Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Gruško: Ukoliko NATO pređe na politiku obuzdavanja, Rusija će početi sa kontraobuzdavanjem

© Press-služba MID RF / Uđi u foto-galerijuZamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško - Sputnik Srbija, 1920, 12.01.2022
Pratite nas
Proces proširenja NATO-a nosi sa sobom neprihvatljive rizike kojima će se Moskva suprotstavljati, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta Rusija-NATO. Kako je rekao, ukoliko NATO pređe na obuzdavanje, Rusija će započeti kontraobuzdavanje.
„Ako NATO pređe na politiku obuzdavanja, to znači da će sa naše strane biti politika kontraobuzdavanja“, rekao je Gruško posle sastanka Saveta NATO-Rusija u Briselu.
Rusija je iskreno i otvoreno ukazala da bi dalje pogošravanje situacije moglo dovesti do strašnih posledica po evropsku bezbednost, dodao je zamenik ministra spoljnih poslova.
„Mi smo vrlo iskreno, direktno, ne pokušavajući da ulepšavamo, koristeći neke politički korektne formule, ukazali na činjenicu da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do najnepredvidivijih i najstrašnijih posledica po evropsku bezbednost. Rusija se ne slaže sa takvim scenarijem“, naglasio je ruski diplomata.
On je konstatovao da Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici pokušavaju da ostvare superiornost u svim oblastima i na svim mogućim bojištima.
„To su kopno, vazdušni i morski prostori, a sada svemir i sajber-prostor. Na svim mogućim bojištima. Konceptualno, operativno i tehnički snižava se granica za upotrebu nuklearnog oružja – vidimo da se u scenarije raznih vojnih vežbi uvodi nuklearna komponenta i zbog toga smo takođe najozbiljnije zabrinuti“, naglasio je Gruško.
On je naveo da će Rusija preduzeti mere kako bi odbijala pretnju svojoj bezbednosti vojnim sredstvima, ako to ne bude moguće političkim sredstvima.
„Imamo set zakonskih vojno-tehničkih mera koje ćemo primeniti ako osetimo realnu opasnost po bezbednost, a već sada osećamo da se naša teritorija smatra objektom za ciljano udarno oružje. Naravno, ne možemo da se složimo sa tim. Preduzimaćemo sve neophodne mere kako bismo vojnim sredstvima odbijali pretnju, ukoliko ne uspemo političkim“, istakao je diplomata.

Proširenje Alijanse

„Drugi faktor koji ozbiljno utiče na pogoršanje bezbednosti u Evropi je proces proširenja Alijanse. Podsećam da je 1997. godine samo jedna zemlja koja ima zajedničku granicu sa Rusijom zakucala na vrata NATO-a i to je Poljska. Danas su u sastav NATO-a ušle mnoge države i njihove teritorije očigledno se koriste za projektovanje sule u pravcu Rusije iz različitih geografskih pravaca i u strateške dubine“, rekao je visokopostavljeni diplomata.
„To takođe ozbiljno pogoršava našu bezbednost i stvara za nju neprihvatljive rizike kojima ćemo se suprotstavljati“, naglasio je Gruško.
Situacija sa kontrolom naoružanja u Evropi potpuno je degradirala, konstatovao je Gruško.
On je istakao da proširenje NATO-a ne rešava nikakve probleme u oblasti bezbednosti.
„Što se tiče širenja NATO-a uopšte, neću sada da nabrajam zemlje, mi smo uvek govorili da proširenje NATO-a ne rešava nikakve probleme u oblasti bezbednosti. Proširenje NATO-a ne briše linije podele, već ih odvodi u pravcu u kome se (NATO) širi“, objasnio je Gruško.
„Današnji sastanak bio je posvećen upravo analizi svih faktora koji utiču na degradaciju evropske bezbednosti, koju posmatramo poslednjih godina“, objasnio je diplomata.
On je naglasio da Moskva i Severnoatlantska alijansa uopšte nemaju objedinjujuću pozitivnu agendu, kao i da je NATO odlučan da obuzdava Rusiju.
„Konačno, jedan od elemenata ove prilično tužne slike je da je kao rezultat odluke NATO-a obustavljena svaka praktična saradnja između nas i Alijanse u oblastima od zajedničkih interesa. Danas uopšte nemamo ujedinjujuću pozitivnu agendu“, precizirao je Gruško novinarima.
„Za to se izdvajaju kolosalni resursi, ne krije se da je to glavna svrha alijanse i upravo ta činjenica destruktivno utiče na pokušaje izgradnje zajedničke evropske bezbednosti na drugim principima“, istakao je on.

Garancije poboljšavaju bezbednost svih

Garancije koje predlaže Moskva poboljšaće bezbednost ne samo Rusije, već i zemalja NATO-a, smatra Gruško.
„Mere koje mi danas predlažemo, u obliku kako su utvrđene u nacrtu sporazuma... omogućavaju da se ova situacija kardinalno razvije i ponovo vrati izgradnji evropske bezbednosti na zajedničkim principima i u interesu svih. To neće samo poboljšati stanje vojne bezbednosti Rusije... već će i ... unaprediti bezbednost samih zemalja NATO-a, posebno onih koje danas sebe nazivaju frontovskim“, rekao je on.
On je dodao da Rusija čvrsto veruje da princip nedeljivosti bezbednosti treba da uzima u obzir interese svih, a pokušaji da se takav sistem izgradi bez Moskve osuđeni su na propast.
„Jedno od glavnih pitanja je da NATO princip nedeljivosti bezbednosti shvata selektivno. U očima NATO-a, on postoji samo za članice alijanse. I u svojim praktičnim aktivnostima NATO ne namerava da vodi računa o bezbednosnim interesima drugih“, istakao je zamenik ministra.
„Čvrsto verujemo da princip nedeljivosti bezbednosti treba da uzima u obzir interese svih, da su pokušaji izgradnje bezbednosti protiv Rusije bez učešća Rusije kontraproduktivni i osuđeni na neuspeh. Nećemo dozvoliti da se to uradi“, konstatovao je Gruško.

O moratorijumu na raspoređivanje raketa

Predlog Rusije da zapadne zemlje uvedu kontra-moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi u interesu je svih zemalja regiona, dodao je Gruško.
„Naš stav se ogledao u predlogu predsednika Rusije (Vladimira Putina) nakon odluke SAD da se povuku iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa o uvođenju moratorijuma na raspoređivanje raketa ovog tipa u Evropi. Duboko smo uvereni da je to je u interesu svih zemalja: ne samo Rusije, već i evropskih država“, rekao je zamenik ministra.
On je napomenuo da Rusija ne želi da se ponove događaji iz 1979. godine, kada su strane bile na ivici ozbiljnog raketnog sukoba u Evropi.
Mislim da Evropa treba da se izjasni o ovom pitanju i da ne dozvoli da se takav scenario ponovi u trenutnoj bezbednosnoj situaciji“, dodao je Gruško.

Razgovor bio otvoren

Razgovori između Rusije i NATO-a bili su otvoreni i sadržajni, otkrili su mnoge razlike po fundamentalnim pitanjima, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.
„Želim da kažem da je razgovor ispao prilično otvoren, direktan, dubok, sadržajan. Ali je istovremeno otkrio veliki broj razilaženja po fundamentalnim pitanjima“, naveo je Gruško.
Kako je naveo, ako zemlje NATO-a žele da sarađuju sa Rusijom, onda Alijansa mora da prihvati mirovnu ulogu Rusije.
Prema njegovim rečima, praktično cela istorija NATO-a, uprkos izjavama o njegovoj „odbrambenoj” prirodi, jeste istorija ratova, intervencija koje su ostavile tragove u vidu uništenih država i miliona izbeglica. On je dodao da je Rusija zaustavljala ratove – Nagorno-Karabah, Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje.
„Ako zemlje NATO-a zaista žele da sarađuju sa nama, moraju da prihvate ovu važnu ulogu Rusije kao zemlje koja garantuje mir na ogromnom evroatlantskom prostoru i koja daje kritičan doprinos očuvanju mira i stabilnosti“, objasnio je on.

Deeskalacija u Ukrajini

Deeskalacija situacije oko Ukrajine je moguća, ali za to je potrebno naterati Kijev da se u potpunosti pridržava Minskih sporazuma, istakao je Gruško.
„Ovde je naš stav apsolutno jasan – deeskalacija je moguća. Pre svega, treba da nateramo vlasti u Kijevu na punu i bezuslovnu primenu Minskih sporazuma koji su deo međunarodnog prava“, objasnio je on.

„Ako Minski sporazumi budu realizovani, neće biti nikakve pretnje ni bezbednosti Ukrajine ni njenom teritorijalnom integritetu. Da bi se olakšala takva deeskalacija, zemlje NATO-a moraju da prekinu svu vojnu pomoć Ukrajini, zaustave isporuke oružja, povuku instruktore, oficire i vojnike“, zaključio je visoki diplomata.

U Briselu je oko 14 časova završena sednica Saveta Rusija-NATO. Na čelu ruske delegacije je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.
Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.
Sastanak u Briselu je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.
Povod za razgovore bio je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala