Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Lavrov: Zapad pumpa Kijev da sprovede sopstvenu „Oluju“; nesposobnost EU dokazana na primeru Kosova

© Sputnik / Sergeй Guneev / Uđi u foto-galerijuSergej Lavrov
Sergej Lavrov - Sputnik Srbija, 1920, 14.01.2022
Pratite nas
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na godišnjoj konferenciji ruskog spoljnopolitičkog resora da zemlje Zapada doprinose negativnom razvoju situacije, dok se u svetu konfliktni potencijal akumulira.
Takođe je kazao i da NATO nastavlja sa pokušajima da veštački zavrbuje u svoj sastav nove države-članice, a pre svega Ukrajinu i skandinavske zemlje.

„Situacija se ne popravlja, akumulira se konfliktni potencijal. Zapadne kolege doprinose tom negativnom razvoju situacije potkopavanjem arhitekture međunarodnih odnosa koja je bazirana na osnivačkoj povelji UN budući da nastoje da zamene međunarodno pravo sopstvenim pravilima“, kazao je on.

O bezbednosnim garancijama

Perspektiva za postizanje sporazuma o bezbednosnim garancijama koje je predložila Rusija zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je Lavrov.
Kako je rekao, Rusija i od SAD i od NATO očekuje reakcije na sve stavke nacrta sporazuma.

„U međuvremenu radimo na tome da budemo spremni na bilo kakav ishod. Sigurni smo da postoji dobra volja. Ako postoji spremnost na kompromis, onda uvek postoji mogućnost da se postigne dogovor“, kazao je on.

Takođe je naglasio i da odgovor na ruske predloge mora da bude u pismenom obliku.
Govoreći o tome šta bi se dogodilo u slučaju da Zapad odbaci ruske predloge o bezbednosnim garancijama, Lavrov je rekao da je sada o tome govoriti kontraproduktivno, ali da će Moskva svakako u tom slučaju oceniti situaciju i doneti odluke u skladu sa svim postojećim faktorima.
Dodao je i da Rusija neće dozvoliti da se pregovori o bezbednosnim garancijama pretvore u „apstraktne razgovore“, Moskva od Vašingtona po tom pitanju očekuje „odraslu reakciju“.

„Ponestalo nam je strpljenja. Znate, mi smo veoma strpljivi. Međutim, dosta smo uprezali našu zapregu, vreme je da krenemo. Sad čekamo da nam iz te druge zaprege daju konkretne odgovore na naše predloge“, rekao je Lavrov.

Podsetimo, Moskva je u decembru uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. U Briselu je u sredu održana sednica Saveta Rusija-NATO koji je bio nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj.

Širenje NATO na Istok

Ruski šef diplomatije je izjavio da će Moskva o pitanjima povećanja vojnog prisustva u drugim zemljama zauzimati stav baziran na „interesima globalne stabilnosti“.
Upitan od strane novinara zašto je Rusija baš sad iznela pitanje o neširenju NATO-a na Istok, Lavrov je rekao: „Nakupilo se dosta toga“.

„Imamo osnova da smatramo da će u narednih nekoliko meseci u blizini ruskih granica biti pojačano prisustvo vojske pod izgovorom situacije u Ukrajini. Zahtevi Zapada da se ruska vojska vrati u svoje kasarne kategorički ne odgovara interesima Rusije. Zapad je otišao predaleko“, istakao je.

Takođe je kazao i da Rusija neće beskonačno čekati da se obećanja Zapada realizuju, Moskva zna i ume da osigura sopstvenu bezbednost.
Govoreći o potencijalnom stupanju Ukrajine u sastav Alijanse, Lavrov je rekao da je za Moskvu kategorički neprihvatljivo da se na ruskim granicama pojavi NATO – to je krajnja „crvena linija“.
„Čak i da Ukrajina ostane van sastava Alijanse, moguće je postići dogovore sa drugim zapadnim zemljama da se razmeste vojne baze na, recimo, Azovskom moru. To je takođe za nas neprihvatljivo jer razmeštanje ofanzivnog naoružanja predstavlja direktnu pretnju za Rusiju. To je takođe još jedna crvena linija“, naglasio je.
U kontekstu širenja NATO-a Lavrov je upitan da li Rusija poštuje suverenitet Finske i Švedske kada je reč o njihovom sopstvenom izboru da li će stupiti u sastav Alijanse, te je odgovorio da upravo oni koji žele da zavrbuju te države u sastav NATO – ne poštuju njihov suverenitet.

Situacija u Kazahstanu dokazala da je ODKB efikasan

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je situacija u Kazahstanu dokazala da je Organizacija za kolektivnu bezbednost (ODKB) efikasna i neophodna.
Kako je rekao, postoji dovoljno prostora da se utiče na situaciju u zemljama-članicama ODKB-a, stoga je neophodno da budemo spremni na takav razvoj događaja.

„Mirovnjaci ODKB pomogli su da se teroristička situacija u Kazahstanu, na poziv tamošnjeg predsednika, reši. Međutim, trenutno primećujemo veliki broj pokušaja da se situacija u zemljama Centralne Azije pogorša. Nadamo se da nećemo morati da ponovimo iskustvo po pitanju upotrebe mirovnjaka ODKB-a, ali barut moramo čuvati na suvom“, kazao je.

Upitan da li bi Zapad mogao da uvede Rusiji dodatne sankcije zbog operacije ODKB-a u Kazahstanu, Lavrov je rekao da su zapadne kolege „spremne na sve“.

Brisel zacementirao sve mehanizme saradnje sa Moskvom

Moskva žali što je Evropska unija uništila i zacementirala sve mehanizme saradnje sa Rusijom, rekao je Lavrov.
„Žalimo što je sama Evropska unija pre sedam i po godina uništila sve mehanizme, uključujući mehanizme u okviru kojih je razgovarano o praktičnim aspektima osiguravanja bezbednosti... Naše evropske kolege su zacementirale sve naše kanale komunikacije sa EU“, dodao je on
Lavrov je istakao da je razgovarao sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom na marginama Ministarskog saveta OEBS-a u Stokholmu gde su obe strane potvrdile „da jedna drugu ne izbegavaju“.

„Ali sam podsetio: lopta je na strani EU, nismo mi prekinuli odnose. Razgovarali smo sa Boreljom prošle godine, spremni smo i da dodatno komuniciramo. Sve zavisi od toga u kojoj meri će mu biti dozvoljeno da obnovi dijalog sa Rusijom i koliko će konstruktivna biti pitanja koje oni mogu da pokrenu“, precizirao je Lavrov.

Takođe je dodao da mu nije jasno kako EU vidi svoje moguće učešće u pregovorima o bezbednosnim garancijama.
„Pitali ste da li je moguće uspostaviti neki kanal sa EU o bezbednosnim pitanjima odvojeno od SAD i NATO. Otvoreno govoreći – ne znam“, precizirao je Lavrov.
Ne zanima nas mnogo s kim ćemo voditi dijalog ako u njemu učestvuju Sjedinjene Države, dodao je on.

Spremni smo na sve sankcije Zapada

Rusija je spremna na bilo kakve sankcije Zapada i razvoj događaja po pitanju ekonomije, izjavio je Lavrov.

„Od njih možemo da očekujemo bilo šta. Međutim, uveravam vas, spremni smo na bilo kakav razvoj događaja u sferi ekonomije. Ako smo i gajili kojekakve iluzije, za poslednjih sedam godina smo ih se ratosiljali“, naveo je.

Lavrov je kazao i da svi mehanizmi ekonomskih veza koje zavise od strukture Zapada sa sobom nose određene rizike koje Rusija sistematski rešava i odstranjuje, pre svega u visokotehnološkoj sferi.

Rusija nikada nije pretila ukrajinskom narodu, ali Ukrajina Rusima jeste

Rusija nikada nije pretila ukrajinskom narodu, za razliku od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je pretio Rusima, rekao je Lavrov.
„Rusija nikada, nijednom, nigde, ni javno, ni iza zatvorenih vrata nije pretila ukrajinskom narodu. A gospodin Zelenski i njegovi saradnici to otvoreno čine. Već sam navodio primer kada je Zelenski tražio od Rusa da se gube iz Ukrajine. To je direktna pretnja“, rekao je Lavrov.
Takođe se zapitao i šta ako Zelenski ozbiljno odluči da upotrebi Oružane snage Ukrajine da protera Ruse.

„U Kijevu se razgovara o planu B. Čak se (ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij) Kuleba savetovao sa Hrvatima o njihovom iskustvu sa takozvanom operacijom 'Oluja' nakon koje se 200.000 Srba našlo van svoje otadžbine i postali izbeglice“, dodao je Lavrov.

On je predložio zapadnim kolegama da pogledaju kakve ciljeve protiv Rusa i govornika ruskog jezika proklamuju ukrajinski radikali na čelu sa predsednikom Zelenskim.
U Ukrajini se nalaze stotine američkih i britanskih vojnika, a snabdevanje ukrajinske strane oružjem sa Zapada stvara dodatno iskušenje za Kijev da pređe na nasilne metode rešavanja sukoba u Donbasu, ocenio je Lavrov.
„Tamo ima stranih vojnika, i to mnogo. Ne na hiljade, kako neki pogrešno govore, ali tamo je nekoliko stotina Amerikanaca, Britanaca i drugih. Odlično razumemo da sve što Zapad radi u smislu pumpanja Ukrajine oružjem, stvara kod vlasti te zemlje dodatno iskušenje da pređe na nasilne metode rešavanja pitanja na istoku Ukrajine. Za nas je to apsolutno neprihvatljivo iz očiglednih razloga“, ocenio je šef ruske diplomatije.

SAD direktno odgovorne za krizu u pravoslavlju

Vlasti SAD direktno su odgovorne za aktuelnu krizu u pravoslavlju, izjavio je Lavrov i dodao da je Vašington za te potrebe stvorio specijalni mehanizam.

„Uvedena je funkcija specijalnog predstavnika za slobodu veroispovesti koji se zapravo nije bavio slobodom, već aktivno finansirao carigradskog patrijarha Vartolomeja da lično predvodi raskol, pre svega u Ukrajini. Stvaranjem raskolničke nekanonske pravoslavne crkve u Ukrajini su se stvorile najozbiljnije nesuglasice u celokupnom pravoslavnom svetu“, naglasio je.

Ruski šef diplomatije se osvrnuo i na Grčku pravoslavnu crkvu rekavši da se ona nalazi pod ogromnim pritiskom grčkih vlasti.
„Ako uspemo da postignemo dogovor sa vladama tih zemalja na kojima se nalaze kanonske pravoslavne crkve da se one ne mešaju u njihove kanone, onda bismo uspeli da održimo upravo tu slobodu veroispovesti“, dodao je.

Pregovori Beograda i Prištine dokaz da je EU nesposobna

Govoreći o tome koliko je EU sposobna da sprovodi u delo ono o čemu se dogovara, Lavrov je naveo primer posredništva Brisela u pregovorima Beograda i Prištine.
Kako je objasnio, još 2013. godine postignut je Sporazum o stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji čime bi Srbi na severu pokrajine dobili ozbiljna prava po pitanju autonomije, ali se to ni dan danas nije dogodilo.
On je takođe kazao i da su slična pitanja, kao u sporazumu Beograda i Prištine, sadržana i u Minskom sporazumu za rešavanje krize na jugoistoku Ukrajine, u čemu su takođe učestvovale zemlje EU.

„U oba slučaja je EU učestvovala u postizanju dogovora i u oba slučaja se ti dogovori ne sprovode u delo, kako od strane Prištine, tako i od strane Kijeva“, naglasio je.

On je međutim kazao i da bi EU na kraju krajeva, nakon svih apela Moskve, bila dužna da ispuni ono za šta se založila i za šta je utrošila toliko napora, međutim, za sada ne postoji nikakva reakcija Brisela.
„Setite se samo pet principa politike EU koje je svojevremeno definisala bivša šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, a sve se svodilo na to da će Brisel normalizovati odnose sa Moskvom kada Rusija ispuni Minske sporazume. To takođe možemo nazvati političkom šizofrenijom jer Minski sporazumi ne uključuju Rusiju već Ukrajinu, odnosno Kijev, Lugansk i Donjeck“, naveo je.
Lavrov je dodao da Rusija želi da EU bude samostalnija i da sa njom ima normalne odnose, međutim sada je na Briselu da odluči kada će biti spreman na taj korak.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala