- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Izložba „Sjaj ruskih slikara“ u Vršcu – omaž „belim“ Rusima /foto/

© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Krivošejn: Pored Jezera
Nikolaj Krivošejn: Pored Jezera  - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Pratite nasTelegram
U Gradskom muzeju u Vršcu danas se otvara izložba „Sjaj ruskih slikara“ na kojoj će biti predstavljena dela „belih“ Rusa u Jugoslaviji. Nikola Kusovac koji će otvoriti izložbu podseća na značaj „belih“ Rusa u razvoju srpske kulture i ocenjuje da nismo kao narod i društvo nezahvalni prema njima, već da smo nemarni.
Na izložbi „Sjaj ruskih slikara“ koja se otvara u subotu, 22. januara u Gradskom muzeju u Vršcu, biće predstavljena dela „belih“ Rusa koji su se posle Oktobarske revolucije nastanili u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca iz kolekcije Vladimira Pešića. Izložbu će otvoriti istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac.

Lični dug Nikole Kusovca ruskim emigrantima

Nikola Kusovac kaže za Sputnjik da „ne laje kuca sela radi, nego radi sebe“ i da je oberučke prihvatio poziv da otvori izložbu jer je osećao „neizmiren dug prema ruskim emigrantima“.
„Veći deo života dugujem izuzetnom pedijatru sa Cetinja Vladimiru Petroviču Gerasimoviču, Rusu rođenom u Kijevu. Ne samo što me je lečio kad sam bio dete u Drugom svetskom ratu, nego me je i hranio. Pored mene je stanovao i drugi ruski emigrant Vasilij Šjučkin koji je držao dečje pozorište na Cetinju, okupljao omladinu oko sebe i učio nas glumi. On je svako jutro dolazio kod moje majke i pitao kako sam“, kaže Kusovac.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuPozivnica za izložbu Sjaj ruskih slikara
Pozivnica za izložbu Sjaj ruskih slikara - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Pozivnica za izložbu Sjaj ruskih slikara
Prema njegovim rečima, njih dvojica došli su na Cetinje kad i najveći broj ruskih emigranata „koji su se izvanredno uklopili u našu nevolju“. Naša zemlja je izgubila „skoro sve što je potentno i sposobno u Prvom svetskom ratu“ a onda je došlo jedno 40.000 - 50.000 pravih muževa, inženjera, oficira, lekara, Rusa koji su pokrili sve oblasti života.

Rjepinovi učenici u Vršcu, slikari koji su „otvorili 20. vek“

U odnosu na inženjere, muzičare ili pozorišne reditelje, ruski slikari su možda i ne manje doprineli srpskoj kulturi, smatra Kusovac. Ipak, izdvaja jednog „velemajstora svog posla“ čija će jedna slika biti izložena na izložbi u Vršcu – Stepana Fjodoroviča Kolesnjikova, Rjepinovog učenika.
Biće predstavljene slike i drugog Rjepinovog učenika Nikolaja Kuznjecova koji pripadao je grupi najslavnijih ruskih umetnika tzv. peredižnika. Reč je pokretu u ruskoj umetnosti u vreme pedesetih i šezdesetih godina 19. veka kad „Danilevski pravi čuda i objašnjava zašto zapad i istok nisu kompatibilni“.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem
Nikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Nikolaj Kuznjecov: Devojaka sa cvećem
„Podvižnici su išli u narod da podižu narodnu kulturu i tu su glavne ličnosti bili Rjepin, Kravckoj a svi su oni bili oko Kuznjecova. Kuznjecov čijih ćemo više slika videti u Vršcu nalazi se na znamenitoj kompoziciji koju je Rjepin napravio, najznačajnijoj u 19. veku – 'Zaporošci pišu pismo sultanu' a taj portret se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu“, otkriva Kusovac.
Kuznjecov, prema njegovim rečima, spada u red slikara koji su odredili modernu umetnost, odnosno „otvorili svetsku umetnost 20. veka“. Od radova koji se mogu videti u u Vršcu, izdvaja i slike Ipolita Majkovskog, unuka najvećeg marinste sveta Ajvazovskog.

Vršac i Bela Crkva – bastioni „belih“ Rusa

Kusovac podseća da je Kraljevina Jugoslavija bila jedina zemlja u tadašnjoj Evropi koja je dozvolila „belim“ Rusima da otvaraju vojne škole i garnizone na svojoj teritoriji, zbog čega „nas nisu voleli Kominterna i Crvena internacionala“. A jedno od mesta gde su imali svoj garnizon bila je i Bela Crkva koja se nalazi u blizini Vršca.
„Vršac i Bela Crkva su bastioni belih Rusa i dobar deo slikara čija će se dela naći na izložbi je iz Banata. Nisu to velika imena ali su bili pregaoci, kultur-tregeri. Kulturtregeraštvo nije baš beznačajna stvar jer je reč o širenje kulturnog prostora“, smatra Kusovac.

Nismo nezahvalni – nemarni smo

Uticaj ruskih slikara na srpsko slikarstvo bio je veći kasnije i došao je preko druge generacije koja je došla preko velikog srpskog nacionaliste Ljubomira Micića i njegovog čaopisa „Zenit“.
© Foto : Ustupljeno SputnjikuNikolaj Krivošejn Pejzaž s rekom
Nikolaj Krivošejn Pejzaž s rekom  - Sputnik Srbija, 1920, 22.01.2022
Nikolaj Krivošejn Pejzaž s rekom
Zahvaljujući Miciću koji je ostavio prostor za slikare poput Kandinskog i Arhipenka, srpsko slikarstvo se oslonilo na najnapredniju liniju evropskog slikarstva koja je prekinuta sa Oktobarskom revolucijom. Međutim, to je dolazi do nas sa zakašnjenjem od dve decenije a vezu sa ruskim avangardistima nismo „previše uhvatili“ jer smo se „zaljubili u Francuze“, smatra Kusovac.
„Nismo nezahvalni prema ruskim emigrantima, ne možemo biti nezahvalni dok ima ljudi koji ih se sećaju, ali smo nemarni. Nezahvalni nismo jer imamo tu svest, ali često radimo nesistematično“, zaključio je Kusovac.
Izložba u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 23.12.2015
Dela više od 50 stvaralaca na izložbi ruske avangarde (foto)
Muzej ruskog impresionizma u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 19.12.2020
Zabranjena ruska umetnost 20. veka – Od tajnih zbirki sovjetskih kolekcionara do trijumfa u SAD
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala