- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Blokada arapskog Sputnjika na „Fejsbuku“: Društvene mreže odavno nisu oaza slobode misli

CC0 / Pexels/Thought Catalog / Fejsbuk logo
Fejsbuk logo - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Pratite nasTelegram
Blokada sadržaja arapskog Sputnjika na „Fejsbuku“ nije veliko iznenađenje budući da je samo pitanje na kojoj strani, u kom trenutku i na kojoj meti će se potvrditi ono što je već činjenica – da društvene mreže poodavno, a posebno u poslednje vreme, nisu oaza i carstvo slobode misli, kao što je to predstavljano i reklamirano godinama unazad.
Ovako glavni urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović komentariše informaciju da je administracija društvene mreže „Fejsbuk“ blokirala objavljivanje novog sadržaja na stranici agencije „Sputnjik“ na arapskom jeziku na toj društvenoj mreži.
U obrazloženju Služba za podršku „Fejsbuka“ pozvala se na listu pravila zajednice ove društvene mreže i navela da je ograničenje uvedeno „zbog potencijalnog nepoštovanja naše politike“, kao i da je pristup stranici ograničen „na nekoliko dana iz bezbednosnih razloga“.

Društvene mreže odavno nisu oaza slobode misli

„Ovo sada sa Sputnjikom, kao i ono što je u prethodnom periodu bilo možda najvidljivije i medijski najatraktivnije sa ukidanjem naloga tada još aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa od strane vodećih društvenih mreža, pokazuje da društvene mreže već poodavno nisu neutralni i dobroćudni branitelji i čuvari slobode misli i komunikacije, već naprotiv, vrhovni i vrhunski cenzori misli, dijaloga, pa i demokratije u javnom prostoru“, kategoričan je Vukadinović.
Paradoksalno je, dodaje naš sagovornik, što su društvene mreže nastale i promovisane upravo kao oaze i ostrva slobode u odnosu na medije koji su navodno kontaminirani uticajima politike i biznisa.
„Tako je možda zaista bilo na početku, ali u međuvremenu su društvene mreže, možda i više od standardnih i klasičnih medija, na jednom globalnom nivou postale vrhovni cenzori koji u krajnjoj instanci procenjuju šta je interes zajednice, šta je politika zajednice i šta je potencijalna opasnost po zajednicu. Pritom, kada se kaže zajednica nije jasno da li se misli na svet ili se misli na korisnike tih mreža, ili na interese vlasnika tih mreža ili na interese zemalja iz kojih te mreže dolaze“, primećuje Vukadinović.
Bilo kako bilo, napominje sagovornik Sputnjika, ovo je loše vreme za slobodu mišljenja i govora generalno i globalno. Tako je, kaže, bilo i pre ove pandemije, a sa njom je možda još i gore.
„Sada se, naime, pored ovog bezbednosnog motiva, kao glavnog i vrhovnog izgovora za različite vrste cenzorskih poduhvata, pojavljuje i ovaj zdravstveni motiv na koji su ljudi posebno osetljivi i isto tako predstavlja jedno „more bez obala“, odnosno bez granica, pa tako onda pod taj interes, što bezbednosti, što zdravlja, možete podvesti sve što hoćete i što vam ne odgovara. Lagao bih ako bih rekao da mislim da je ovo usamljena pojava i grešio bih ako bih rekao da će prestati. Plašim se da ćemo u narednom periodu imati još više takvih primera, pod različitim izgovorima, ali uglavnom iz istih centara moći i uglavnom prema istim metama, direktno ili indirektno“, upozorava Vukadinović.

Prevelika ovlašćenja kompanija koje stoje iza društvenih mreža

Novinar i urednik portala „Pištaljka“ Vladimir Radomirović ocenjuje da su društvene mreže, odnosno kompanije koje stoje iza njih, dobile prevelika ovlašćenja i prevelike ingerencije nad onim što mi kao korisnici društvenih mreža možemo da saznamo.
„Vreme je da se nešto uradi po tom pitanju i da kao građani sveta počnemo da protestujemo protiv tih prevelikih ovlašćenja, da kažemo da je važno da dobijamo informacije iz što više izvora i da sami odlučimo kome ćemo verovati. Važno je da imamo informacije i o tome ko stoji iza određenih medija i ko ima interes da plasira neku informaciju, a ne da Fejsbuk, Gugl, Amazon ili bilo drugi to odlučuje u naše ime“, navodi Radomirović.
Na pitanje da li se blokada arapskog Sputnjika na Fejsbuku može posmatrati u svetlu aktuelnih pritisaka na Rusiju koji dolazi od strane Zapada, Radomirović kaže da tu mogućnost ne bi isključio.
„Znamo koliko su, baš zbog pitanja svog prevelikog uticaja, društvene mreže spremne da povlađuju trenutnim vlastima, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama, kako ne bi došlo do onoga što neki političari u Americi traže – razbijanja tih monopola, odnosno razbijanja kompanija koje stoje iza društvenih mreža na više kompanija. U tom smislu ovo je možda pokušaj tih kompanija da se umile vlastima, odnosno da rade ono što vlasti očekuju od njih, a trenutno je glavna globalna tema Ukrajina i ono što se dešava i na Zapadu i u Rusiji u vezi sa Ukrajinom“, ocenjuje Radomirović.
Sajt Sputnjik na arapskom lansiran je u februaru 2015. godine i danas okuplja međunarodni tim novinara iz Egipta, Sirije, Iraka, Palestine, Libana, Tunisa i Rusije. Mesečno broji gotovo 14 miliona pregleda, a u proseku sajt dnevno poseti oko 296.000 čitalaca.
Zamenik predsednika Komiteta za informacionu politiku, tehnologije i komunikaciju Državne dume Rusije Evgenij Popov rekao je da blokiranje objava arapskog „Sputnjika“ na društvenoj mreži „Fejsbuk“ nije prouzrokovano algoritmima, već da su to učinili moderatori mreže koji su negativno raspoloženi prema ruskim medijima.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala