Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Čuveni ruski lekar Leo Bokerija: Kako doživeti stotu

Stariji ljudi vežbaju - Sputnik Srbija, 1920, 09.01.2022
Pratite nas
Kretanje, aktivnost, pozitivan pogled na svet, usredsređenost na život samo su neki od saveta za duži životni vek koje daje legenda ruske kardiologije Leo Bokerija. Akademik, profesor, istraživač, Bokerija koji i u 82. godini predvodi niz centara i organizacija, veruje da čovek ima sve predispozicije da živi sto godina.
U intervjuu za RIA Novosti, Bokerija, predsednik nacionalnog medicinskog istraživačkog centra za kardiovaskularnu hirurgiju „Bakuljev“ i predsednik organizacije Liga za zdravlje nacije govori i kako doživeti stotu, ali i o uticaju virusa korona na kardiovaskularne bolesti i kada može da se očekuje kraj pandemije.

Pandemija je unela ozbiljne promene u svim sferama života. Da li se očekuje smanjenje prosečnog životnog veka?
Mislim da će sva pitanja uspešno da se reše iz razloga što pandemija neće trajati večno. Rekao bih da će ljudi početi ozbiljnije da vode računa o svom zdravlju, a što je najvažnije, danas je predstava o zdravom načinu života postala sasvim konkretna. Imamo mnogo javnih organizacija, uključujući „Ligu za zdravlje nacije“, koja je ovu temu pokrenula još 2003. godine. Stoga sam apsolutno uveren da će se i kvalitet života i životni vek povećati, ali ovo se neće desiti odmah, već postepeno.
Mlađa generacija sa kojom se susrećem svesno teži zdravom načinu života. Objektivno gledajući, mogu da kažem da je ovo druga generacija ljudi. Današnja omladina ima priliku da putuje u inostranstvo, da vidi kako žive drugi ljudi. Sećam se vremena kada je naš vrhunski hirurg, ministar zdravlja, akademik Boris Petrovski molio javnost da razblažuju votku vodom. Svi su se kikotali na to, a on je stalno ponavljao: „Pa i Britanci razblažuju svoja pića“.
Lekari kažu da prema statistici, svaka druga osoba koja je preležala virus korona ima srčane probleme. Da li je tako, koliko su te posledice ozbiljne i da li se mogu izbeći?
Dozvoliću sebi da budem bezobrazan, ali mislim da je to laž. Virus korona napada respiratorni sistem - pluća. Jasno je da ako postoje neke, recimo, male arterosklerotične lezije, onda zbog teškog disanja može doći do pogoršanja, jer mi živimo zahvaljujući plućima i cirkulatornom sistemu. Svaka ćelija mora da dobije kiseonika, onoliko koliko joj je potrebno.
Virus oštećuje pluća. Sad je već poznato koliki je procenat tog oštećenja. Pluća opet utiču na funkciju srca, jer donose malo kiseonika i on nedostaje. Javlja se kratak dah sa svim posledicama koje proizilaze.

Kako se nositi sa ovim?

Imam metodu i možda će me neko poslušati. Mnogim svojim prijateljima i poznanicima sam preporučio da kada se razbole uzmu bilo koji tekst da čitaju naglas petnaest minuta, na svakih sat i petnaest minuta. Za svakog ko je preležao kovid veoma je važno da dobro rade respiratorni i interkostalni mišići. Ovo će omogućiti pravilno disanje. Ništa efikasnije od čitanja naglas nije moguće ponuditi u ovoj situaciji.
A sam virus, da li može nekako da utiče na kardiovaskularni sistem? Ili, na primer, da prodre u srce?
Kovid ne prodire u srce. On, tačnije njegov derivat, prodire u cirkulatorni sistem.Često me pitaju gde se nalazi duša? Ona je u cirkulatornom sistemu. Kada on prestane sa radom, tada i ona odlazi. Znači nije u srcu, već u cirkulatornom sistemu. Isto važi i za virus korona, jer kada napadne cirkulatorni sistem, tada počinje da zahvata sve organe i u određenoj meri ih oštećuje.
Može li vakcinacija protiv virusa korona da utiče na kardiovaskularni sistem?
Nemam podatke da vakcinacija utiče na kardiovaskularni sistem. Moja žena i ja smo stariji ljudi, ali smo se vakcinisali. Nakon toga, ja sam imao i operaciju i nije bilo nikakvih problema. Zbog toga nije potrebno psihološki „eskalirati“ situaciju, treba se samo pripremiti na ovaj korak. Vakcinisani smo protiv tuberkuloze, protiv malih boginja i niko od nas nije umro.
Kakva su vaša očekivanja što se tiče završetka pandemije?
Znate šta, mi živimo normalno. Treba samo poštovati nošenje maski, vakcinisati se i sve će biti u redu. Malo sebe treba da ograničiš u nekim stvarima, na primer, nećeš baš stalno da ideš u restoran, ali ukoliko si se vakcinisao, onda možeš i tamo, možeš i na bazen. Pravila je malo - vakcinacija i maske.
Bio sam u Japanu nekoliko puta i uočio sam da pedeset odsto Japanaca stalno nosi maske, jer su navikli da se štite. Odnosno, ako sumnjate da tamo možete nešto da „pokupite“, stavite masku. Ovo je veoma dobra navika.
Zar nije štetno za kardiovaskularni sistem to što osoba diše kroz masku?
Ne, nije štetno. Osoba troši onoliko kiseonika koliko je potrebno organizmu. Zbog maske ćete možda još dva puta više udahnuti, ali to ni na koji način neće uticati na vaše zdravlje.
Hajde da sa teme o virusu korona pređemo na kardiovaskularne bolesti. Da li se pomera starosna granica obolelih? Šta je razlog za ovo?
Ne, ne pomera se. Imamo određeni procenat, tačnije veoma mali procenat, a to su ljudi sa urođenim srčanim manama. Prilično velika grupa (oko 33 odsto) novorođenčadi koji imaju kritični urođene srčane mane umiru tokom prve godine života ukoliko se na vreme ne operišu. Ali danas, ove operacije imaju praktično nultu smrtnost i kasnije ta deca žive potpuno normalno. Što se tiče stečenih srčanih oboljenja, to se dešava kasnije tokom života, ukoliko osoba nije imala reumu. Ukoliko čovek nije bolovao od reumatizma, onda postoji jedna jedina pretnja, a to su aterosklerotične promene u aortnom ventilu. Na primer, negde posle sedamdeset godina dolazi do malog, kako kažu, oštećenja ovih ventila, a kasnije se ono povećava. Ali u današnje vreme ni to nije strašno, jer se oni zamenjuju sa sto odsto efikasnim koji mogu da rade pedeset godina ili više. Dakle, samo treba smireno da se odnosite prema svemu ovome, jer ako je Bog „odredio vašu sudbinu”, recimo, ukoliko će neko morati na operaciju bajpasa ili zamenu zalistaka, ta osoba treba to normalno da prihvati, da smrša i ode u bolnicu i sve će biti u redu. Za nekoliko nedelja će se, pod jedan, osećati potpuno drugačije, a pod dva, garantovano joj se ništa neće dogoditi.
Da li se infarkti sada događaju ranije?
Ne. Naprotiv, počeli smo da živimo duže. Dakle, nema razloga da se kaže da se pomera starosna granica.
Kako prepoznati kardiovaskularne bolesti. Kada čoveku treba reći da je vreme da ode kod lekara?
Prvo, naravno da svaki normalan čovek kada navrši recimo četrdeset godina, treba da zna koliki mu je pritisak, jer je ovo ključni momenat kada se može razviti hipertenzija. Takođe, kada čovek dostigne određenu starost posle trideset godina, on svakako mora da zna koliko su živeli njegovi rođaci – roditelji, bake i deke, tetka i ujak i tako dalje, da bi shvatio perspektivu ovog pitanja.
Drugo, naravno, hteli mi to ili ne, neophodna je neka vrsta pregleda da bi znao da li je potebno otići kod lekara. Ukoliko se osećate dobro, onda se osećajte tako i živite srećno. Generalno, nikada nisam išao kod doktora, da kucnem u drvo, osim onda kada sam bio podvrgnut pregledu zbog upisivanja na prvi Moskovski medicinski univerzitet. Ali jednom u životu, naravno, morate da se pregledate da biste znali koliko ste zdravi.
Koliko dugo može da radi čovekovo srce? Može li čovek teoretski da doživi 150 godina? Šta treba da se učini da srce ostane zdravo što je duže moguće?
Poznato je da je u Azerbejdžanu bila žena koja je navodno živela 180 godina. Iako postoji verovatnoća da u vreme njenog rođenja još uvek nije bilo jasnih zapisa. Bio sam u Engleskoj, u Londonu gde je u samom centru grada sahranjen građanin koji je živeo 180 godina. Zašto je on baš tamo sahranjen? Kada je kralj saznao da građanin ima 180 godina, odlučio je da ga pozove kod sebe u goste kako bi se upoznali. Pozvao ga je, ugostio hranom, ali se ovaj jadnik prejeo i umro od volvulusa. Usled griže savesti kralj je sahranio pokojnog gosta u crkvi u kojoj je sahranjena vladarska porodica.
Znači, 150 godina je sasvim realno?
Za 150 ne znam, ali kao što znate, vek ima sto godina – a kaže se čo-vek.
Dakle, mi treba da živimo sto godina. Inače, interesantno je da učestvujem u dijalogu s američkim kolegama na tu temu. Danas postoji 146 hiljada ljudi koji imaju preko sto godina, a 2040.godine će ih biti pola miliona. Moje kolege razmišljaju kako da, uopšteno govoreći, organizuju život tih ljudi, jer možete da zamislite – čovek ide u penziju sa 65 godina, a šta će biti dalje sa njim?

A šta je veštačko srce? Da li je to neka vrsta uređaja, ili liči na pravo srce?
Ne. Ovo je mehanički uređaj, neka vrsta pumpe. Ona izvlači krv iz leve komore (komore koja stvara krvni pritisak). U pumpu stavljamo takvu cevčicu, kroz koju se izvlači krv iz komore, tj. prazni se i destiluje ceo volumen krvi u aortu. Pacijenti se osećaju dobro, jer se obnavlja pumpna funkcija leve polovine srca. Sa ovim uređajem živi desetine hiljada ljudi širom sveta. Upravo on se smatra „mostom“ do transplantacije srca, jer je malo donorskih srca u celom svetu, uključujući SAD, Nemačku i druge.
Da li je tačno da dobri ljudi češće obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, jer ih boli srce?
Ne, to je laž, naravno! Još jednom ću reći da prirodno starenje aortnog zaliska nastaje negde posle 75 godina. Ne odmah, ali verovatno u roku od deset godina, a onda se mora zameniti srčani ventil.
Šta možete posavetovati ljudima koji žele da dožive 100 godina?
Potrebno je, naravno, kretati se, jer je kretanje život. Druga stvar je, po mom mišljenju, pozitivan pogled na svet. Ne kažem da svima treba praštati, već se prosto ograditi od nepotrebnih ljudi. I smatram da je najvažnije usredsređenost na život. Potrebno je imati cilj, potrebno je imati neku omiljenu aktivnost. Ja sve to gledam po sebi, jer je moj otac doživeo samo 43 godine, nije čak ni imao 43, majka mi je preminula u 65.godini. Ali, ja sam već skoro dva puta nadživeo oca, a i majku za 16 godina.
Naravno, sada su mogućnosti drugačije, sada mogu da živim tako kako ja smatram da treba da živim. Važno je voditi zdrav način života, hraniti se pravilno i ne unositi alkohol.Činjenica je da bilo koja količina alkohola oštećuje sluznicu želuca koja je direktno povezana sa našom nervnom aktivnošću.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala