- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Kako zvuči kad Rambo zapeva Njegoša, a Partibrejkersi pesme vladike Nikolaja Velimirovića

CC0 / pixabay / Električna gitara
Električna gitara - Sputnik Srbija, 1920, 16.01.2022
Pratite nasTelegram
Koji su autori i kompozitori stvarali muziku na stihove Njegoša, Andrića, Crnjanskog, Ćopića, kako zvuče pesme Jovana Dučića kad ih izvodi Korni grupa, a kako kada se nađu na repertoaru „Strait Jackina“, zašto svaka reč čeka svoju muziku, otkriva nova knjiga novinara, publiciste i muzičkog kritičara Bogomira Mijatovića „Pesnici u popularnoj muzici“.
Da svoje mesto i primenu u popularnoj muzici pronalazi veliki broj pesnika potvrđuju mnogi primeri, poput Duška Trifunovića koji je, osim knjiga, napisao više od 300 tekstova za „Bijelo dugme“, „Indekse“, Jadranku Stojaković, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Gabi Novak... Hrvatski šansonijer Ibrica Jusić snimio je davne 1978. godine ploču „Ne dajte da vas zavedu“, na kojoj je otpevao stihove Brehta, Desanke Maksimović, Enesa Kiševića i Mike Antića. Iste godine „Indeksi“ su snimili ploču čije su pesme bazirane na stihovima Maka Dizdara. Čuven je i album Arsena Dedića „Pjevam pjesnike“ sa muzikom na stihove Ujevića, Krleže, Ivana Gorana Kovačića, Matije Bećkovića...
Svi oni i mnogi drugi pevači, bendovi, kompozitori koji su svoju inspiraciju pronalazili u poeziji od Njegoša i Branka Radičevića do naših dana, popisani su u knjizi „Pesnici u popularnoj muzici“ koja se može nazvati i enciklopedijskim priručnikom i antologijskim izborom.
© Foto : PromoPesnici u popularnoj muzici
Pesnici u popularnoj muzici - Sputnik Srbija, 1920, 16.01.2022
„Knjiga ’Pesnici u popularnoj muzici’ je omaž ljudima koji su se bavili popularnom muzikom, a voleli su knjige. U njoj se nalaze podaci, pesnici, izvođači, godine izdanja, a akcenat je na kompozitorima, ljudima koji su listali knjige i bili inspirisani pesnicima,“, kaže za Sputnjik Bogomir Mijatović, autor ove knjige i dodaje:
„Kada pišete muziku i tekst, vi svoj tekst lako prilagođavate muzici i notama. Međutim, kada uzmete tuđu pesmu, muziku morate da uklapate, što je za muzičare ozbiljan izazov.“

Od Njegoša do savremenih pesnika

Ideja za realizaciju ove knjige potekla je iz emisije „Jednom u gradu ko zna kom“, u kojoj je postojala rubrika „Pevam pesnike“. Tokom realizacije ove emisije, Mijatović je sakupio i potom u knjizi predstavio 249 pesnika čije su pesme nastavile život u popularnoj kulturi, počev od Petra Petrovića Njegoša do pesnika mlađe generacije kao što su Zvonko Karanović, Marko Tomaš.
„Kriterijum za odabir pesnika je bio da je prvo objavljena knjiga pesama, a tek onda je nastala muzika. Otuda se na listi pesnika ne nalaze ni Arsen Dedić, ni Đole Balašević koji su se proslavili kao pesnici u popularnoj muzici, budući da su prvo objavili muzičke albume, a potom knjige. Osim toga – ko sam ja da odlučujem da li su Bajaga i Predin pesnici? Postoje tekstopisci u rok muzici za koje tvrdim da imaju pesnički dar, ali nije moje da tvrdim da su oni pesnici u književnom smislu reči“, navodi Mijatović.

Od „Tajne veze“ do „Sirana“

Stjepan Benzon spada u red najizvođenijih pesnika, a tu su i Mika Antić, Abdulah Sidran i Duško Trifunović, koji je napisao preko 300 pesama na koje su kompozitori stvarali muziku, a koje je Mijatović sakupio u knjizi „Pamtite me po pjesmama mojim“.
„Iskren da budem, ima tu pesama Mike Antiće i Duška Trifunovića koje su oni pisali na molbu izvođača, a koje nemaju poetske težinu“, otkriva Mijatović.
On kaže da je Duško Trifunović napisao više od tri stotine pesama od kojih su po narudžbini za muziku tek njih pet-šest, što je veliki pesnik nerado radio.
„Gabor iz ’Teške indrustrije’ zamolio je Duška za tekst. Pesnik ga je pitao o čemu da piše, a Gabor je tek-tako ’lupio’ da opiše njega i tadašnju devojku. Tako je nastala pesma ’Sirano’ u kojoj se nalaze stihovi: ’Sirano, napiši nešto lepo, opiši nju i mene – njoj da zavide muški, a meni da zavide žene’“, kaže Mijatović i ističe da, s druge strane, „Vera Pavladoljska“ Matije Bećkovića ima nekoliko verzija i upravo se u velikim stihovima krije slatka muka u koju se kompozitori upuštaju.

I vrata su deo samoće

Na pitanje koje pesme iz knjige bi izdvojio, Mijatović odgovara:
„Jedna od mojih omiljenih pesama Duška Trifunovića jeste ’Samoća’ - pročitate pesmu i vidite kako se čovek oseća u zatvoru, a božanstven je i stih ’Nisam znao da su i vrata deo samoće’. Draga mi je Duškova pesma ’U nameri da budemo isti’ koju je ispevao Arsen Dedić. Ljudi se ne udubljuju u poeziju, pamte je i pevaju na koncertima ne razmišljajući o pesmi, o njenoj suštini. Uostalom, kod ljudi koji su se služili metaforama, teško je, tek tako, dešifrovati šta se krije iza reči“.

Poeziju izvodili i Džoni Štulić, „Partibrejkersi“ i „Jarboli“

Da muzičari čuvaju dušu naše pesničke tradicije i to u vremenima kada je pop kultura u senci rijalitija i jeftine zabave, dokazuje i činjenica da je popularna muzika ipak uspela da približi visoku umetnost novim generacijama. Otuda „Partibrejkersi“ i „Darkwood dub“ izvode pesme vladike Nikolaja Velimirovića „Koga ću da hvalim?“ i „Molitva blagom Hristu“ , „Jarboli“ pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Tiho noći“, a Džoni Štulić Milovana Vitezovića „Otac mog oca“.
„Koliko su divni, pesnici mogu biti i opasni. Volim ih, a plašim ih se, jer oni imaju šesto čulo da predosete neke stvari. Recimo pesma ’Pogledaj dom svoj anđele’ koja je upućena Titu i to u vremenu kada nam se društvo raspada“, sugeriše autor.

Televizija nam je plasirala drugačije vrste programa

Ova ozbiljna studija poznavaoca popularne muzike kakav je Bogomir Mijatović nije samo enciklopedijski popis pesnika, kompozitora i izvođača, već i slika muzičke scene naše bivše i sadašnje države u širokom planu koji nam tu predstavlja epohe, muzičke stilove i pravce.
„Postoji jedna generacija mladih ljudi koju predvodi Miloš Zubac, sin poznatog pesnika Pera Zupca. Oni su se udružili i imaju festival ’Poezika’ gde se okupljaju mladi ljudi koji su i sami autori, a koji često zalaze u knjige i pronalaze prigodne tekstove. Oni su retkost jer, nažalost, nema mnogo pripadnika mlađe generacije naročito iz rokenrola koji izvode poeziju. Svedoci smo da i stariji i sve mlađi sve manje čitaju. Dok je radio bio prvi medij na planeti, sve je bilo drugačije. Televizija nam je plasirala drugačije vrste programa. Nisam veliki optimista“, zaključuje autor.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala