- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Kako je Handke slikao tišinu: Remek-delo „Levoruka žena“ prvi put u prevodu na srpski

© Sputnik / Radoje PantovićPeter Handke dao je podršku istoriji pamćenja.
Peter Handke dao je podršku istoriji pamćenja. - Sputnik Srbija, 1920, 19.01.2022
Pratite nasTelegram
Roman „Levoruka žena“, remek-delo austrijskog nobelovca Petera Handkea, koje je publici u Srbiji poznato po istoimenom filmu iz 1977. godine, objavljen je prvi put u prevodu na srpski jezik, u izdanju „Lagune“.
Roman, koji je na srpski jezik prevela Maja Anastasijević, uvodi čitaoce u unutrašnji svet Marijane, žene koja pod uticajem unutrašnjeg „prosvetljenja“ traži od muža Bruna da je napusti i ostavi samu s osmogodišnjim detetom, ne želeći da mu objašnjava svoje razloge za takvu odluku.
U prvim trenucima slobode Marijana se suočava s panikom, nemirno tumarajući po sobama koje počinju da je guše. Vraća se poslu prevodioca s francuskog, ali dok sedi u kući za pisaćom mašinom, nije u stanju da kuca. Tišina u stanu je iscrpljuje, pa izlazi u šetnje, posećuje svoju prijateljicu Francisku i, dan za danom, ono što je počelo kao bekstvo od zastrašujuće praznine života postepeno postaje istinsko oslobođenje.

Vrhunac stila – bogatstvo unutrašnjeg sveta uz malo reči

„Knjiga predstavlja majstorstvo upotrebe redukovanog jezika, čineći Handkea jednim od najboljih stilista svetske književnosti. U njoj je odmerena svaka reč, ona nas duboko animira, navodeći nas da zaista utonemo u sudbinu Handkeovih junaka, da delimo njihove prostore, da se opredeljujemo, da se identifikujemo s njima. Mislim da će i čitaoci koji vole Handkea, kao i oni koji vole taj zapanjujuće moderni, redukovani tekstualni izraz, naći veliko zadovoljstvo u čitanju ove knjige nevelikog obima“, kaže u razgovoru za Sputnjik filmski kritičar Miroljub Stojanović koji je bio u prilici da čita prevod ovog dela u izdanju zagrebačkog „Augusta Cesareca“, objavljen pre četrdesetak godina.

Handke kao filmski stvaralac – neopravdano u drugom planu

Peter Handke je prema romanu „Levoruka žena“ 1977. godine snimio istoimeni film, koji, prema oceni Miroljuba Stojanovića, predstavlja primer izuzetno uspelog transponovanja literarnog izraza u filmski i izvanredne nadogradnje umetničkog dela.
Handke prošetao kroz Memorijalni kompleks u Starom Brodu i sa velikom pažnjom iščitavao istoriju stradanja srpskog naroda. - Sputnik Srbija, 1920, 10.10.2021
DRUŠTVO
Peter Handke ponovo među Srbima: Da li smo prevazišli kokošje pamćenje?
„Handke je među retkim stvaraocima koji se latio ekranizacije sopstvenog dela i to uradio s veoma mnogo uspeha. 'Levoruka žena' je bio njegov prvi igrani film, prethodno je 1972. godine snimio samo jedan televizijski film. U filmskim krugovima Handke je poznat pre svega kao scenarista ključnih filmova Vima Vendersa i kao čovek koji je znatno uticao na uobličavanje Vendersove filmske poetike. Ipak, bio je potpuno ravnopravan u onome što je postalo zaštitni znak evropskog filma pune dve decenije, od sedamdesetih godina pa sve do devedesetih.“, naglašava Miroljub Stojanović.
Naš sagovornik smatra da je filmski udeo austrijskog umetnika u evropskoj kulturi neopravdano i nezasluženo ostao u drugom planu.
„Film 'Levoruka žena' odiše genijalnom upotrebom tišine, transponovanjem reči u filmski prostor. Glavna junakinja, koju igra sjajna glumica Idit Klever, prvi put progovara maltene u petnaestom minutu filma. Fantastične šetnje, tumaranja, iskorištavanje prividno praznog hoda, odnosno akcentuacija tišine, briga za mikroplan, apostrofiranje svakog detalja koji se pokazuje izuzetno bitan i konačno doprinosi nekim unutrašnjim lomovima - čine da Handke u svom igranom prvencu do te mere briljira da ga zaista ne možemo prenebregnuti kao filmskog reditelja“, ističe Stojanović.

Retko majstorstvo – uspešna ekranizacija književnog dela

Naš sagovornik dodaje da je Handke kao reditelj pokazao da ima izuzetan osećaj za filmski prostor, te da je najznačajnije situacije iz romana odlično preneo u vizuelni izraz.
Peter Handke tokom posete Republici Srpskoj - Sputnik Srbija, 1920, 07.05.2021
Handke: Strašan rat na Balkanu doneo je i nešto dobro - pročitao sam Andrića od reči do reči
„Roman insisitra na odsustvu nekakvih spoljnih tokova, bavi se unutrašnjim prostorom junaka. Handke liniju svog romana sledi do određene mere, a tamo gde su u njegovom tekstu presudne reči, u filmu to postaje slika. On se u filmu bavi odsustvom reči, a ta punoća slike, krupni planovi, ljudska lica, stanja, beskrajne šetnje, vozovi, zvukovi koji fantastično kreiraju filmsku atmosferu i koji su veoma važni – stvaraju čitav jedan spoljni svet koji je samo katalizator unutrašnjeg. To čini da ovaj film nadograđuje i prevazilazi roman“, ocenjuje Miroljub Stojanović.
Naš sagovornik dodaje da je ubedljivosti filmskog dela doprinela i izuzetna glumačka podela, na čelu s Idit Klever i Brunom Gancom, uz Bernharda Minetija, Rudigera Folgera, Žerara Depardjea.
„Vizuelnoj strukturi i fakturi ovog fenomenalnog filma veoma je doprineo i Robi Miler, jedan od najvećih direktora fotografije poratnog svetskog filma, inače stalni saradnik Vima Vendersa. On je genije koji ima fantastičan dar za transpoziciju“, napominje Stojanović.
On kaže da se u potpunosti slaže s ocenom američkog filmskog kritičara Ričarda Brodija, iznetom u časopisu „Njujorker“, da je Handkeova „Levoruka žena“ skriveno remek-delo i nešto najbolje proizvedeno u evropskom filmu sedamdesetih godina.
Istovremeno, prema mišljenju Miroljuba Stojanovića, roman „Levoruka žena“ je uz „Užas praznine“ i „Kratko pismo za dugi rastanak“ predstavlja vrhunac Handkeovog književnog stvaralaštva.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala