Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Revolucija u svetskoj medicini: Hoće li čovek pristati da mu u grudima kuca srce svinje

© Flickr / Guilhem VellutPrasići
Prasići  - Sputnik Srbija, 1920, 13.01.2022
Pratite nas
Presađivanje srca svinje na čoveka je revolucija, ali ispitivanja se rade dugo, od kada smo shvatili da je srce ove životinje mnogo bliže našem od srca šimpanze. Međutim, treba da prođe još puno vremena da ovakve operacije zažive u praksi, da se reše imunološki problemi. Uostalom, ugradnja srca svinje u čoveka je i etičko pitanje.
Ovako za Sputnjik prvu transplantaciju srca se genetski modifikovane svinje u telo čoveka, koju su u Baltimoru uradili stručnjaci Univerziteta Merilend, komentariše dr Emilija Nestorović, načelnik odelenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srca Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Ona dodaje da, iako šira javnost malo zna o ovoj metodi, ksenotransplantaciji, stručnjaci uključeni u program transplantacije znaju da su se njeni pokušaji desili i pre same transplantacije organa sa čoveka na čoveka - početkom 20. veka. Tada je zabeležen pokušaj presađivanja bubrega svinje jednoj ženi.
"S obzirom da nedostatak organa predstavlja globalni problem koji traje godinama, nemogućnost da se zadovolje ponuda i potražnja, naravno da se poseglo za alternativama, kao što su uređaji za mehaničku potporu srca i ksenotransplantacija, pa su se pumpe pojavile dve godine pre prve transplantacije srca 1967. godine", objašnjava Nestorovićeva.
© AP Photo / Mark Teske/University of Maryland School of MedicinePresađivanje srca genetski modifikovane svinje u čoveka
Presađivanje srca genetski modifikovane svinje u čoveka - Sputnik Srbija, 1920, 13.01.2022
Presađivanje srca genetski modifikovane svinje u čoveka

Svinja sličnija čoveku od šimpanze

Ona dodaje da se raznim eksperimentima koji se koriste i za lečenje drugih bolesti, traženje novih lekova, došlo do zaključka da je svinja fiziološki, morfološki najsličnija čoveku, a najveća je i dostupnost, pa se odustalo od šimpanzi koje su na početku korišćene za eksperimente.
"Već 2016. godine sam na sastanku sa profesorom Hauardom Frejžerom sa Instituta za srce u Hjustonu, saznala o čemu se radi, predstavio je veliki korak koji je tada napravljen. Šimpanze su tada uspele da prežive devedeset dana, nakon što su dobile srce od svinje. To je bio znak da ksenotransplantacija predstavlja otvaranje nove ere u transplantaciji organa, budućnost, ali sa neizvesnim ishodom. Ne treba zaboraviti da se i nakon prve transplantacije srca, početnog entuzijazma, pojavio problem imunološkog odgovora, odnosno imunosupresivne terapije, to je usporilo ovu metodu transplantacije, sve do 1980. godine".
Naime, tada je pronađen novi imunosupresivni lek, pa je došlo do ekspanzije transplantacije u svetu. Međutim, sagovornica Sputnjika kaže da ti lekovi i dalje, kada se govori o transplantaciji sa čoveka na čoveka, nisu uspeli da u potpunosti reše problem, da produže životni vek pacijentima. Dolazi do propadanja, odbacivanja organa i drugih neželjenih efekata.
"Ova transplantacija Univerziteta Merilend sigurno predstavlja dobar početak. Međutim, iako znam da su radili određene genetske modifikacije srca svinje sa ciljem da suprimiraju taj imunološki odgovor, da spreče odbacivanje organa, mislim da ovo verovatno još nije nešto što će se primenjivati u bliskoj budućnosti, kada govorimo sa imunološkog aspekta", kaže Nestorovićeva.
© Foto : PixabayPrasići
Prasići - Sputnik Srbija, 1920, 13.01.2022
Prasići

Otvara se i etičko pitanje

Ona dodaje da, sa druge strane, transplantacija organa sa svinje na čoveka otvara i etičko pitanje, velika je nepoznanica koliko su ljudi spremni da prihvate tako nešto, da u svom telu nose organ životinje. Biće potrebno vreme da to prihvate, iako je srce svinje, očigledno, najbolji izbor,
"I edukacija lekara o ugradnji veštačkog srca odvija se na svinji. U nekom trenutku, kada pogledate dok operišete na svinji, dok ne znate o čemu se radi, dok radite na srcu, definitivno vidite da morfološki zaista jeste najsličnija samom čoveku. Možda se to nekome ne sviđa, možda bi se pre uporedio sa nekom drugom životnjom, ali za sada je tako".
U svetu se godišnje obavi oko 4 hiljade transplantacija srca, najviše u Americi, a realna potreba na godišnjem nivou je 50 hiljada.

Korona uticala i na transplatacije

U poslednje dve godine broj operacija na svim kontinentima je značajno opao, jer su svi materijalni i ljudski resursi, pa i medijski, usmereni na borbu protiv pandemije korone. Transplantacije organa, kao i sve druge grane medicine pale su u drugi plan.
Dr Nestorović podseća da su u prvoj godini pandemije transplantacije bile i zvanično zabranjene u Srbiji, ali kada se shvatilo da će virus biti nešto sa čime ćemo da živimo, program je ponovo pokrenut, ali se odvija sporo.
© Foto : Sputnjiku ustupila Emilija NestorovićDr Emilija Nestorović, načelnik Odelenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju KCS
Dr Emilija Nestorović, načelnik Odelenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju KCS - Sputnik Srbija, 1920, 13.01.2022
Dr Emilija Nestorović, načelnik Odelenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju KCS
"Pre pandemije smo nekako išli dobrim tokom, došli smo do 10 transplantacija srca godišnje, otprilike do jedne mesečno, što je bilo prilično dobar korak u odnosu kako se radilo prethodnih godina. Sada naravno, nismo zadovoljni, ali kao što svi tražimo alternative u ovoj situaciji, više smo se okrenuli ugradnji veštačkih srca i srčanih pumpi da premostimo period pacijentima koji čekaju na transplantaciju organa. Nadamo se, ako bog da da izađemo iz pandemije, da ćemo se bar vratiti na staro, ako program ne zaživi u značajnijoj meri".

Nema dovoljno donora

Problem su donori, kojih nema. Naša sagovornica dodaje da nije dovoljno jednom godišnje na Dan donora pričati o tome. U godini kada se govorilo o novom Zakonu o transplantaciji organa bio je značajno povećan broj donora. Ona smatra da edukacija na ovu temu treba da počne od osnovnog obrazovanja, kako bi ljudi zaista shvatili značaj transplantacije.
"Radi se o mentalitetu naroda, prosvećenosti, razbijanju predrasuda. Sa time su se sve zemlje susretale, to nije nešto što je specifično samo za naše podneblje. Mi smo počeli da se borimo pre 10 godina, a sigurno je potreban dugi niz, 20, 30 godina, koliko je trebalo Hrvatskoj i drugima da dođu tamo gde su danas. Hrvatska ima 37, a Srbija svega 6 donora na milion stanovnika", kaže Nestorovićeva.
Ona na kraju razgovora za Sputnjik ističe da je osam puta veća šansa nam treba organ, nego da postanatemo donori.
"Potrebno je vreme da ljudi ovo shvate, potrebno je vreme da povrate veru u zdravstveni sistem, u ceo sistem društva, da bi ovaj program zaživeo".
Hirurgija - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
SRBIJA
Dramatičan apel stručnjaka: Transplantacije skoro da su stale – razbijmo strah i teorije zavere
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala