- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Da li je korona ubila globalizaciju

CC0 / / Vakcinacija – ilustracija
Vakcinacija – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Pratite nasTelegram
Povratak proizvodnje sa dalekih destinacija u matične zemlje, o čemu se zbog pokidanih lanaca snabdevanja usled pandemije kovida uveliko pričalo, ipak je postao vrlo sporan. Po oceni ekonomiste Ivana Nikolića zaokret od globalizacije je i na srednji rok nemoguće napraviti, ali je sasvim izvesno da posle korone ništa neće biti kao pre.
Ono što je pre korone bila prednost poslovanja jakih privreda, odnosno komapnija, koje su zbog manjih troškova proizvodnju izmeštale uglavnom u države Dalekog istoka, u vreme pandemije i opšteg zatvranja ispostavilo se kao velika mana. Pokidani globalni lanci snabdevanja su nametnuli ideju o vraćanju proizvodnje kući.

Zaokret od globalizacije

Nemački institut za privredna istraživanja Ifo, upravo je, međutim, objavio da bi distanciranje od globalnih lanaca snabdevanja i povratak proizvodnje u matičnu zemlju mogli skupo da koštaju nemačku privredu. To bi BDP smanjilo za gotovo 10 odsto. Kada bi se i druge zemlje okrenule takvoj strategiji pad bi bio još izraženiji, upozorio je nemački institut .
Da li to znači da je globalizacija privrede kakvu znamo i dalje nezaobilazan način življenja, uprkos negativnom pandemijskom iskustvu.
Direktor za razvojne projekte u Ekonomskom institutu, dr Nikolić za Sputnjik kaže da niko ne može vratiti u zemlju svu proizvodnju.
„Jedan deo je moguće, ali da to sve ide u matične zemlje malo je verovatno, ne samo zbog logističkih problema, već pre svega zbog cenovne konkurentnosti, odnosno većih troškova. Nije slučajno ta proizvodnja upravo zbog nižih troškova poslovanja bila izmeštena u destinacije od kojih sada dopremanje ide otežano“, objašnjava naš sagovornik.
Posebno je, napominje, na srednji rok nemoguće izmestiti proizvodnju visoke tehnologije.
© Foto : Printscreeen/Youtube/China livePokidani lanci snabdevanja postavili su pitanje vraćanja proizvodnje u matične zemlje
Automobili na poklon zaposlenima kineske kompanije - Sputnik Srbija, 1920, 21.01.2022
Pokidani lanci snabdevanja postavili su pitanje vraćanja proizvodnje u matične zemlje

Seljenje proizvodnje bliže kući

Zato je, kako kaže, trenutno aktuelna priča koja rešava možda deo problema. Reč je o niaršoring (nearshoring) investicijama, odnosno o relokaciji proizvodnih kapaciteta, ali opet ne u matičnu zemlju, već na neke destinacije bliže njoj, koje opet uglavnom ispunjavaju te kriterijume nižih troškova proizvodnje.
„U tu priču smo na neki način i mi uključeni. Ako konkretno govorimo o Evropi, odnosno evrozoni, ili jakim industrijskim centralnoevropskim zemljama, pre svega je to Nemačka kao okosnica industrisjke proizvodnje Evrope, onda je aktuelna priča da se deo kapaciteta izmesti na obod Evrope gde smo između ostalog i mi. Ali koliko je to moguće uraditi u nekom razumnom roku, koji je to deo kapaciteta, to je još teško reći“, ističe Nikolić.
On napominje da jedna Nemačka, koja u privrednom smislu predstavlja motor Evrope, ne da još nije dostigla onaj predkrizni nivo industrijskog rasta, nego čak pokazuje vrlo, vrlo loše performanse. I dalje je njen međugodišnji rast negativan. Tako je u novembru prošle godine na međugodišnjem nivou zabeležem minus od 2,5 odsto.Čak od polovine godine oni su u negativnoj zoni međugodišnjeg industrijskog rasta i ne pokazuju znake da bi moglo doći do nekog bržeg oporavka.

Od geopolitike do niza problema

Zato Nikolić zaključuje da se stvari ne mogu posmatrati crno-belo, postoji, isprepletanost brojnih problema, jer po pravilu jedan problem nikada ne ide sam, nego se na njega nadovezuju drugi.
Puno je, dodaje i geopolitičkih problema, pa , na primer, u slučaju Nemačke, neka tržišta koja su joj bila tradicionalna i jako bitna su u stagnaciji, kakva su tursko i rusko. Berlin, pri tom, ne pokazuje znake da to prevaziđe.
„Nemoguće je one bitne segmente proizvodnje izmestiti u kretkom roku, s obzirom da kako je globalizacija postajala vrlo popularan fenomen i taj proces je trajao dve-tri decenije, i lanci snabdevanja i uopšte logistike su se širili i produžavali. U kratkom, ili srednjem roku nemoguće je napraviti takav zaokret da se sve to odjednom raskine i pređe na model poslovanja koji bi taj problem potpuno razrešio“, uveren je Nikolić.

Drugačija globalizacija

Na pitanje da li to onda znači povratak na poznati način funkcionisanja privrednog globalizma kada pandemija prođe, on je izričit u oceni da ipak ništa neće biti kao pre.
CC0 / Pixabay / Premeštanje proizvodnje sa Dalekog istoka u Nemačku koštalo bi je pada BDP-a od 10 odsto
Pad svetske ekonomije - Sputnik Srbija, 1920, 21.01.2022
Premeštanje proizvodnje sa Dalekog istoka u Nemačku koštalo bi je pada BDP-a od 10 odsto
„Makar ne u nekom periodu merenom nekoliko godina, jer sada postoje razmišljanja i procesi koji su suprotni svemu onome što smo imali pre pandemije. Mnoge zemlje se zatvaraju i odstupaju od onoga što su bili postulati poslovanja i strategija širenja i razvoja. Počev od Kine kao najbrže rastuće ekonomije i najvećeg tržišta“, objašnjava ovaj ekonomista.
On podseća da je Kina prošlog proleća donela petogodišnji plan razvoja koji definiše okretanje sebi, svojim resursima, ambicijama, bez obzira na ekspanziju i ciljeve koji su ranije postavljani.
Na konstataciju da to Kina sebi može da dozvoli s obzirom na jako unutrašnje tržište sa sve brojnijom srednjom klasom, koje broji izmeđi 700 i 800 miliona stanovnika, on kaže da je to tačno, ali i da na to tržište računaju i dalje i drugi koji imaju razvijenu industriju.
Ne cilja Nemačka tržište Balkana, nego tržište Kine, a da bi poslovala u Kini, Indiji... takvim velikim tržištima, ona tamo mora da zadrži deo svojih kapaciteta. Nije, kako kaže, moguće generistai proizvodnju u Evropi i plasirati je tamo. To onda donosi mnogo veće troškove.
„Reći da će se stvari vratiti na ono što smo imali pre korone je apsolutno pogrešno. Zemlje koje su imale neke svoje pozicije pre korone i imaju ambiciju da se brzo vrate na te pozicije mislim da su u zabludi i ne samo da to neće biti moguće brzo, nego se postavlja pitanje da li će uopšte biti izvodljivo. Pre svega je reč o Nemačkoj i Evropi“, ističe Nikolić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala