Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Bitka za Brezovicu: Priština povukla potez da bi otela bogatu srpsku imovinu

© Wikipedia / BokicaKPlanina Brezovica zimi
Planina Brezovica zimi - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2022
Pratite nasTelegram
Priština nije formirala društveno preduzeće Brezovica da bi u njenim upravnim odborima sedeli Srbi već kako bi na osnovu kvazipravne regulative tzv Kosova po kojoj društvena svojina podleže obaveznoj privatizaciji, otela imovinu države Srbije, upozorava Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta
Vest da je Kosovska agencija za privatizaciju formirala društveno preduzeće "Brezovica" možda bi prošla manje zapaženo da se tim povodom nije obratio i Aljbin Kurti pozdravljajući ovaj potez koji je, kako je rekao, u punoj saglasnosti sa pravnim sistemom Kosova.
„Fiskalizacija u okviru zakona i osnivanje ovog preduzeća smatrani su kao preduslovi za otvaranje puta za investicije za ovaj veoma važan turistički centar za Kosovo sa velikim potencijalom za našu zemlju", naveo je Kurti tokom posete Agencije za privatizaciju.
Šta znači fiskalizacija u okviru kosovskih zakona te da li je preimenovanje Ski centra Brezovica koje je vlasništvu Republike Srbije korak ka njegovoj privatizaciji razgovaramo sa Duškom Čelićem, profesorom Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Šta je izostavljeno iz plasirane vesti

Vest da je počelo da funkcioniše društveno preduzeće Brezovica, kaže Čelić, nemušto je protrčala kroz javni prostor i iz nje se teško moglo nazreti da je ono što Priština naziva društvenom svojinom zapravo akcionarska i državna svojina Republike Srbije. Čelić podseća da je 1999. šef UNMIKA propisao da je na Kosovu, citira, na snazi ono pravo koje je bilo važeće na dan 22. marta 1989, odnosno propisao opštu retroaktivnost važenja propisa 10 godina unazad. Drugim rečima, objašnjava, vratio je na snagu pokrajinske propise, a svi srpski savezni i federalni propisi posle 22. marta 1989. smatrali su se nepostojećim, nevažećim.
„Društveni kapital je transformisan u akcionarski i u njega su u međuvremenu investirali akcionari iz Republike Srbije. Međutim, sada je preduzećima na KiM vraćen status društvenih preduzeća od pre 30, 40 godina. To znači da s obzirom da su ignorisana deoničarska prava preduzeća Ineks intereksport iz Beograda, praktično ne postoji ništa od onoga što smo ulagali, niti bilo koja deonica ili pravo deoničara. Oni su formirali takozvano društveno preduzeće i sledeći korak je privatizacija. To je suština“.

Ne smemo biti naivni

Ne smemo biti naivni, upozorava Čelić, prodajom kapitala tzv. društvenog preduzeća Brezovica ono definitivno ostaje van kontrole i Beograda, ali i srpske opštine Štrpce.
„Bojim se da je ono što možemo da čujemo od predstavnika opštine Štrpce, na kratkom štapu. Na Kosovu i Metohiji gotovo da više ne postoji društvena svojina, odnosno ono malo što postoji biće do kraja privatizovano. Da podsetim da je oko 1000 društvenih preduzeća privatizovano od dolaska UNMIKA, a od 2008. to su preuzele da rade samozvane vlasti u Prištini“.
Kada je reč o Brezovici, tu je, kaže Čelić, zahvaćena svojina tri naša preduzeća - Ineks intereksporta iz Beograda, deo svojine javnog preduzeća Skijališta Srbije koje je tu ulagalo i posle 1999. i treći deo državne imovine nalazi se u Naconalnom parku Šar planina koji je preimenovan u tzv njihov nacionalni park Šari sa sedištem u Prizrenu.
„Tri subjekta koji su u državnoj svojini Republike Srbije ovim potezom su ignorisana što je uvod u otimanje naše imovine“.

Priština bi da proda srpsku imovinu

Čelić podseća da je pre nekoliko godina pokušano strateško partnerstvo sa jednim francuskim konzorcijumom i da je plan propao kada je naša država izvela sistematsku akciju i najavila arbitražu.
„Država i sada treba da obavesti sve buduće investitore koji bi se usudili da kupe Brezovicu – preko konzularnih predstavništva ili objavljivanjem oglasa u Ekonomistu ili Forbsu, časopisima koji se čitaju u svetu biznisa - da je reč o tuđoj, srpskoj imovini i da onaj ko je prodaje ne prodaje svoje. Ako ne bude javno obznanjen imovinski interes Srbije na tu imovinu pojaviće se kupac, a naknadno osporavanje biće besmisleno jer on uvek može da se pozove na to da mu ta činjenica nije bila poznata, da je on savestan, a savestan kupac je uvek zaštićen. U tom slučaju bi Srbija mogla samo da potražuje naknadu štete od kosovskih samozvanih vlasti u Prištini što je na dugom štapu. Upozoren, ozbiljan investitor neće ulaziti u te stvari".

Opština Štrce nema pravo veta

Na pitanje, da li opština Štrpce ima neke ingerencije te da li bi Srbi u novoimenovanom Upravnom odboru mogli imati pravo veta na eventualni pokušaj privatizacije, Čelić kaže da su ingerencije opštine Štrpce u takozvanom kosovskom sistemu vrlo ograničene i da je po njihovom Zakonu o privatizaciji, Agencija dužna da konsultuje opštinu pre samog postupka privatizacije, ali da opština nema mogućnost da takvu odluku stopira.
"Moguće je da će u upravnom odboru tog preduzeća sedeti i nekolicina Srba koji bi zastupali lokalnu zajednicu. Ali samim ulaskom u taj bord vi pristajete na pravila igre. Pretpostavljam da to predstavnici opštine znaju", kaže Čelić.
Ski centar Brezovica nalazi se na severozapadnoj strani Šar planine i u svom vlasništvu, podsetimo, ima tri hotela - Moliku, Narcis i Brezu, tri restorana, kafanu u centru Štrpca i 230 hektara zemlje sa pet žičara i pet ski liftova. Ovde su organizovana dva evropska prvenstva u alpskom skijanju, 9 državnih prvenstva, a do 1999. Ski centar Brezovica je bio i u kalendaru Međunarodne skijaške federacije.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala