gore. Neka počiva u miru“, napisala je na Tviteru Barbra Strajsend.
Frensis Ford Kopola naglasio je da nikada neće zaboraviti premijeru filma „Poslednja bioskopska predstava“:
„Sećam se da je na kraju filma publika ustala i aplaudirala petnaest minuta. Nikada neću zaboraviti takvu reakciju koju su Piter i njegov film zaslužili. Neka spava u blaženstvu, uživajući u uzbuđenju našeg aplauza zauvek“, istakao je Kopola.

Martin Skorseze: Bogdanovič je bio na raskrsnici starog i novog Holivuda

Martin Skorseze naveo je da se Bogdanovič pojavio u ključnom trenutku za film i umetnost bioskopa.
„Petar Bogdanovič je bio na raskrsnici starog i novog Holivuda. Kustos, kritičar, istoričar, glumac, reditelj, popularni zabavljač... Peter je sve to uradio. Kao kustos u Njujorku, sastavio je suštinske retrospektive tada još uvek zanemarenih majstora; kao novinar upoznao je skoro sve, od Džona Forda i Hauarda Hoksa do Marlen Ditrih i Kerija Granta. Piterov debi, 'Mete', i dalje je jedan od njegovih najboljih filmova“, napisao je Skorseze.
On je dodao da je sa „Poslednjom bioskopskom predstavom“, Bogdanovič snimio film koji istovremeno gleda u prošlost i u budućnost.
„Poslednji put sam Pitera video 2018. na Njujorškom filmskom festivalu, gde smo se zajedno pojavili na panel diskusiji njegovog starog prijatelja Orsona Velsa ’Druga strana vetra’. Do kraja se borio za filmsku umetnost i ljude koji su je stvorili“.
Poznat i po posebnom osvrtom na filmove i reditelje sa kojima je odrastao, Bogdanovič je govorio da ne ceni svoj rad na osnovu filmova svojih savremenika.
„Svoj rad merim prema rediteljima kojima se divim – Hoksu, Lubiču, Basteru Kitonu, Velsu, Fordu, Renoaru, Hičkoku. Sigurno ne mislim da sam ni blizu tako dobar kao oni, ali mislim da sam prilično dobar.”
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala